Прочитај ми чланакКао министар полиције, потпредседник владе и дописни доктор наука дужан сам да обавестим како се мој отац, Бранко Стефановић, ни крив ни дужан нашао усред измишљене афере „Крушик“, иако никада није крочио у поменуту фабрику!
Заправо, јесте, али га нисам одмах препознао на фотографији јер је пустио бркове, али не из хира или моде, већ зато што као скромни пензионер не може себи да приушти нови жилет и пену за бријање као поједини тајкуни који се бахате бријући се и по осам пута дневно!
Дакле, субјекат отац се јесте једном приликом нашао у објекту „Крушик“, за шта постоји више него оправдан и надасве безазлен разлог.
Као скромна домаћинска породица већ 40 година користимо неки стари „Крушиков“ усисивач који се, на несрећу, спорног дана покварио па га је субјекат отац узео под мишку, сео у аутобус за Ваљево и запуцао пут фабрике са све гаранцијом која само што је истекла, пре 35 година.
Кад кажем „запуцао“, мислим метафорично јер тата није пуцао ни на свадбама, а камоли посредовао у трговини наоружањем са Арапима, или не дај боже пијаним сватовима који су, реално, већа опасност и од терориста у чијим рукама би оружје могло да заврши, али није, осим тог усисивача који не може ни да упали, а камоли да опали, да се тако изразим.
Дакле, дошавши пред фабрику, тата је затекао ред на улазу, нека делегација се спремала да уђе, па верујући да је реч о људима који су такође дошли да рекламирају квар на усисивачима, пеглама, миксерима, тостерима и осталом покућству, стао је у ред не помишљајући да се позива на мене и утиче на портира да га пусти преко реда.
Чекајући тако необавезно је разговарао са људима у реду, од којих му се један обратио питањем: „Бум, бум, а…?“, на шта му је тата наивно одговорио, немајући појма о коме је реч: „Ма, пријатељу, само сам га укључио да усисам трпезарију, син ми докторирао па остало отпадака када је зарезивао оловке, кад нешто пуче ко калашњиков, експлодира кеса за ђубре и готово, а палио је ко мина пуних 40 година!“
Те његове речи, те дивне метафоре, неко је најсрамотније злоупотребио да измисли читаву аферу, иако у службеној забелешци портира, пронађеној баш јуче, јасно пише: разлог доласка – рекламација усисивача, но…
Елем, како су у једном тренутку пустили читаву групу да уђе, тако је и тата ушао са њима, па се тако нашао на списку делегације с којом, реално, није имао баш никакве везе!
Кренули људи, пошао и он, мислио такав је протокол, сви ће заједно у сервис, па кад је дошао на ред, упита га човек за којег је био убеђен да је мајстор: „Који калибар, господине, и колико комада?!“
Тата се ту начисто збунио, некада су мајстори заиста били мајстори, а не као ови данас приучени, али шта ће, толики пут, тежак квар, погледао у усисивач и одговорио човеку: „Па не знам, мајсторе, неких пола цола црево, рекао бих, а и…“, на шта га је дотични прекинуо у пола речи тати потпуно неразумљивом констатацијом квара: „Аха, значи око 80 милиметара, минобацач, а?!“
„Ма ништа није избацивао 40 година, све остајало у кеси, кад одједанпут пуче ко противтенковска мина, мајсторе“, убеђен да разговара са сервисером наставио је тата са метафоричним описом квара, међутим…
„Узми лепо ова три сандука и миран си још 40 година сигурно“, инсистирао је сервисер, па је тата попустио и упртио тих неколико кутија, и сам зачуђен како се данас усисивачи пакују у толике сандуке, па још и из делова, али шта ће…?
Тек када се вратио кући и отворио кутије, позвао ме је и успаничено рекао: „Ништа ово не ваља, све остале рупе на тепиху и у зиду, можеш ли да видиш са Батом кад има времена да дође и изглетује рупе и са Вулином да погледа овај сандук усисивача, мени је ту нешто сумњиво, изем ти усисивач без гајтана…“
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
