Да је Југославија опстала, данас би се славио 73. по реду Дан републике. Уместо тога, данас су од Југославије остала само сећања и подељена мишљења. Да је којим случајем остварен јавности мало познат план Јосипа Броза Тита, судбина Југославије можда би била потпуно другачија...

Да је Југославија опстала, данас би се славио 73. по реду Дан републике. Уместо тога, данас су од Југославије остала само сећања и подељена мишљења. Да је којим случајем остварен јавности мало познат план Јосипа Броза Тита, судбина Југославије можда би била потпуно другачија…

Многи са сетом причају о некадашњој великој земљи, у којој се, кажу, живело неким безбрижнијим и данас непојмљивим животом, док други сматрају да је Југославија била вештачка творевина која је силом одржавала неспојиве народе на окупу.

Неки историчари сматрају да је Тито желео још већу, моћнију Југославију, која не би била само регионална сила, већ и светска. Историчарка Сабрина Рамет наводи да је СФРЈ под Титом желела да створи интегралну Југославију која би укључивала погранична подручја око Југославије: Грчку Македонију, Тракију, Албанију, Бугарску, бар један део аустријске Корушка, као и целу италијанску провинцију Фурланија-Јулијска крајина.

Међу присталицама југословенског иредентизма били су и монархисти и републиканци у време пре стварања Југославије 1918. године. Сабина Рамет се позива и на изјаву политичара Светозара Прибћевића да би Југославија требало да се простире „од Соче до Солуна“.

Можда најчудније на овој мапи делује то што је као део Југославије наведене и Бугарска и Албанија. Ипак, наводи се да је покрет Звено у Бугарској подржавао идеју укључења Бугарске и Албаније у заједничку државу Јужних Словена. Покрет Звено учествовао је у државном удару у Бугарској 1934. године. Они су захтевали савезништво са Француском и укључивање Бугарске у Југославију. Чак је и британска влада током Другог светског рата подржала идеју стварања Велике Југославије, као одговор на приступање Бугарске Силама осовине.

После Другог светског рата, Тито је објавио да Југославија полаже права на Трст и целу Каринтију, укључујући Аустријску Корушку. „Ослободили смо Корушку , али су међународни услови били такви да смо морали привремено да је напустимо. Корушка је наша и ми ћемо се борити за њу“, поручивао је Тито.

Осим тога, појавила се занимљива мапа о томе како би СФРЈ изгледала да су се Титови планови обистинили, и то у два случаја:

– Да је маршалова визија укључивала Албанију и делове Румуније и Грчке, укључујући и Солун

– Да је Бледски споразум између Тита и Димитрова укључивао интеграцију Бугарске у заједницу југословенских земаља

Аутор необичне мапе истиче да би у неком „паралелном универзуму“ комунистичка револуција у Грчкој барем делимично успела, чиме би се неки делови земље отцепили и придружили Југославији. Исто се односи и на Влашку, бившу кнежевину а данас историјску покрајину Румуније.Да је до таквог, мора се признати невероватног епилога дошло, Југославија би се простирала, како се у тексту наводи, од Человца до Цариграда.

Извор: blic.rs

Ознаке: 29. новембар, Југославија, Бугарска, Велика Југославија, Владимир Филиповић, Грчка, Дан републике, Румунија