Podešavanja / Settings

НЕ ВЕРУЈ У ИЗБОРЕ Први краљ васкрсле Србије Милан Обреновић (1854-1901), унук Милошевог рођеног брата Јеврема, од његовог сина такође Милоша, одрекао се престола 22. фебруара 1889. године, тачно на седмогодишњицу проглашења земље краљевином. Кроз нашу историју српски краљеви су углавном то чинили у старости, при крају својих живота, док је Милан абдицирао у 35-ој […]

ЖУЈОВИЋИ Најпознатија космајска фамилија у новијој српској историји несумњиво је била фамилија Жујовић. Пореклом су били из околине Сјенице те су се за време И Српског устанка придружили устаницима а затим су се заједно са карађорђевом војском доселили у Централну Србију. По природи су били бунтовни и својеглави те је књаз Милош својевремено искористио жалбе […]

ПОЉСКО УПОЗОРЕЊЕ Понекад се деси да одређено друштво, држава, срља у сопствену, колективну пропаст због тога што интереси једног, али веома моћног, његовог дела надвладају интересе тог друштва у целини. Сви виде, сви знају, да је то пут у пропаст, али тај доминантни, најмоћнији део друштва не жели ни по коју цену да се одрекне […]

Србин када хоће да се најуверљивије закуне каже: „Очију ми.“ Када му је нешто изузетно важно и жели да га сачува по сваку цену каже да то чува као зеницу ока свог. Када му је неко изузетно драг и битан каже му: „…..очи моје.“ Када некога не разуме каже му: „Покажи ми да те разумем.“ […]

Његово Величанство Господин Случај одиграо је велику улогу у Историји Света ма колико се многобројни историчари као и други научници трудили из петних жила да докажу закономерност, детерминисаност развоја људског друштва. Значај Случаја у Историји на фантастичан начин доказује долазак на власт почетком 16. века Карла од Гента, односно Карла Фландријског, односно Карла Хабзбуршког (1500 […]

Све то најбоље доказује случај Ирске са самог почетка 19. века. Ирски Парламент је 1801. године донео одлуку о уједињењу Ирске са Енглеском. Међутим, уместо очекиваног развоја, напретка, бољитка, Ирска је ускоро доживела катастрофу, а захваљујући пре свега енглеској политици према њој. Толико су их Енглези „усрећили“ присаједињењем да и данас постоји огромна мржња Ираца […]

ВЛАСТ И ПОРОДИЦАВЛАСТ И ПОРОДИЦА Крајем 12. века младом и тек ожењеном монголу Темуџину, много касније названим Џингис-Кан (око 1167 – 1227), јављено је да му се приближава војска непријатељског племена Меркита. Пошто у том тренутку са њим није била војска његовог племена, није било друге него да се брзом брзином сви његови дају у […]

Тако и на питање да ли је могуће да једна држава тј. власт и њен народ чине све да би ушли у савез, постали савезници, са својим доказано највећим непријатељима, историја ће нам дати потврдан одговор и то не одлазећи у далеку прошлост већ указујући нам на случајеве који су се малтене јуче десили. Потврдан […]

Од преостале територије некадашње Аустро-Угарске настале су засебне републике Аустрија и Мађарска, док је Трансилванија припојена Румунији. Првим светским ратом немачком продору на исток задат је страховит ударац. Уместо немачких граница на Волги настале су западне границе словенских држава: Пољске не тако далеко од Берлина, Чекословачке западно од Судета и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца […]

СВЕТЛО И ТАМНО (Црна Гора приступила НАТО – пакту) Историја сваког народа саткана је из светлих и тамних тренутака, док њихови историчари, као по правилу, истичу само светле тренутке а гурају у најцрњи историјски заборав, „под тепих“, тамне тренутке. Објективнији историчари то не раде, али се њихова пристрасност огледа у подједнаком неистицању и једних и […]

Из Једренског мира проистекао је и Хатишериф, наредба турског султана која се мора извршити одмах и безусловно, од 13.12.1830. године којим је Србија постала држава под турским суверенитетом а руском заштитом и са својом династијом Обреновић. Током 19. и почетком 20. века држава Србија се територијално увећавала и достигла је свој највећи обим 1913. године […]

Тако на пример опште је прихваћен веома критичан став према руској царској породици Романових због њихове продаје Аљаске Сједињеним Америчким Државама. То је 1867. год. урадио тадашњи руски цар Александар II а за износ од 7,2 милиона долара. Та продаја Аљаске често се потенцира и то у негативном контексту док се са друге стране скоро […]

Baveći se studioznije našom istorijom, svaki misleći čovek ne može a da se ne upita: šta su radili srpski istoričari poslednjih 200 godina?

Сви тврде да се тиме Русија опкољава. Има у томе подоста истине, али да ли је Русија најугроженија? Мишљења сам да није. Докле год она има огроман и технолошки ефикасан нуклеарни потенцијал релативно је безбедна. Па ко је онда најугроженији? По мени, најугроженија је Украјина. Да би се то схватило, објаснило, морамо да се осврнемо […]

Evo samo tri „bisera“ iz dešavanja u relativno kratkom vremenskom periodu pred i za vreme II Svetskog rata a tiču se odnosa između Rusa i njima najbližih baltičkih naroda: Finaca, Estonaca, Letonaca i Litvanaca. Nama na Balkanu ta istorija je veoma malo poznata i zbog nama nametnutih predubeđenja novootkrivena istina kod nas izaziva velika iznenađenja i čuđenja.

Ovih dana „naša“ sredstva informisanja obavestiše nas da država Srbija, tj. „naša“ vlast i mnogobrojne „naše“ društvene organizacije počinju sa pripremama za obeležavanje osam vekova od krunisanja „prvog“ srpskog kralja Stefana Prvovenčanog.

Mongol Džingis-Kan (oko 1167 – 1227), jedan od najvećih vladara u celokupnoj svetskoj istoriji, koji je stvorio državu veću i od Rimskog carstva a koja se prostirala od Tihog okeana pa sve do Crnog mora, veoma dobro je znao koga i kada da napadne. Tako je njegova vojska od 1211. pa do 1218. godine napala i osvojila severnu Kinu.

I Rusi su „uspeli“ da postignu isto. Nisu oni tek tako najbliži srodnici Srbima. Samo, Srbi nisu mali Rusi, kao što nam mnogi zlonamerno podmeću, već su Rusi veliki Srbi. I oni su „uspeli“ da rezultate svoje veličanstvene pobede u II Svetskom ratu izgube u miru. Ali, hvala Bogu, za razliku od Srba, Rusi su početkom XXI veka svoje gubljenje uspeli da zaustave i već su povratili neprocenljivi Krim.

Ali, na njihovu nesreću, istorija je već više puta dokazala (slučajevi raspada Jugoslavije i raspada SSSR-a) da je svaka društvena organizacija koja se bazično zasniva na potiskivanju nacionalnih osećanja, nacionalne svesti njenih podanika, pre ili kasnije, ali zasigurno – osuđena na propast. Takođe, pre ili kasnije, narodi centralne i istočne Evrope će Zapadnjake prestati da tretiraju kao svoje oslobodioce od komunističkih stega, već kao svoje najobičnije, bukvalne okupatore.

A da su odlike Zapadnoevropljana, kao što su surovost i gramzivost, nepromenjene do dana današnjeg – evo još nekoliko dokaza iz dalje i bliže istorije: