Pročitaj mi članak

Izglasana nova Vlada Srbije: Ovo su ministri koji će je činiti

0

Poslanici Narodne Skupštine izglasali su danas novu Vladu Srbije na čijem čelu će biti premijer Miloš Vučević.

За нову Владу Србије гласало је 152 посланика, док је против био 61 посланик, а удржаних није било.

Гласању је приступило 213 посланика од 250.

Испод прочитајте биографије чланове Владе Милоша Вучевића.

Премијер – Милош Вучевић

Милош Вучевић, који је у претходном саставу Владе Србије био министар одбране, преузео је место премијера. Вучевић је пре преласка у Владу Србије био градоначелник Новог Сада и то у периоду од 2012. до 2022. године. Вучевић је у октобру 2022. године постао и председник Српске напредне странке, а ту функцију је преузео од неформалног шефа СНС Александра Вучића.

О томе ко је Милош Вучевић, какве су његове везе са братом председника Србије Андрејем Вучићем и са којима се све аферама повезује прочитајте на овом линку.

Синиша Мали – министар финансија и први потпредседник Владе Србије

Синиша Мали, дугогодишњи министар финансија и бивши градоначелник Београда неће сести у премијерску фотељу, иако се то помињало као једна од могућности. Међутим, он ће остати на месту министра финансија, а како је саопштио Вучевић, биће и први потпредседник Владе Србије.

Ивица Дачић – потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова

Седница Владе Републике Србије Фото:ТАЊУГ/ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ/ СЛОБОДАН МИЉЕВИЋ
Ивица Дачић вратиће се на позицију министра унутрашњих послова на којој је био од 2008. до 2014. године. Касније је био на позицијама министра спољних послова, председника Скупштине Србије, да би након новог коалиционог договора са напредњацима вратио на позицију министра задуженог за полицију.

Александар Вулин – потпредседник Владе

Човек са црне листе САД и бивши директор БИА, Александар Вулин вратиће се у Владу Србије. Додуше, Вулину овог пута није додељен ниједан посебан ресор, већ „само“ место потпредседника. Подсетимо, он је у претходним сазивима обављао функцију министра полиције и министра одбране, пре него што је преузео улогу у БИА коју је напустио 2023. године што је Америка прекинула сарадњу са српском тајном службом услед чињенице да се на њеном челу налазио сарадник Кремља.

Ирена Вујовић – потпредседница Владе и министар животне среднике

Ирена Вујовић остаће на месту министарке за заштиту животне средине на којој се налази од 2020. године. На ту позицију је реизабрана у октобру 2022. године.

Горан Весић – министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Горан Весић остаће на месту министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Ову функцију обављао и у претходном сазиву Владе Србије, а на то место је дошао са позиције заменика градоначелника Београда.

Дубравка Ђедовић Хандановић – министарка рударства и енергетике

На месту министарке задужене за рударство и енергетику остаје Дубравка Ђедовић Хандановић која је на ту позицију дошла као нестраначка личност након формирања претходне Владе Србије на челу са Аном Брнабић.

Томислав Момировић – министар унутрашње и спољне трговине

Момировић је на месту министра унутрашње и спољне трговине именован 2022. године, кад је формирана последња Влада Србије на чијем челу је била Ана Брнабић. Претходно је, након формирања кабинета у Немањиној 11 у октобру 2020. године, добио место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Маја Поповић – министарка правде

Маја Поповић остаће на челу министарке правде и трећи мандат узастопно. Она је ту функцију изабрана 28. октобра 2020. године.

Братислав Гашић – померање са места министра полиције на место министра одбране

Можда највеће изненађење представља „пресељење“ Братислава Гашића са места министра унутрашњих послова на место министра одбране. Гашић је након формирања претходне Владе Србије на челу са Аном Брнабић наследио Александра Вулина на месту министра полиције где је дошао са позиције директора БИА.

Подсетимо, већ месецима се говори о сукобу између Гашића и председника Србије и (не)формалног шефа Српске напредне странке Александра Вучића који је, чини се био и узрок померања са функције. Гашић је пре рада у БИА обављао већ функцију министра војног с које је смене након изјаве да „воли новинарке које лако клекну“.

