Прочитај ми чланак
Одлука Вишег суда у Београду по којој је ЈСД Партизан изгубио право власништва над стадионом у Хумској у спору са Министарством одбране унела је велику дозу панике међу црно-белима.
“Звездини папири су чисти, стадион је наш, али дозволићемо комшијама да дођу код нас и одиграју неку утакмицу ако затреба”, каж
“Звездини папири су чисти, стадион је наш, али дозволићемо комшијама да дођу код нас и одиграју неку утакмицу ако затреба” | Фото: Марко Ђурица
Из фудбалског клуба јуче нису били доступни за коментар новонастале ситуације, која их је, очигледно, све затекла и узнемирила.
Много је недоумица везано за питање чији је стадион Партизана…
Ради се о наслеђеном спору, покренутом још 1997. године, а обновљеном 2007. Одлука о томе да се непокретност у власништву Савезног секретаријата за народну одбрану (ССНО) уступи без накнаде донета је 1990. године, у време када је савезни секретар ССНО био Вељко Кадијевић.
Држава је својевремено Стадион ЈНА, како се овај спортски објекат тада звао, пребацила у власништво ЈСД Партизан, осим у специјалним ситуацијама.
Многима и даље није јасно на основу чега је суд у уторак донео пресуду: “Министарство одбране полаже право на стадион Партизана”.
Наиме, изгледа да је спор закомпликован јер ФК Партизан није могао да буде власник стадиона, већ само да га користи без надокнаде јер Војска није могла да одржава стадион.
Када су 2007. године у Партизану најавили комерцијални пројекат везан за стадион и пратеће локале, позивајући се да је стадион у власништву црно-белих, у причу се укључило Министарство одбране.
Сад су и они захтевали да њима и држави припадне одређени проценат због уступљеног земљишта и стадиона.
Пошто до договора није дошло, жалба је обновљена и спор се вратио на суд.
Закључак је – у Партизану су хтели све, на крају могу да остану без ичега.
Једино што је преко ПР службе поручио председник Драган Ђурић било је:
– Одлука клуба је да ништа не коментаришемо док не добијемо званичну одлуку суда!
Никакву реакцију јуче нисмо могли да добијемо ни из Министарства одбране, које је са ЈСД Партизан у спору око стадиона још од 1997. године.
Доскора су из Партизана тврдили како још од 1990. полажу право на некадашњи Стадион ЈНА, а тренутно се, фактички, налазе у улози бескућника, па је и будућност клуба озбиљно доведена у питање.
За разлику од Партизана, у Црвеној звезди су безбрижни када се поставља питање власништва “Маракане”.
Потпредседник црвено-белих Небојша Човић љубазно нам је уступио документацију која недвосмислено указује на то ко је прави власник стадиона Црвене звезде и да у Љутице Богдана немају разлога за бригу по том питању.
Небојша Човић у разговору за “Ало!” каже да ни комшије из Хумске не морају толико да брину, да ће им Црвена звезда џентлменски помоћи уколико се, којим случајем, нађу на улици.
– Црвена звезда је народски клуб, али бисмо нашим комшијама, највећем ривалу Партизану, помогли у невољи. У случају да остану без стадиона, ми бисмо им дозволили да играју неку утакмицу на “Маракани” – рекао је Човић.
Челник Звезде је још једном отклонио дилеме око тога – чија је “Маракана”, а чије земљиште на месту на ком се налази стадион.
– “Маракана” и сви пратећи објекти су у власништву искључиво ФК Црвена звезда, док је земљиште по закону Републике Србије, власништво државе.
Вујошевић: Од Партизана праве бескућника!
Председник ЈСД Партизан Душко Вујошевић огласио се јуче изјавивши да одузимањем стадиона у Хумској неко жели лоше црно-белима.
– Адвокати нас уверавају да је све чисто и да не постоји основ по којем би стадион могао да промени власника. Али, очигледно да неко жели од Партизана да направи бескућника, да угаси још једну институцију.
Неће само Партизан постати бескућник, већ и многи други људи који су под кредитима и другим обавезама.
Написмено још нисмо добили одлуку суда, а нас највише занима судско образложење због чега би стадион требало да пређе у власништво Министарства одбране.
Стадион је још 1990. године легално постао власништво ЈСД Партизан, када је савезни секретар за народну одбрану СФРЈ генерал армије Вељко Кадијевић стадион у Хумској пребацио у власништво црно-белих – изјавио је Вујошевић.
Капацитет: 32.710
Изграђен: 1949.
Власник стадиона: Министарство одбране
Власник земљишта: Град Београд
Површина земљишта: 10,4 хектара
Први меч одигран је на, како је дуго називан, Стадиону Југословенске народне армије. Југославија и Француска су 9. октобра 1949. играле у квалификацијама за Светско првенство (1:1).
Овде се играла Лига шампиона, али се и одржавала и чувена свечана предаја Штафете младости Јосипу Брозу Титу.
Пре смањивања капацитета, мечеве је могло да гледа до 55.000 људи.
Трофејни кошаркашки стручњак потом је изнео своје виђење како је дошло до новонастале ситуације.
– После шест-седам година појавили су се приватни интереси око земљишта и стадиона, па се случај преселио на суд.
Процес је годинама био у мировању док се поново нису повратили приватни интереси.
Сада ће одлуку да донесе судство, о којем имам посебно мишљење, а оно се само потврдило у овом случају – додао је Вујошевић.
Нисам покренуо спор зато што навијам за Црвену звезду!
Бивши министар одбране Драган Шутановац, у чије време је обновљен спор између Министарства одбране и Партизана, за “Ало!” је јуче рекао да се нада да ће челници Партизана и државе пронаћи заједнички језик.
На наш коментар да му сада многи приписују обнављање тог спора против Партизана због чињенице да је велики звездаш, Шутановац се насмејао и кратко нам одговорио:
– Па то нема никакве везе. Напротив, ја сам у том тренутку имао много пријатеља и познаника из Партизана, заступао сам једноставно државне интересе – рекао је Шутановац.
Капацитет: 55.000
Изграђен: 1963.
Власник стадиона: Црвена звезда
Власник земљишта: Република Србија
Површина земљишта: 16,2 хектара
Садашњи стадион, с надимком „Маракана“, саграђен је на истом месту на којем је од 1927. до 1960. био стадион предратног клуба СК Југославија, чије је прво име било Велика Србија. Некадашњи објекат, стадион “Авала”, капацитета 30.000 места, замењен је стадионом чија је градња трајала скоро три године, а која је омогућила да се на трибинама нађе и до 110.000 људи.
Зашто би појединци уновчили имовину Министарства одбране?
Одлуку Вишег суда у Београду, да се стадион Партизана врати Министарству одбране, за „Ало!“ коментарише Александар Радић, познати војни аналитичар:
– Суд је рекао своје! Не улазећи у то који доказни материјал је био основа за пресуду јасно је да мора да се установи ко је власник стадиона, нарочито када се ближи толико најављивана приватизација клубова.
Министарство одбране у ранијем периоду је имало много лоших искустава због начина на који су владини органи третирали војну имовину.
Код нас кад кажу Југословенска народна армија, то се одмах доживљава као нешто народно, као нешто наше.
Е то „наше“ многи појединци из спортских клубова су знали касније добро да уновче.
На крају, зашто би се неко други богатио приликом продаје једног таквог маркантног објекта као што је стадион Партизана, ако на њу право располаже Министарство одбране – јасан је Радић.
(Ало)
