Прочитај ми чланак
Огњен је председник одељенске заједнице у којој седе Далматинац, Београђанка, четири Загрепчанина, ученици из Подгорице, Книна, Љига. За себе каже да је српско-српски мешанац и тиме ставља до знања шта мисли о питању ко је у њиховом одељењу Србин, а ко Хрват, ко православац, а ко католик.
Огњен и његови другови ђаци су првог разреда Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић” у Загребу. И доста им је верско-националних пребројавања. Иако баш такве прозивке неретко трпе на путу до школе од појединих ђака оближњих средњих школа, који изгледа мисле да ће припадност свом народу јаче доказати нетрпељивошћу према „оним другима”.
Образовна установа у власништву Српске православне цркве, Митрополије загребачко-љубљанске, слави ове школске године десет година постојања. Са одредницама српска и православна у наслову, то, међутим, није никаква богословска школа, већ гимназија општег типа која ради по државном наставном плану и програму.
И то „опћа” стоји у називу школе, али често измакне пажњи. Гимназија, да будемо прецизни, ради по моделу школа националних мањина, што подразумева да уз предмете које уче и сви остали гимназијалци у Хрватској има у наставном плану и српску историју и књижевност, а настава је на српском језику и ћириличном писму.
Вршилац дужности директора школе Слободан Лалић каже да се за веру и нацију при упису, а ни касније током школовања, не пита. Мада то није ни нешто што се крије. Већина ученика су Срби, а расте број ђака других националности. Међу њима је и син једног загребачког лекара, Албанка католичке вероисповести, Мађар, Молдавац…
Уз репрезентативну зграду и добре резултате са државне матуре, управа школе хвали се и овим подацима. Школовање је, иначе, бесплатно, плаћа га српска црква која обезбеђује стипендије, уџбенике и смештај у ђачким домовима за оне који долазе са стране. Једна од њих је и Петра, ученица првог разреда, Београђанка која пред последње школско звоно у првом полугодишту сумира утиске.
– У Загребу је никад боље, боље него код куће, али ми је градиво катастрофално тешко – искрено признаје Петра.
Школа која је, симболично, смештена у Улици Свети Дух, на брду са којег се пружа леп поглед на центар града, саграђена је 2011. године на имању које је цркви својевремено даровао трговац Ђуро Авировић.
Модерна зграда гимназије у Улици Светог духа у Загребу
У том делу Загреба су, како прича Слободан Лалић, до седамдесетих година прошлог века били воћњаци. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије каже да се садашње здање може мерити са најелитнијим гимназијама у Европи. Простире се на 6.000 квадратних метара, а црквена општина Загреб уложила је у њега више од седам милиона евра.
Помогла је и градска управа. Гимназија има три спрата, велику спортску халу коју у поподневним часовима изнајмљује подмладак Кошаркашког клуба Цедевита, тима који је постао раван Цибони, свечану салу са преко сто места, опремљене кабинете за стручне предмете, библиотеку са више од 4.100 наслова, кантину, капелу Свете Петке, и пространу, сву у прозорима зборницу са погледом на шуму која је такође у власништву СПЦ.
Ђаци једном недељно похађају веронауку, а Лалић напомиње да до сада није било приговора савести. Осим новинарске, драмске, историјске, школа има и библијску секцију, а сваког четвртка у школској капели Свете Петке служи се литургија.
За своје боравиште одабрао је и нови загребачки митрополит који је стан у строгом центру хрватске престонице оставио на коришћење свештеницима, а за себе одредио просторије у згради гимназије. Шали се да није могао да одоли да не изабере за своју адресу Свети Дух.
Осим што планира да у великим канцеларијама и свечаним салама приређује пријеме и радне састанке, митрополит Порфирије открива да је у плану и прављење два тениска терена тик уз гимназију.
Земљиште се већ рашчишћава, а да ли ће жеља ђака да их свечано отвори прослављени Новак Ђоковић бити испуњена, још није извесно. Сала у приземљу школе користи се за приредбе, концерте, али и биоскопске пројекције.
– Желели бисмо да ту приказујемо српске филмове, организујемо концерте, представе, да гимназија постане место окупљања и културних дешавања, место сусрета – каже митрополит Порфирије.
У овој сали је, на пример, приказан филм „Монтевидео, бог те видео” и као и на свакој правој премијери, ђацима су се после пројекције поклонили глумци филма са редитељем Драганом Бјелогрлићем на челу. Касније истог дана „Монтевидео” је имао премијеру и у центру града, али је права загребачка премијера била, уствари, у згради гимназије, где је филм млада публика гледала пре подне.
Прва генерација ђака школе која носи име ћерке деспота Ђурђа Бранковића, удате за цељског грофа Улриха Другог, који је имао велике поседе у Штајерској и Хрватској, имала је десет ученика. Од тада, укупно 68 ученика завршило је ову школу, у којој тренутно учи 71 гимназијалац.
– Задовољни смо нашим резултатима. Пре две-три године били смо пети у Хрватској и други од приватних гимназија по резултатима са државне матуре. Родитеље привлачи и то што су ђаци унутар школе прилично безбедни, нема опасности да до нашег школског дворишта стигне дрога, а нисмо имали до сада ни инцидената међу ђацима – каже Слободан Лалић.
Прва генерација ученика гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић” завршава факултете. Осим Хрватске, студирају и у Србији, али и у Руској федерацији и Турској.
(Политика)