Марко Ђурић – министар спољних послова

Оно што се најављивало месецима уназад сада се и остварило – досадашњи амбасадор Србије у САД Марко Ђурић постаће министар у новој Влади Србије. За Ђурића је Вучић раније рекао „да озбиљно рачуна на њега“, али тада није прецизирао која то функција чека Ђурића, који је, пре амбасадроске функције био и директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Александар Мартиновић – министар пољопривреде

Дугодишњи посланик Српске радикалне странке, а касније Српске напредне странке, добио у октобру 2022. године прилику да се „окуша“ као министар. У влади Ане Брнабић је добио место министра управе и локалне самоуправе, а његов мандат су обележиле сумње да је министарство на чијем је челу имало кључну улогу у организовању фантомских бирача којим је у доброј мери прекројена воља Београђана на изборима 17. децембра. Након свега, врх Српске напредне странке је проценио да би Мартиновић највише могао да „допринесе“ на пољу пољопривреде.

Тања Мишчевић – министарка за европске интеграције

Након формирања Владе Србије у октобру 2022. године, међу лицима која су представљала изненађење било је дефинитивно име Тање Мишчевић која је својевремено била и шефица преговарачког тима Србије са ЕУ. Мишчевић ће други мандат узастопно бити задужена за ЕУ интеграције Србије која годинама није отворила нити једно преговарачко поглавље.

Славица Ђукић Дејановић – министарка просвете

Након мајских трагедија, кад је њен страначки колега Бранко Ружић поднео оставку на место министра просвете из моралних разлога, Славица Ђукић Дејановић добила је министарско место. По свему судећи, коалициони договор напредњака и социјалиста подразумева и њен останак на тој функцији. Ђукић Дејановић је претходно била министрка здравља у влади Ивице Дачића у периоду од 2012-2014. године, да би потомо 2014. године именована је за директорку клинике „Др Лаза Лазаревић“. У августу 2016. изабрана је за министарку без портфеља, задужена за популациону политику, превенцију насиља и заштиту угрожених и осетљивих група. На тој функцији била је до избора нове Владе Србије у октобру 2020. године. Крајем 2020. постала је специјална саветница председнице Владе Србије за Агенду 2030.

Златибор Лончар – повратак на место министра здавља

Бивши министар здравља и посланик СНС Златибор Лончар изашао је недавно из медијске илегале у којој је био од 2022. године и обратио се опозицији на седници Народне скупштине. Очигледно, то је била и најава да ће се дугогодишњи министар здравља вратити на стару позицију. Лончар је већ био на функцији министра здравља од 2014. до 2022. године, а његов мандат обележиле су бројне афере, међу којима је свакако најпознатија афера „Хеликоптер“. У јавности се неколико пута говорило о везама Лончара са вођом земунаца Душаном Спасојевићем, а фотографија коју је у јануару 2017. године новинарима показао лидер Нове Србије Велимир Илић, потврдила је да је министар здравља као млади хирург имао веома присне односе са представницима озлоглашеног клана.

Немања Старовић – министар за запошљавање

Члан Српске напредне странке и досадашњи државни сектретар у Министарству спољних послова добиће први пут прилику да се окуша као министар. Старовић није „изворни“ напредњак, већ један од оних који су прелетели у ту странку како би напредовали у извршној власти. Као дугогодишњи портпарол Српског покрета обнове и потпредседник новосадског Градског одбора те партије изабран је 2008. за одборника у Скупштини Новог Сада где је био шеф одборничке групе СПО. Био је члан Градског већа Новог Сада за образовање. Постепено прелетање Старовића почело је ванредним парламентарним изборима 2014. био је кандидат на изборној листи „Александар Вучић – Будућност у коју верујемо“. У његовој биографији наводи да се „у рад Српске напредне странке укључио 2015. године, где тренутно обавља дужност члана Главног одбора“.

