Подешавања / Settings

Блаженопочивша Мати Исидора из манастира Сисојевац беседила је маја 2001. године беседи са мањом групом поклоника о последњим временима. Њена прича актуелна је и деценију касније, можда још више него икада…

Видимо да су се људи и народи веома удаљили од Бога. Али не само од Бога већ и међусобно, јер то једно са другим иде. Видимо да свеспасавајуће Име Божје и Самога Бога многи више псују неголи што Га славе и призивају у помоћ.

Све ово, заједно са могућим злоупотребама, било је довољно, као што смо рекли, да се наша Црква прикључи акцији против увођења електронских чипова у личне карте, чега је последица могућност добијања личних карти без њега.

…Рекоше ми неки да се саблажњавају јер у Цркви виде много наопаких ствари, а ја сам им рекао: ‘Ако упиташ муву: ‘Има ли овде у околини цвећа?’, она ће рећи: ‘Не знам: али тамо доле има много конзерви, ђубрета, прљавштине’, па ће ти набројати сва ђубришта која је обишла. А ако упиташ пчелу: ‘Јеси ли видела неку прљавштину у околини?’, рећи ће ти: ‘Прљавштину? Не, нисам је видела нигде; овде је све пуно мирисног цвећа’ и испричаће ти ког све цвећа има по баштама и пољима и тако даље. Видиш, мува зна само где постоји ђубре, док пчела зна да тамо цвета љиљан, а мало даље зумбул…

Оне су биле лепе, због чега су они, опчињени њиховом раскалашном лепотом, почели да их узимају за жене, коју год су хтели, док се нису научили њиховим делима и док се није умножило зло на земљи. Тада је наступио Потоп и све их уништио.

Није ли застарео Завет који се некад називао Новим? Са Старим Заветом људи су живели мање од петнаест векова, а са новим живе већ двадесет. Није ли на прагу трећег миленијума дошло време да се човечанству донесе ново Јеванђеље, нова религија?

Пазите, браћо – говори Апостол – да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци свијета, а не по Христу. (Кол. 2, 8). Овде велики Апостол исказује не само жељу већ и опомену да се тврдо и непоколебиво држимо Православне вере и не падамо ни у какве јереси.

„Како је могуће да ће будућа мучења бити вечна?! То је немогуће, јер се противи благости Божијој“. – Пре свега запитајте своју детињу веру, – зна ли она да је Бог управо тако одредио?

Мислим, заиста, ако морално учење Цркве не сматрамо формативним за наш живот у Христу, онда чему да се називамо православним хришћанима? Овде не говорим о правима, већ о савести*.

Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови.

Мени се чини да се ради о томе да је мушкарац, ако се може тако рећи, биће више друштвено него жена. Вековима, па чак и тисућљећима свет жене се ограничавао породичним кругом.

Уврежено је мишљење да је лакше васпитавати девојчице него дечаке. Кажу, дечаци су немирни, девојчице су много мирније. Па и мајкама је лакше да их разумеју – ипак је то женска психологија… Али, при погледу изблиза, како то често бива, показује се да такво мишљење не одговара стварности.

Из малог речника православне аскетике издвајамо и објашњавамо неколико хришћанских појмова – Авва, Амма и Андјео.

Овај истинити догађај од пре неколико година испричао ми је мој добри пријатељ, о.Димитрије, парохијски свештеник Грчке православне цркве Св. Василија, која се налази у улици Сахтури, у Атини. Преносим вам све онако како је мени било испричано.

Када човек жели да поради на изграђивању себе, он неминовно чини једну грешку, коју су у прошлости, проповедајући морализам, чинили чак и хришћани у теолошким круговима и недељним школама.

А у наше време, ко греши, не осећа кривицу. Поштовања и уважења према другима такође нема код њих. Све су изједначили са земљом. Ако човек не живи на световни начин, онда грешници од њега праве предмет подсмеха.

Народ који нема своју земљу не може се назвати народом. Народ чини земља, чедо моје мило.

Народ није јато птица ни стадо које се сели с југа на сјевер и са сјевера на југ, па слети на земљу да се назобље зрња или се заустави само да се напасе и напије воде.

“Ко постове не држи – тај није хришћанин!“ Ма како он да зове себе, ма за кога да се сматра, он није хришћанин. То је потпуно природно, тако строго расуђивање великог подвижника јер, у којој ће школи држати ученика који игнорише школска правила? У којој установи ће држати службеника који ни једно правило не испуњава? Тако исто и Црква има своје законе, своја правила.

Архиепископ саратовски и волгоградски Пимен пише о разлозима зашто Бог не испуњава сваку молитву којом Му се ми обраћамо

Видиш, саосећао је са њом. Желео је да „се спасе ова душа“ Није имао нити мушког егоизма, нити злопамтила, нити презира. Болео га је њезин пад. Чезнуо је за њеним спасењем. Онда је Бог отворио небеса и окупао га у Својој Светлости.