Подешавања / Settings

НОВИ САД – На данашњи дан 1914. године Скупштина Србије усвојила је у Нишу у Првом светском рату „Нишку декларацију“, којом је предвиђено, након рата, уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу. Данас је среда, 7. децембар. До краја године има 24 дана. 43. п.н.е. – Убијен је римски говорник, писац, филозоф и политичар […]

Идеја о формирању Регионалне фудбалске лиге, по узору на кошаркашку, већ дуго је присутна на просторима бивше Југославије. Коначно ће данас у Загребу бити направљен и први корак. Данас ће у Загребу бити одржан састанак представника земаља из региона, а главна тема је потенцијално формирање Регионалне лиге за младе. Током састанка разговараће се о свим […]

Москва – Руски предсједник Владимир Путин рекао је да се поново успоставља равнотежа у свијету, јер су пропали покушаји стварања униполарног свијета.

Како се хрватски Домовински рат и целокупна тадашња ситуација на Балкану презентује ученицима у Немачкој, Италији или Финској истраживао је “Вечерњи лист“. Уџбеници, како се наводи, не именују агресора, не иду у детаље, а нагласак се ставља на то да сви ученици схвате последице национализма. Ко је био агресор у рату у Хрватској? Ко је […]

Да је Југославија опстала, данас би се славио 73. по реду Дан републике. Уместо тога, данас су од Југославије остала само сећања и подељена мишљења. Да је којим случајем остварен јавности мало познат план Јосипа Броза Тита, судбина Југославије можда би била потпуно другачија… Многи са сетом причају о некадашњој великој земљи, у којој се, […]

Манифестација „Сто фела ракије Југославије“ окупила 28 излагача из Србије, Хрватске и Словеније. Прва чашица шљивовице иде Кастру за душу, друга бившој великој земљи, а за трећу ко те пита кад она сама клизи – рече Миленко из Сомбора, и приближи се великој Титовој бисти. – Друже Тито, да можеш да видиш шта смо направили […]

НОВИ САД – На данашњи дан 1943. године у Јајцу је у Другом светском рату Друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије конституисало АВНОЈ као врховно законодавно и извршно представничко тело народа Југославије и установило Национални комитет ослобођења Југославије. Објављено је да је одлучено „да се Југославија изгради на демократском, федеративном принципу као заједница равноправних […]

БЕОГРАД – У Вишем суду биће настављен поступак по захтеву за рехабилитацију Милана Недића, председника српске владе за време окупације у току Другог светског рата. За данашње рочиште суд је у септембру најавио испитивање три сведока, а то су новинар Антоније Ђурић, директор Музеја за геноцид Вељко Ђурић Мишина и Драган Алексић из Института за […]

Југословенско драмско позориште, Југословенска кинотека, Музеј историје Југославије и Југословенско спортско друштво Партизан сачували су у својим именима југо префикс, упркос националистичкој помами која је и овуда протутњала. Југословенска кинотека Југословенска кинотека основана је 1949. године. Под тим именом је наш културни бренд у свету, а чињеница да чува филмове свих Југославија логично је да […]

Осуђени сте у Белгији за наручивање убиства албанског политичког активисте Енвера Хадрија у Бриселу 1990. године. Као извршиоци убиства осуђени су криминалци Андрија Драшковић и Веселин Вукотић. Како Ви то коментаришете? – Када кажете наручивање убиства политичког активисте Енвера Хадрија, шта заправо под тим мислите? Да ли попут Западних структура па и званичника власти сваки […]

Зашто опет Тито? Због чега му се Срби толико диве? И да ли је Србија једина држава из бивше СФРЈ у којој ће оживети она отрцана комунистичка парола „И после Тита – Тито“, док истовремено његови Хрвати покрећу иницијативу за промену назива Трга маршала Тита у Загребу? Сва ова питања делују помало апсурдно, баш као […]

„Новости“ први пут објављују ко је био на списку наших емиграната у СССР после Другог светског рата. Око 5.000 људи побегло на Исток. Најпознатији емигрант био је генерал Перо Попивода, носилац Споменице. Осим западне, бивша Југославија је имала и источну емиграцију, о којој се, због информационе блокаде која је владала током Хладног рата, до данас […]

Да би се разумео проблем Вуковара после 25 година од почетка грађанског рата у СФР Југославији, важно је баратати чињеницама како је све почело. Лично познајем и уважавам г-дина Микишу Михаиловића, аутора новинског чланка “Они који су изашли из аутобуса”, сматрам да је требало да напише са именом и презименом ко је у то време […]

Јелена Милић позвала је руске званичнике да престану да системски јавно пласирају нетачне податке о броју жртава НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, јер их је, како тврди, било знатно мање!

Први који је почео ширити те небулозе био је режисер Љубиша Ристић, негдашња десна руке Мире Марковић који упркос томе никад није био на удару прозападних политичара и интелектулаца, другосрбијанског олоша, неваладиних агнетура…. Можда зато што је баш Љубиша Ристић деведесетих отворио врата Србије за пошаст невладине организације. Осим њега, гласно у обрани те накарадне […]

Било је у тој земљи, касније смо сазнали, и пуно незадовољних, прогањаних, хапшених, и жао ми је што је тако. Нек нам опросте што смо допустили да се њихове судбине заташкају, али мислим да личне неправде ипак нису главни разлог за општу омраженост имена Југославије. Нерадо је спомињемо највише због трагичног начина на који се […]

Сергеј Лавров је то рекао у интервјуу за документарни филм на мрежи „Росија 1“ под насловом „Донео сам одлуку. Јевгениј Примаков“. „Када је највећи патриота у својој земљи, политичар с великим искуством, важан државни званичник, особа снажне интуиције која поседује енциклопедијско образовање и разумевање различитих процеса, сазнао да су СAД одлучиле да почну бомбардовање СР […]

„Маратонци трче почасни круг“ је српски филм снимљен 1982. године у режији Слободана Шијана, а сценарио је написао Душан Ковачевић на основу своје позоришне представе која је настала десетак година раније.

Историчар Срђан Цветковић анализирајући број убијених идеолошких непријатеља по ослобођењу Београда, Србије и Југославије, дошао је до закључка да је према броју становника на тај начин страдало убедљиво највише људи у Србији. Процес денацификације наилазио је на мањи отпор и много је жустрије вођен у земљама где нацифашистичка идеологија није била опште прихваћена. У Француској […]

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је стварање Српске и конституисање Скупштине српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године историјски догађај важан за освајање слободе коју су Срби у моменту распада бивше Југославије сматрали примарним политичким интересом.