Милица Ђурђевић Стаменковски – прелетач, неуспешна опозиционарка која је „утеху“ нашла у СНС

Драматично је деловало у ноћи 17. децембра кад је каолиција „Патриотски блок“, коју су чинили Заветници и Двери, упркос свим пројекцијама, остали без мандата у Скупштини Србије. Тужно лице Милице Ђурђевић Стаменковски обележило је суморну ноћ у изборном штабу „бораца за очување Косова и Метохије“ и једину „праву патриотску опозицију“. Осмех на лице ове опозиционарке убрзо је враћен и то заслугом Александра Вучића који је рекао да би волео да види Милицу Ђурђевић Стаменковски у редовима СНС-а. Од тог момента, а вероватно и раније, осмех се вратио на лице Заветнице. Убрзо је признала да не би имала ништа против да буде део Вучићевог покрета, да „није опозиција држави ако је опозиција власти“, а потом је уследило склапање коалиције са напредњацима с којима је договорен заједнички наступ на локалним изборима 2. јуна. Као шлаг на торту – Милица Ђурђевић Стаменковски, коју су гласачи напредњака до скора познавали као „Милицу Лажљивицу“, постала је министарка задужена за бригу о породици.

Никола Селаковић – министар културе

Дипломирани правник Никола Селаковић биће министар културе у новој Влади Србије. Иако је Селаковић у више наврата током политичке каријере био министар, с културом, бар до сада, никакве везе није имао. Но, ако се погледа ко је све био на челу Министарства културе од кад је СНС на власти, испоставља се да ова странка преферира дипломиране правнике у Влајковићевој 3. Били су то по вокацији, подсетимо, и Владан Вукосављевић, који је био министар културе од 2016-2020, као и Маја Гојковић која је у два, додуше не пуна мандата, обављала ту функцију. Једини изузетак био је Иван Тасовац.

Обављао је дужност министра правде и државне управе у Влади Републике Србије у периоду од 2012. до 2014, а потом министра правде од 2014. до 2016. године. Одлуком председника Републике Александра Вучића 31. маја 2017. године постављен је на функцију генералног секретара председника Републике, коју је обављао до краја октобра 2020. године. Дужност министра спољних послова Републике Србије обављао је у периоду од 2020. до 2022. године.

Јелена Жарић Ковачевић – министарка за управу и локалну самоуправу

Ново име у Влади Србије Јелена Жарић Ковачевић је дугогодишња чланица је Главног одбора Српске напредне странке. У новембру 2021. на Скупштини СНС изабрана је за чланицу Председништва странке, а била је и посланица у свим скупштинским сазивима од 2016. до 2023. године. Током рада у парламенту, била је председница Одбора за уставна питања и законодавство и чланица Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.

Андријана Месаровић – ново лице у Влади Србије

Новом поделом ресора у Влади Србије у Немањину 11 је из Новог Сада стигла Адријана Месаровић и то на место министарке привреде. На ову функцију стиже са места чланице Градског већа Новог Сада задужене за буџет и финансије, а по сада доступној биографији види се да је у главном граду Војводине дуго сарађивала са мандатаром Милошем Вучевићем.

Кандидаткиња за нову министарку привреде Адријана Месаровић представља се као мастер економије. У званичној биографији ове рођене Новосађанке пише да се образовала у родном граду и Саутемптону, у Великој Британији, али се не наводи које је конкретно школе и факултета похађала. Наглашава се да је завршила више специјализованих обука „највишег нивоа стручног оспособљавања из информатике“.

Милан Кркобабић – министар за бригу о селу

Милан Кркобабић, председник ПУПС-а, остаће на месту челног човека Министарства за бригу о селу. Ово је његов трећи мандат на овој функцији на којој је први пут изабран у октобру 2020. године.

Дејан Ристић – министар информисања и телекомуникација

Трећи на листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ на претходним изборима историчар Дејан Ристић биће министар информисања и телекомуникација. Ристић је на чело Народне библиотеке Србије дошао у јануару 2012. године као нестраначка личност, након смене Сретена Угричића. До тада је радио као саветник у Министарству рада и социјалне политике, које је водио Расим Љајић, а био је задужен за заштиту војних меморијала, места страдања и културе сећања.

Крајем августа 2013. у медијима је помињан као нови министар културе у реконструисаној Влади Србије, за шта се наводно посебно залагао председник Србије Томислав Николић.

Након доласка Ивана Тасовца на место министра културе, након реконструкције Владе Србије у септембру 2013, Ристић је постао државни секретар. На истим функцијама Ристић и Тасовац остали су и у новој Влади Србије коју је, након избора одржаних у марту 2014, формирао Александар Вучић.

