Pročitaj mi članak

Kako je Tolstoj podržavao Srbe: Austrijska carevina, to razbojničko gnezdo

0

Čuveni ruski pisac, pored toga što je imao informacije o dešavanjima u Srbiji, posebno o njenom oslobodilačkom ratu protiv Turske, osećao je povezanost s bratskom, slovenskom zemljom

Ko zna kako bi se završio „najveći društveni roman svetske literature“, kako je Tomas Man opisao „Anu Karenjinu“, inače najprevođenije književno delo na svetu ne računajući Bibliju, da nije bilo srpskog oslobodilačkog rata protiv Turaka u koji je veliki ruski pisac poslao svog junaka grofa Alekseja Vronskog po Aninoj pogibiji.

Naime, epilog pomenutog romana bazirao je na društveno-političkim pitanjima koja su bila aktuelna u trenutku nastanka ovog dela – junaci raspravljaju o srpskom ratu, navode da je to u visokom društvu opšta tema, ali i to da se narod divi srpskom junaštvu.

Međutim, iako Tolstoj o sudbini Vronskog u Srbiji ništa nije napisao, poznato je da je njegov lik zasnovao na pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji je bio tek jedan od mnogih dobrovoljaca što su došli da pomognu srpskoj braći. Stradao je 20. avgusta 1876. u bici kod Adrovca, u centralnoj Srbiji. Posmrtni ostaci su ispraćeni u Rusiju uz velike počasti i opelo kojem je prisustvovao i kralj Milan, dok je na mestu njegove pogibije kasnije podignuta Crkva Svete Trojice.

Tolstojeva prepiska s Anđom Petrović

Dakle, Lav Nikolajevič Tolstoj ne samo što je bio dobro informisan o prilikama u Srbiji već je osećao i vezu s njom, držao je za sebi blisku, pravoslavnu, slovensku zemlju, ali se i javno zauzimao za slovenska pitanja, što je posebno evidentno u njegovoj studiji „O prisajedinjenju Bosne i Hercegovine Austriji“, jednom od poslednjih dela koje je napisao a koje je objavljeno u Srbiji svega nekoliko meseci nakon ruskog izdanja.

Kuriozitet je da je studija zapravo nastala kao odgovor na pismo mlade beogradske gimnazijalke Anđe Petrović, mlađe sestre slikarke Nadežde i pisca Rastka. Ona ga kao „apostola ugnjetenih“ moli da „ustane u zaštitu Srba“, da se svojom „spasilačkom rečju“ zauzme u Rusiji i pred Evropom za nepravedno ugroženu Bosnu i Hercegovinu u aneksionoj krizi 1908. godine.

„Usuđujem se da vam pričam o ranama koje tište Srbe, i da molim za reči utehe u ime svekolike srpske mladeži. Vaša reč je za rusko javno mišljenje glas apostola. Zato izgovorite tu spasonosnu reč, smekšajte srce svog naroda prema malom balkanskom narodu koji se nalazi u ropstvu otimača. Podignite glas za slobodu Bosanaca i Hercegovaca! To su Srbi, to su Južni Sloveni, to su ljudi koji su se vekovima borili za očuvanje svoje samobitnosti“, piše Ana.

Odgovor je brzo stigao – bio je to gotovo traktat o važnom političkom i diplomatskom pitanju za Evropu i za čitav svet.

„Jedna Srpkinja obratila mi se pitanjem šta mislim o pripajanju Bosne i Hercegovine Austriji koje je izvršeno ovih dana. Ja sam odgovorio kratko, ali ću tim povodom što mogu jasnije izneti svoje mišljenje o tom događaju“, počinje Tolstoj i odmah razjašnjava da jedno od najvećih razbojničkih gnezda, nazvanih velikim državama, pomoću laži, nasilja i najraznovrsnijih zločina drži u strahu milione ljudi pljačkajući ih.

„Jedno od tih gnezda, prisvajajući sve veću i veću vlast nad njemu potpuno tuđim stotinama hiljada slovenskog plemena, rešilo je da otvoreno učvrsti tu svoju vlast i kad je smatralo da mu je za to pogodan trenutak, objavilo je da ono od sada smatra te narode potpuno svojim podanicima (…) To razbojničko gnezdo koje se zove Austrijska carevina“, istakao je Tolstoj.

Konstatovao je da Srbi i Crnogorci, ozlojeđeni tim pripajanjem, ne nalaze nikakvog načina da odgovore na to grubo nasilje – ili da se pokore odluci ili da se suprotstave na isti način koji je upotrebljen protiv njih, to jest nasiljem i ubijanjem.

Srbija zahvaljuje čuvenom piscu – grof Tolstoj je izabran 3. februara 1910. za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. Po svom lekaru Dušanu Makovickom šalje predsedniku SKA Stojanu Novakoviću svoju biografiju i bibliografiju, koje su i štampane u Godišnjaku te ustanove za 1910.

Velikom književniku, koji je preminuo iste godine, 20. novembra, objavljen je nekrolog u sledećem godišnjaku 24, iz Novakovićevog pera.

Pomenimo da je Tolstoj u dubokoj starosti navodno nameravao da se preseli u Novi Sad, dok su njegovi direktni potomci živeli u emigraciji u Srbiji, od Oktobarske revolucije. Pominje se neverovatan podatak da ih je bilo oko 300, mahom po liniji trećeg sina Ilije, odnosno njegovih potomaka. Najpoznatiji među „srpskim Tolstojima“ je slavista Nikita Tolstoj (1923–1966), rođeni Vrščanin.