Podešavanja / Settings

Na teritoriji Mačve, Jadra, Rađevine, Pocerine, austrougarski vojnici su u leto 1914. godine počinili užasne zločine nad civilima. U Prnjavoru, Lešnici, u Petkovici, Lipolistu, Culjkoviću, Dobriću, Bogosavcima ubijali su starce, žene, masakrirali decu.

Lep i vedar dan svanuo je 28. juna 1914. Obukao sam svetlo letnje odelo i krenuo da posmatram dolazak prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Po keju kojim je trebalo da stigne gotovo da nije bilo ljudi. Čudilo me je što nema postrojene vojske. Na tom gotovo praznom keju atentatori su na šest mesta sačekali prestolonaslednika, a policija nijednog nije osetila – čudio se 20 godina posle sudbonosnog Vidovdana Leo Pfefer, istražni sudija u Sarajevskom procesu.

Jučerašnji britanski „Indipendent“ objavio je članak Tonija Petersona, pod naslovom „Austrougarska vojska ubija civile u Srbiji“, a sve u okviru jednog seta od sto tekstova na temu Prvog svetskog rata – „Istorija Prvog svetskog rata u sto slika“.

Istoriju još učimo iz austrougarskih knjiga. Voleli bismo našu prošlost samo da je dovoljno poznajemo. Omalovažavanje srpske baštine počinje od 1918.

Ilija Vlajić prošao kroz kišu metaka i bombom rešio bitku u Velikom ratu. Uništio reflektor koji je navodio artiljeriju na Beograd. Umro od muke u aprilu 1941. godine gledajući raspad vojske.

Svet se priprema za obeležavanje 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata, ali i dalje traje oštra akademska rasprava o tome ko je najveći krivac za njega.

Radmanović je ocenio da je u požaru tokom demonstracija u petak stradao najvredniji deo arhivske građe ne samo u BiH već i u regionu.

Kada se 1901. upokojio u Beču, kralj Milan Obrenović (1854-1901) rezolutno je zahtevao da ne bude sahranjen u Srbiji, ali Bog je hteo da Srbija 1918. prigrli i severni deo svog duhovnog prostora, a time i naš manastir Krušedol i Milanov grob u njemu.

Pripadnici „Mlade Bosne“ su u Sarajevu 1914. dovršili niz atentata duži od šezdeset godina. Italijani, Mađari, Hrvati, pa čak i Meksikanci napadali bečku carsku porodicu. Svi nose oreol heroja i mučenika

Deo Arhiva BiH, koji se nalazi u zgradi Predsedništva BiH, danas je izgoreo u požaru koji su izazvali učesnici demonstracija. Direktor ove institucije Andrej Rodinis izjavio je da je nestala najvrednija i neprocenjiva arhivska građa.

Obeležavanje stogodišnjice sarajevskog atentata u Bosni i Hercegovini već nekoliko godina povod je za nove podele. I dok su u Sarajevu na sceni pokušaji da se izvrši revizija istorije, ostvari neka vrsta pomirenja sa Austrijom, a Gavrilo Princip proglasi za teroristu, Republika Srpska u tome ne želi da učestvuje.

Arnold Zupan, potpredsednik Austrijske akademije nauka: Beč i Budimpešta preterano reagovali na Sarajevski atentat. Draža Mihailović svakako nije bio izdajnik

Represalije nad civilima pravdane su time da je reč o „neprijatelju naklonjenom življu”

Kada se pomene koljački nagon Hrvata, svi će odmah da pomisle na ustaše i NDH, ali malo će njih da zna kako je taj zločinački mentalitet mnogo stariji od ustaša.

Sagovornik „Politike” u ovoj seriji napisa, profesor univerziteta u penziji Hans Hautman, ali i drugi austrijski istoričari, poput generalnog direktora Državnog arhiva Volfganga Madertanera, ukazuju da je Viktor Adler (uticajni socijaldemokratski političar i suosnivač političke stranke koja i danas predvodi Vladu Austrije), potkraj rata zaključio da će odgovornost za rat i sve strahote snositi Habzburg, nikako posleratna Austrija.

U raspravama austrijskih istoričara o obeležavanju stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata pojavio se zahtev da se posle veka ćutanja rasvetle zločini austrougarske vojske nad civilnim stanovništvom Srbije, Poljske i Ukrajine

Patrijarh lukijan_f

Likvidacija Lukijana, najvišeg srpskog crkvenog velikodostojnika 1913, bila priprema za obračun sa Srbijom. Beč i Pešta pokušali da obezglave Srbe i odvoje ih s jedne i sa druge strane Save i Dunava n Austrijancima i Nemcima odgovaralo Ferdinandovo ubistvo jer nije bio za rat.

„Ima mnogo više dokumenata koji su poznati, koji mnogo bolje i jasnije ukazuju na to da je Austrougraska imala ofanzivne namere, dovoljno je pročitati ‘Prodor na Balkan’‚ pokojnog istoričara Andreja Mitrovića i videti da je to istraženo. Takođe treba podsetiti svetsku javnost da je nedavno na engleski prevedena i njegova knjiga ‘Prvi stvetski rat'“, rekao je Antić.

Opšte je poznato da srpska država trpi raznorazna uslovljavanja od moćnih zapadnih zemalja na svom putu ka članstvu u EU, ali je najnovije da su se uoči obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata ti pritisci proširili i na obeležavanje velikog oružanog sukoba u koji je svet ušao s početka 20. veka.

Austrougarska je iskoristila početak Prvog svetskog rata za sistematsko čišćenje Podrinja od srpskog naroda. Van zakona bilo „nepouzdano stanovništvo“. Formirano oko 300 koncentracionih logora