Подешавања / Settings

Веле да није било дана до тога, најлепша млада за драгог, Бога. Из српских, најбољих кућа, у мираз небо трен пре сванућа… Као кад располутиш кришку проје, злати се оцилима, умије тамјаном, поје… У косе уплела море, вале низ бедра ко токе, у долами од гора, под велом- Боке. Узела распећа за ђевере и кумове, […]

Мошти су, ваљда, твоји и братовљеви трезори, фукаро?! Мошти које нико осим вас не целива и које ћеш чувати по цену да свака кост у Црној Гори пукне на пола, је ли? Нема те силе којом нећеш ударити на литије, лудаче, а нема те силе које се неће распршити пред литијама, јер нема кости што […]

Из људи си се довека исписао, битанго! Ништа за тобом неће подсећати на човека, ништа! Име ће ти се клетвом називати, шапатом ће се говорити о теби као највећој погани… Шапатом, да никада више Црном Гором не одјекне твоје име, Мило Ђукановићу, да га нико не помене без у презиру, без у причи да је […]

Заправо, никога није убедио, нема ни потребе то да чини јер, страхујем, да смо себе сами уверили како је Јуда променио и длаку и ћуд… Наравно да није, нити ће, велеиздаја је темељ његове политике (и безмало свих који се рву да га наследе на трону), али се мудро утишао па уместо брзацима лажи и […]

Питаш ме: знам ли шта је Црна Гора..? Жао ми је што ти не знаш, јер да знаш не би се с мојом тишином натезао гримасом и јауком. Не би, имао би и ти једнак савардак у души да се у њега скријеш и ћутиш с Црном Гором, но ти је чиниш од некаквих рита, […]

Да те немам због чега друго презрет- презро бих те због суза мојега оца. Знаш ли ти мојег Момчила? Мора да га познајеш јер он тебе одлично зна, бедниче, зло је у Црној Гори вазда имало твоје лице! Баш су такви као ти пребили на мртво име кад се љутнуо што спроводе стоку у морачку […]

Ћутиш, Вучићу, бедниче! Скрио си се, као и увек, кукавице, у тишину својих лажи и бешчашћа, мизеријо! Ћутиш, не чујеш молебане из Црне Горе, не видиш где кандила догоревају, где иконе плачу, где се Србин распео на крст, где се брда премећу у манастире, шуме у братства монашка, цркве у збегове… Ћутиш, кукавице, као што […]

Да смо се докони и аветни сабрали да се видимо, поразговарамо, питамо за здравље, фамилију..? Јел ти оно, можда, личило на десетине хиљада невољника што ишту милост, сабраних око ћивота Светога Василија, или на збор вољних да животима, ако устреба, одбране милост свете Српске православне цркве?! Буди убеђен да је ово друго, но верујем да […]

куда бих друго у овај час, сав род се мој у мени прено ђедова милих зове ме глас. Ено се мртви у молебану васкрсло збили под српски стег, ено ми колевке, ено ми гроба, ено ми распети свети брег… Ево ми дана у ком сам рођен, векова славних кумовски строј, ево ми стопа, Голготи вођен […]

Ништа ти значила није. Тада, баш као ни сада, као што никад неће… Ноћ налик овој, Вучићу, а ни налик јој… Чика Драган је био један од татиних најбољих пријатеља. Дивна, часна и чојствена кућа Станојевића из Пећи. Зоки је још дете био када сам из касарне безмало свакога пута одлазио до њих. Дивно, весело, […]

Заправо, јесте, али га нисам одмах препознао на фотографији јер је пустио бркове, али не из хира или моде, већ зато што као скромни пензионер не може себи да приушти нови жилет и пену за бријање као поједини тајкуни који се бахате бријући се и по осам пута дневно! Дакле, субјекат отац се јесте једном […]

Дао бих те у бесцење да има ко да те купи, ал што си јефтиније то мртви нуде више за тебе. Лако бих без тебе кад бих где друго нашао јутро налик ономе у Великој Хочи, но неће очи… Нагиздају се, упараде, ухвате под руку и ногу пред ногу ка Призрену… Ено се распеване умивају […]

Нисмо НАТО колонија, већ најобичнји отирач, “чучавац”, туђини на својему, прецвала курва коју сироту подводе пијаним шоферчинама на запишаним друмским стајалиштима. Нисмо ништа и ништа ћемо бити док год се крвници овде буду осећали добродошлима! Док год се буду осећали као на “вијагри” међу похотницама! Док год буде мањка неба за нас да би било […]

Убедили су нас, дали нам тишину и страх да у њима свијемо скровишта и ћутимо док све не прође. А, проћи ће живот, ништа друго, помрећемо а да се знати неће јел то смрт или је живот дошао по своје?! Живот као дијагноза, болест с којом се мора живети у нади да се нико дрзнути […]

Док сте ви добрано кукавички тек провиривали из ровова српски сељак, тежак, ратник носио је себе већ оплаканог и васкрслог у слободу, не бендајући ништа и никога до Господа и Србије! То што ви прослављате као некакав Дан примирја ништа је друго до дан победе славне, небеске српске војске, и тачка! Простога сељака што није […]

Оно отужно поданичко и пеплашено у нама. Мисао да смо сувише мали како би били велики и најбеднији изговор: да нисмо достојни славних предака. Нисмо јер не желимо да будемо, лакше је живети као жртва него жртвовати се за живот! Отуда битанге налик Метју Палмеру и јесу домаћини у Србији. Јесу! Ми смо тек гости […]

Нису то „они у парку“, смраде, већ ратници, јунаци, но за такве привиде од људи налик теби вазда су, нажалост, били: они; неки, нешто, ништа понајвише… „Они у парку“, замисли, не траже ништа до шта им припада – да Србији ваљају и сада, без руку, ногу, очију, наде…као што су ваљали ономад кад нису жалили […]

Уздигао се талог у лелеку како је Хандке недостојан не само награде, већ и главе што улудо носи, јер ничега у њој до љубави према Србији! Чисте и непатворене, јер волео је кад је то било најпогубније, јерес свих јереси, проклетство, болест од које се умирало сто пута на дан… А, ипак је волео! Заиста! […]

Силно се, дакле, порадовала та клика некаквом расколу у цркви, наричући како то више није њихова светиња и како су изгубили веру, а све након доделе Ордена Светог Саве- Вучићу! Шта сам имао да кажем о томе- рекох, но морам их разочарати што се раскола тиче, јер тако шта као раскол у цркви не постоји, […]

Буди достојан па реци да си НЕДОСТОЈАН Ордена Светог Саве, Александре Вучићу! Не разумем, не прихватам и не мирим се с намером часних отаца да на твоја бездушна прса ставе то свето знамење јер на твојим прсима ће бити тек пусто железо, но не схватам како се ти мириш и сматраш достојним?! На моју душу […]