Подешавања / Settings

Рат се декларативно водио и био започет због права хришћана уопште, а посебно у Светој Земљи. Територије која је тада још увек припадала и била под контролом Отомана. Прави разлог било је ипак још нешто. Био је то страх запада и покушај њихове алијансе да спрече слабљење Отоманског царства под притиском растуће православне Русије. Дакле […]

У славу њеног имена подизане су заставе, и за њеног живота пред њом постројавани пукови. На њеним грудима су са поносом стајала одликовања попут: Карађорђеве звезде са мачевима, два ордена француске Легије части, француски Ратни крст са златном палмом, Албанска споменица, две Златне Обилићеве, британски орден светог Мајкла, руски орден светог Георгија Победоносца… (1) „… […]

Не желимо никоме зло, али онима којима је ово била некаква ограничена милосрдна акција морамо рећи да им никад неће бити заборављено. Мораће кад тад да се сретну у акцији без ограничења са својом милосрдношћу. До тада морамо да им саопштимо да ми јесмо добри али никако ограничени, јесмо милостиви али не и наивни, јесмо […]

Једно од тих бомбардовања је оно из 1999 или „Милосрди анђео“ како га је „демократски и праведни“ запад цинично назвао. Наравно тим лицемерима је тешко да ово бомбардовање тек тако избришу из сећања и душе народа. Ипак су осећања јако свежа и реална, још увек има исувише живих сведока. Али их то не спречава да […]

Прави Срби никад неће предати себе и своју част, поготово не за ситне интересе, материјално или паре. Онда када сви будемо полагали своје коначне рачуне добијени интереси, материјално и паре нам неће бити од помоћи, али вера и част хоће. Увек је било оних који водећи се интересима или страхом посустају и прате погрешну стазу. […]

Зато чекајући нове авионе, српски народ још жељније ишчекује враћање оног правог светосавског духа у срца српских војника. Тај тренутак се ближи и поред свих покушаја запада да дезорганизују, дезорјентишу, смање, разоружају српску армију. Политика и политичари разорили су српски војни кадар. Поставили су затим онај школован по разним курсевима у НАТО центрима. „Успешно“ пензионишући […]

У том мору срамних слика и појавних облика додворавања, пажњу плени злоупотреба великог човека, хуманисте, лекара Аријуса ван Тинховена. Човека који је пре једног века јасно показао и доказао своју племенитост. Те 1912. год. са почетком Првог балканског рата, Тинховен, од раније заинтересован за Србију, долази са својим сарадницима, медицинским радницима у Београд, kако би […]

Захваљујући онима који јесу смо опстали, захваљујући њима смо и даље поносни светосавски народ. Ти Обилићи, Југовићи, Синђелићи Србије су они због којих се и даље можемо звати Србима, то су управо они због којих имамо овако дивну и још увек поносну Отаџбину. Несреће долазе и пролазе, ратови су неки пут неизбежни, али не трају […]

Осећате да вас проблеми стежу, да је неправда свуда око нас, али и даље нажалост мислите да не можете ништа, да је немогуће победити зло. Да ли сте то заиста и пробали? Како знате онда да је немогуће? Наши стари су за разлику од нас пробали и доказали да је зло увек оно које губи. […]

Право питање није смрт или ропство, већ Србин светосавац или безначајни гмизавац. Данас нажалост неки који се представљају као Срби размишљају о поделама српске свете земље. Не схватају они да се Србија никад не сме делити, а да најмања права имају на то они који је нису ни стварали. Делови Отаџбине могу бити под окупацијом […]

Знамо да свако од нас размишља о ономе ко је и шта је. Знамо да су сви прави Срби поносни на своје порекло. Наравно то шта смо, то за шта су нас ђедови задужили и јесте само за понос. Али док размишљамо о томе ко смо, шта смо били и шта смо сад ако нам […]

„Оно што мора да буде није несрећа. Несрећа је само оно што не мора бити, а ипак се догоди. Несрећу увек изазивају људи. Природа влада оним што бити мора.“ Борислав Пекић Дозволили смо да наш народ трпи разне несреће. То није било оно што је природа припремила за нас, а још мање Божја одлука. Самим […]

Србија не може напред док год убијамо дух и слободу, забрањујемо и протерујемо истину, памет, правду. Многи су мислили да се са Титом и комунистичком партијом завршило то раздобље када је све што је српско проглашавано за назадно и опасно. Да ли је тако? Не говоримо сада о томе у шта НАТО, Запад или ЕУ […]

Властодршци упорно покушавају да нас убеде да је позив на слободу Отаџбине у ствари призивање рата, плашећи наивне да је глас разума и достојанства који сваком нормалном човеку говори изнутра да није рођен да би био роб – у ствари глас некаквог безумља. Желе да прикажу да људи који воле слободу заправо имају ратно-хушкачки став. […]

Живимо у времену када је на српски народ насрнула свака ала и врана. Те але и вране, заједнички предвођене НАТО, ЕУ и САД, намерене су да нас сатру или натерају да поклекнемо како би сами себи дошли главе. Циљ је наравно да се докаже да нема те силе која се њима одупрети сме и може. […]

Песник Јован Дучић, бриљантни југословенски дипломата у Риму, потакнут видљиво испољеном сатанизацијом Срба још у трећој деценији прошлог века, потражио је одговор у записима фрањеваца у ватиканском Заводу св. Јеронима, институције коју иначе краси југословенски државни грб. Видљиво и брижно реновирање саме институције, показало је бригу и старање заједничке државе за своје, на чему је […]

Потребно је пробудити уснулог Србина. Не дозволити му да заборави на важност Отаџбине. Подсетити га шта је заиста исправно, и како до тога може стићи само вођен знањем коју му прошлост саопштава. Историја је нешто што нам јасним примером непогрешиво показује истину. Има ли другог пута сем истине ? Наравно да нема. Онда када смо […]

Нада мора да постоји, то је онај прозор кроз који и када је најтеже видимо лепшу и извеснију будућност. Без ње би живот почео да губи смисао. Морамо само знати да нада која није настала из вере, није потпомогнута искреном борбом је уствари лажна. Таква она је некорисна и може бити само контрапродуктивна. Нада која […]

Данас све чешће чујемо оне кукавичке коментаре, оне реченице у којима се жале да је овде неиздрживо. Говоре да више не верују у боља времена. Оно што увек заборављају док то саопштавају је да не морају ништа да издрже. Онај ко воли своју Отаџбину он нема шта да издржава, он је мења, побољшава и воли, […]

Сви смо бар једном у животу покисли, сигурно смо и то могли избећи да смо ослушнули своје осећаје, да смо послушали оно што смо могли видети. Дакле није довољно нешто само видети и осећати већ се у складу са тим и понети. Кад видимо црне и тмурне облаке не би требали да се поуздамо у […]