Подешавања / Settings

Најјаче наше оружје је вера, храброст, истрајност и љубав, а време је да се добро наоружамо. Не очекујемо ваљда подршку од непријатеља? Докле наивно да чекамо да нам се кукавице придруже? Ваљда смо до сада схватили да у времену можемо остати урезани по нечему само својим чињењем. Они који желе да траг који оставе за […]

Како и да нађу спокој када своје презиме морају да изговарају шапатом, кријући лице у нади да их нико неће препознати. Знају да ако их људи препознају једина асоцијација на њих је превара, издаја, зло, лаж, вазалство. Нико не би могао мирно да живи са таквим аманетом. Чувајмо зато светао српски лик који су нам […]

Увек када нам се пружи прилика морамо да се сетимо, говоримо или пишемо о онима који су нам омогућили да можемо да ходамо усправно. Оним синовима Србије који су нам очували Отаџбину.

Фолирантима морамо одмах показати где им је место и не дозволити им да збуне поштене људе. Само друштво које овакве паразите препозна на време и ослободи их се може да рачуна на будућност. Ми смо дозволили да се те пијавице друштва размиле и размноже, да нам их запад наметне као власт и лажну елиту. Дозволили смо да кукољ одлучује о житу.

Србине, зато се немој склањати од горчине, тиме се склањаш од истине. Истини не можемо побећи, она ће нас кад тад сачекати, када осетимо горчину, прихватимо је и размислимо о њој, потрудимо се да у будућности буде мање горка. Не можемо пред вековним истинама да забадамо главу у песак надајући се да кад поново изронимо главу оне неће бити ту, такво нешто је немогуће и није ником успело.

Постоје два народа на овој планети која су вековима раздвојени територијом, али миленијумима спојени историјом. Има два народа која су два само по имену али су културом, вером, крвљу, пореклом непогрешиво један. Постоје два народа која упорно покушавају да разним подвалама, смицалицама, лажима и свим другим познатим западним методама раздвоје, али њихова веза je нераскидива. Колико год да су Срби и Руси удаљени, колико год да нам историја и непријатељ не дозвољава да се и територијално приближимо, не постоје два народа на овој планети која су тако блиска. Два народа која су увек ту када је најтеже.

Та српска огњишта су западне хијене уз помоћ дивљих хорди са ових простора претворили у згаришта. Наравно Србин не би био светосавац када се не би трудио и веровао у то да ће згаришта поново постати топла огњишта српска.

Има ли данас разлике није ли и данас Србија подељена између дахија? Нема ли свако од њих свој део пашалука где слободно спроводи своју вољу и законе? Зар вас не подсећају на дахије ови који данас убирају и одређују порезе?

Отаџбина није изгубила наду у своју Србадију. Не сме ни Србадија да изгуби веру у себе. Ако нешто хоћемо онда није питање да ли можемо већ када крећемо. Верујући Србин може све и када одлучи да то и хоће питање остаје само када ће то урадити. Oд тог момента више нема назад више га ништа не може зауставити. Сви ми добро знамо ко су нам ђедови и поносни смо на њих. Задатак њихових унука данас је да и они буду понос своје Отаџбине.

Баш зато што је српски национализам чиста и неискварена мисао, она запад плаши. Светосавски завет је оно што код њих изазива паничан страх, то је она ватра које се плаше, онај пламен у коме њихово зло не може да опстане.

Годинама и деценијама, тачније од стварања измишљене државе Југославије и давања државности онима који је никад нису имали, Срби покушавају да буду исток на западу и запад на истоку.

их. Историја народа коме припадамо саткана је од праведности, храбрости, чојства, истине, племенитости и искрене љубави. Љубав која испуњава срце Србиново усмерена је ка породици, нацији, пријатељима, добрим људима, онима који су се покајали, али изнад свега ка Светосављу и Отаџбини.

Нису победе односили јачи, нису односили они бројчано надмоћнији, победе су припадале онима који су веровали, онима који су се борили за веру, правду и истину.

На свету има лавова, али нажалост свет много више познаје мишеве. Вероватно је то последица тога што се мишеви некако увек брже множе, па их више и има. Када се довољно намноже показују своје право лице. Тада полако добијају на храбрости, и користе сваку прилику док доброћудни лавови спавају да покажу какви су у ствари.

Нисмо први пут сатерани у ћошак, у угао из кога нам делује да нема изласка. Притиснути смо са свих страна и не дозвољавају нам ни очи да отворимо. Није то ништа ново, гледали смо ово много пута у прошлости. И тада, као и сада, непријатељ је већ кренуо са слављем, уверен у своју победу. Прерано су почели са радовањем. Задали су нам нокаут и мисле да немамо снаге више из њега да устанемо. Да ли је баш тако? Наравно, Запад свој оптимизам и сигурност у победу заснива и на чињеници да су они који стоје у нашем углу, они који би требали да нам буду главна подршка, оне које смо нажалост сами бирали, уствари већ одавно играчке у њиховим рукама.

Победник може бити само онај ко за живота успе своју душу да испуни срећом, а душа се не пуни материјалним. Испуњеност душе постиже се искључиво духовним. То се може само онда када се не бежи од своје суштине. Тада ће нам живот бити саткан од победа а душа испуњена срећом.

Многа времена у прошлости су наметала да није добро бити Србин. Оно што је много важније, кад год су ти тешки периоди пролазили били смо сведоци колико су они који су се предали, они који су посустали погрешили.

Слобода нема цену, овa чињеница је нешто што нико не оспорава. Наравно сви знају да ни једна држава која није имала озбиљну војску није могла да задржи ни слободу. Ако ове две истине реално сагледамо и повежемо, постаје нам сасвим јасно да за озбиљну државу војска нема цену.

Страх несвојствен нама и нашој природи и духовности је оно што нас је довело у ову наизглед безизлазну ситуацију. Оно што је обликовало ово накарадно друштво на западним вредностима и принципима.

За Србију су намењени политички „дронови“, у виду „српских“ политичара. Принцип је исти као и са обичним дроновима: управљају се даљински и сеју деструкцију, беду и смрт, али су њихови управљачи голим оком невидљиви. Зашто би наши западни „пријатељи“ више ризиковали да им се неки српски „партнер“ отме контроли, када модерна технологија све то лепо решава?