У мају 2019. Ристић се пријавио на конкурс за новог управника Народне библиотеке Србије, али није се нашао на листи кандидата Управног одбора НБС.

Влада Србије именовала је Ристића 12. маја 2021. за в.д. директора Музеја жртава геноцида.

Дарко Глишић – министар за јавна улагања

Дарко Глишић, први оперативац СНС и шеф Извршног одбора те партије, постаће нови министар за јавна улагања. Мало је изненађења у новој Влади, јер је велики број министара задржао своју позицију, али једно од њих јесте Дарко Глишић, који ће заменити Марка Благојевића на челу Министарства за јавна улагања. Актуелни председник општине Уб, први пут ће се наћи у Влади. Глишић је мање познат широј јавности, али грађани из Колубарског округа врло добро знају, јер се налази на челу општине Уб од 2012. године. Такође, важи за човека који „ведри и облачи“ у том крају, али и као неформални градоначелник Ваљева.

Хусеин Мемић – министар туризма и омладине

Хусеин Мемић је први пут постао министар туризма и омладине у октобру 2022. године. Представник Санџачке демократске партије, одлуком каолиције предвођене СНС, остаће на тој функцији и у наредном периоду.

Зоран Гајић – министар спорта

Познати одбојкашки тренер остаће на месту министра спорта на који је први пут изабран 2022. године. Претходно је обављао функције председника Одбојкашког савеза Србије, у периоду од 2016. године, а потом поново у новембру 2020.

Министри без портфеља – Тончев, Зукорлић Татјана Мацура и Ненад Поповић

Функционер СПС Новица Тончев очекивано је добио поново улогу министра без портфеља.

С друге стране, Усаме Зукорлић, који је у претходном сазиву обављао функцију потпредседника Скупштине Србије, добиће шансу да се први пут окуша у Влади Србије као министар.

Мацура у Влади Србије

Међу онима који се посебно издвајају међу министрима без порфтеља су свакако Татјана Мацура, бивша опозиционарка, која је наступила на изборној листи СНС на претходним изборима, а која је својевремено била велика кртичарка Александра Вучића и напредњака. Пре прелетања у напредњачке редове, Мацура је на изборима 2016. изабрана је за народну посланицу као чланица покрета Доста је било. У априлу 2018, иако је објавила да ће се кандидовати за председницу покрета, напустила је ту политичку организацију. Након одласка из ДЈБ са групом посланика оснива Странку модерне Србије у којој је копредседница од децембра 2018. године. Исте године покренула је Иницијативу #МамеСуЗакон.

Ненад Поповић – повратак руског човека са рајским папирима

Још један човек са листе санкција САД биће минситар у Влади Србије. У питању је Ненад Поповић, дугогодишњи коалициони партнер Српске напредне странке. Подсетимо, он је био у Влади Србије од 2017. до 2022. године и важио је за руског човека у извршној власти, што се и доказало након инвазије те земље на Украјину кад се гласно противио увођењу санкција Кремљу. Његова странка је и против прикључења Србије Европској унији и било је и до сада необично да је Поповић уопште био члан Владе чији је стратешки циљ, како је говорио председник Александар Вучић, улазак Србије у ЕУ.

Упркос томе Поповић је био министар од 2017. године, а у последњем мандату био је задужен за иновације и технолошки развој.

Како је објавио Крик још 2017, на основу докумената која су процурела из две агенције за офшор услуге са Бермудских острва и Сингапура, као и из тада 19 звачних компанијских регистара, откривено је да послови и имовина Ненада Поповића вреде најмање 75 милиона долара, а да је њихова тржишна вредност већа од 100 милиона.

КРИК је навео да Поповић поседује мрежу офшор компанија на Кипру и Британским Девичанским Острвима, као и да има пребивалиште у Швајцарској где плаћа и порез.

Он је демантовао наводе из истраживања, наводећи да ниједна његова компанија није регистрована у оф-шор зонама. Он је против КРИК-а поднео чак четири тужбе, али су сви поступци завршени у корист истраживачког портала. Поповић се у три случаја одрекао тужби, а у једном је његова тужба одбијена.