Подешавања / Settings

Подморница је класе „Уна“, а осамдесетих година прошлог века израђено је њих шест. Након распада СФРЈ све осим једне су завршиле у Црној Гори

Социјалистичка Федеративна Република Југославија настала је у пламену и вихору Другог светског рата, а њена је војска била директни продужетак партизанске гериле и Народноослободилачке војске којом је командовао Јосип Броз Тито током тих паклених година када се одлучивало о судбини света и о судбини југословенских народа у њему.

У целој операцији две ствари су биле пресудне. Једна је била снимање раговора са Шпегељом и Бољковцем 1990. у аутомобилу на улицама Загреба, а друга је снимање састанка са Шпегељом у Старом Градцу 19. јануара 1991.

Добро позната изрека старих Римљана Quod licet Iovi, non licet bovi (Што је допуштено Јупитеру (богу), није допуштено волу) могла би се осавременити и у данашње време превести и овако: „Што је допуштено Американцима и њиховим већим и мањим савезницима и сателитима, није допуштено другима”.

Коначно, од маргиналних лудача каквима су од стране власти и националиста сматране током деведесетих, ЖУЦ су након рушења Милошевићевог режима добиле статус стране амбасаде, да не кажем – свете краве. Кога Сташа Зајовић означи – обрао је зелен бостан… Сходно томе, београдске ЖУЦ су стављене изнад закона и не постоји нико ко би се усудио да их упита за јуначко здравље или финансије.

Шекс је рекао да Србија, иако тврди да почетком 1990-их није стајала иза ЈНА, и даље инсистира на оптужницама које је ЈНА 1992. подигла против хрватских држављана, па и њега лично.

У Хагу завршница хрватског изношења аргумената за тужбу против наше земље. Тврде да су злочини били системски усмерени према невиним Хрватима

У наставку расправе пред Међународним судом правде, у спору Хрватске и Србије по међусобној оптужби за геноцид, Хрватска је у четвртак изложила детаље масовних убистава, силовања, депортације и других злочина над хрватским цивилима, тврдећи да су их српске снаге 1991-92. починиле с

Шиптар који нас воли. Агим Бећири, био је рвачки репрезентативац и официр ЈНА. У рату је учестовао на страни Срба, од Вуковара па даље.

Ходам по мраку некадашње касарне ЈНА „Стив Наумов-Стив“ у Битољу и сећам се да је, пре 35 година, колона возила моје дивизије на маршу према полигону Криволак била дуга 26 километара

Тешка времена долазе за ЈСД Партизан! Према одлуци Вишег суда у Београду да се ”црно-белима” одузме комплетна имовина којом располажу, челници ЈСД Партизан су се обратили медијима саопштењем у којем поново скрећу пажњу на неке ствари, али и најављују жалбу у вези са одлуком суда.

Пред вама је папир који је редакцији „Ало!“ проследила служба за информисање Министарства одбране поводом спора са ЈСД Партизан око власништва над стадионом у Хумској.

Одлука Вишег суда у Београду по којој је ЈСД Партизан изгубио право власништва над стадионом у Хумској у спору са Министарством одбране унела је велику дозу панике међу црно-белима.

Не желим ни у кога да упирем прст или да неког унапред осуђујем. Вест из Вишег суда је изненађење за све нас – каже генерални секретар СД из Хумске на вест из вишег суда о одузимању објекта.

Виши суд у Београду одлучио је да стадион у Хумској припада Министарству одбране, а директор стадиона Александар Степановић каже да му та одлука није јасна.

Разлога је пуно. Од размажености навијача који су увређени слабим играма у Европи свог клуба последњих година преко Управе Партизана, која прилично ириртира и одбија навијаче, до сукоба две групе “гробара” – Забрањених и Алкатраза, који већину навијача не занима.

Српска војска има највећи број тенкова и авиона, а најављеном куповином руских Мигова и званично ће загосподарити небом Балкана. Од Хрвата и Словенаца имамо три до четири пута више ударног наоружања

Звездино дете на ЈНА… Мада звучи невероватно да би некадашњи јуноша са Маракане, Ђорђе Деспотовић кренуо ка Хумској, све се гласније по Суботици прича да би млади репрезентативац могао да постане члан шампионског тима Партизана.

У гостима Партизан је гледанији од Црвене звезде. Новог-старог шампиона на страни је посматрало укупно 118.155 гледалаца, у просеку 7.877.

Веселин Шљиванчанин је у Хагу провео укупно 2.450 дана – осуђујућа пресуда и тај “затвор” и данас му, како каже, изгледају “чудно и просто немогуће”.