Подешавања / Settings

„Упознај самог себе“, стајало је написано у Делфијском пророчишту, више векова пре Христа, како би непрестано упозоравало сваког човека који је улазио у светилиште и који је желео да нешто сазна о себи и својој будућности.

Негде је написано да таштина ако је човек додирне прстом виче: кожу ми деру. Иако није увек тако, већ се дешава, не помало, само у различитим облицима. Наше самољубље је корен свег зла. Управо оно је почетак свих страсти, оно је узрок свих наших невоља и патњи, понекад у датом тренутку, а понекад као последица некадашњих грешака…

И запамтио сам једну њену молитву: „Господе, спаси и птицу у гори и рибу у води, и моју децу не заборави!“ А то је она научила од њене Мајке, Баба-Нáне (звала се Даринка), која је исто била врло молитвена. Мајка, права Мајка, не може да не осећа светињу живота.

За Православну цркву и православне вернике екуменизам је грех и одвајање од православног пута и предања иако је Православна црква узела учешћа у раду Светског савета цркава, али се то све односи на политички и друштвени аспект толеранције, никако не на верски домен и мешање догми. Екуменизам је суштински покрет мешање Истине и јереси и ништа добро не доноси православној Цркви.

Узму се. Мисли идеална. Воле се, кроз неко време изгустира се, то прође и нема ништа. Најбоље је кад се родитељи раније договоре, кад није велика разлика у годинама, и ако се никад нису видели.

Ово је истинита прича о девојчици и њеној великој љубави према млађем брату, који је тешко оболео. Могла је да га спасе само компликована и скупа операција. Родитељи су заложили сву имовину и подигли кредит, али то није било довољно. Једно вече отац је рекао уплаканој мајци: „Не може овако даље, драга. Мислим да смо дошли до краја, њега може спасити само чудо Божје.“

Прича о разбојницима на крсту је једна од најупечатљивијих у Јеванђељу. Мада свака прича увек актуелно одсликава и савремене догађаје, што у метафори којом се долази до истанчанијег смисла о обожењу, што у неким другим аналогијама (ако, рецимо, упоредимо Христово праштање прељубници пре више од 2000. година са екстремистичким убијањем прељубница у савременом веку код неких народа, чиме заправо увиђамо претежност Христових дела до чијих, макар моралних ако већ не може онтолошких, порука се не долази прогресивно ни у данашња времена).

Ради бољег разумевања правилног односа православног хришћанина у ситуацији када му вређају оно што му је најдрагоценије – Господа, Пречисту, Цркву и веру, предлажем да прочитате једну главу из сјајне књиге „Несвети свети“ архимандрита Тихона Шевкунова, намесника Сретењског манастира у Москви, уредника сајта pravoslavie.ru