Подешавања / Settings

Ето вам га ако сте на њему ишта саздали а да није од камена мојих згаришта? Ако имате својег имена за њега? Ако Дреница није од дрена и Србица од Срба? Ето вам га ако вам је корен барем шаку под земљом, ако је прст дубљи од јечма и божурова? Ако траг постања не браните […]

Најпоноснији- христолик међу вама безличнима. Удрите- о мртвог Србина сломите кости… И ту где паднем- српско ће се звати. И да сам последњи више ме је нег вас- писаћу се Србином. Смрћу претите сину васкрслих? Па, ја сам проходао у гробу… Са распећа се нагледао ђедовине- ђедова… И, како бисте то да ме нема кад […]

Још за мрака, ископаних очију и сломљених руку… Помузе побијену стоку и пристави крваву варенику… Хитра, преклана и распета о крушку, пребијених зуба покида клинове из шака да умеси хлеба. Жури да пред мужа обешеног о вериге принесе кафу и ракију, лаконога мученица, пребијених ногу… Уморио се домаћин, Србин, тежак- до касно је гостио комшије… […]

Данас их је остало још за депилацију, евентуално. Падале су главе ко би Србину покушао да заврне муда, сад их заврће ко хоће, новосрпска блазирана муда… Чакшире су ђедовима биле тесне, данас су нам и ове „хеланке“ прешироке… Ни муда- ни образа! Све нам је добро и све нам ваља. Што нам је мање Србије […]

Аристократија! Чисто племство испод оно блата, зноја, муке, прст дебелих бора… И, то не било који прст. Не овај нејаки што се преломи на шта теже од шољице кафе већ сељачки прст! Квргав, отекао, испуцао…онај на који се сломила и секира и чекић, онај о који камен помодри кад удари, е тај прст и толико […]

Да се распећу одужиш. Да ти се Бог помоли. Да Христ одмори. Да умрли почину. Да се распрегнеш. Да ти се нерођени порадују. Да те накриви шајкача. Да ти у гусле зацеле кости. Да ти Лазар првоме наздрави. Да причестиш Самодрежу. Да Растка замонашиш. Да посејеш Студеницу. Да пожњеш Призрен. Да те мајка живога не […]

Не можете им ништа осим да се и њихових затворских корака прибојавате јер добују слободом, а то је оно што ви „слободни“ немате и нећете имати, довека утамничени у патолошком страху да се са собом где не сретнете! Рекох, њихове ће ћелије постати келије, а вас чекају тамнице, пусти вилајети, безданице, окови који ће вас […]

Велите да нико не треба да учи цркву шта је Косово и Метохија, и јоште велите, парафразираћу: да не треба да се позивамо на цркви и кријемо иза ње. Ваша светости- нико од нас не учи цркву, ми смо од цркве научени, оно најбоље у нама јесте наша света Српска православна црква, но црква нисте […]

Где ћу?! У коју ће земљу тело, на које небо душа, распродо сам све… Имао сам нешто земље и неба од праотаца, даривали ме на рођењу, но дадох тапију за слепило и тишину. Нећу ни чути ни видети кад умрем, наставићу ко авет да тумарам овим прикрајцима живота. Стрњиком тобожњег постојања… Заплакаће неко мислећи да […]

Шта ти је довољно свето да за то устанеш и ускликнеш?! Јеси ли се сродио, окумио, ородио с ланцима, мучениче..? Ланци те презиру, отргли би се од тебе, утекли на слободу али не даш… Постао си тамница- тамници, поносни роб, тужбалица свакој пркосној песми… Постао си све чега си се гадио, мој Србине, па се […]

А, следују нам таман толико колико је и логорима следовало хлеба и воде оним мученицима! Следујем нам таман да се можемо звати Србима (не баш гласно, није пожељно) и да нам се због тога ваља стидети, у најмању руку. Та секта (један од, а запатило их се Боже сачувај…) људска права своди на блато које […]

Да је иоле правде и да Загорка Доловац не спава „сном мртвијем“ данас би у притвору био Вучић због свега учињеног, а не Дејана Златановић и Дамњан Кнежевић због реченог… Ту где се велеиздаји кличе и аплаудира, а због речи против велеиздаје робија- ту државе нема! То је тек пуста колонија којом се управља из […]

Док је амбасада заветнија од тарабе, шљиве, њиве, гусала, верига, иконе…нема Србије! Нема Србије док год нам капу кроје они што су нам скидали главе! Нема Србије док год нам протуве преводе и тумаче шта су нам ђедови рекли, чиме су нас заклели… Док год те мизерне утваре разрезују колики су нам Газиместани и Кајмакчалани- […]

Не опраштам, откуд ми толко милошти да не клекнем пред живе мошти… Да не целивам колевку у коју је мајка повила тек рођеног свеца, да не замолим да ме исповеде и причесте деца… Деца чији крст не могу ни догледати овако бедан, срамоте, ходочасници живота вазда пречицама преко Голготе… Чобанчићи без стада а вазда за […]

Не дам зору у храстове где ме Бадњак својим зове. Свакој шуми очи познам, свуд ми својта повешана, церовино, роде мили, српском главом освештана. Не дам Божић, ево кости, не жалим их, нек се ломе, смрћу ти се живљи враћам- Витлејеме, мили доме. Не дам Божић на Мојковцу, смрзле шаке од тежака, где је мртав- […]

Далеко негде, у туђини дома свог. Сам међу свим својима који се не познају. Загледају ме да ако ме ко позна па да јави мојима. Да чују глуви, залелечу неми, заплачу безочни… „Шта је то?“- упитах стојећи над собом. „Човек, ваљда..?“- веле. „Какав црни човек, камен је то ничему ваљан! Шта сте се над каменом […]

Они су данас то што јесу јер ми јуче нисмо имали храбрости да будемо оно што смо морали бити, и тачка. Ћутимо на свакојака зла да се зло не острви на нас! Ћутимо на гладне, обесправљене, обескућене, осрамоћене, понижене…док год има довољно лажи како ми ту ништа не можемо! Склањамо се фукари с пута, стојимо […]

Лепо и човечно од тебе, једнако ко да дилер дроге устане у осуду наркомана, с тим што наркомани никако нису Руси нит Русија, али дилер јеси ти, и то много поганијег зла од дроге- мржње, чисте и непатворене, оне што жеже и сатире све пред собом! Ти најоштрије осуђујеш „тероризам“, а три и кусур деценија […]

Пробудићемо се са том свешћу, верујте да хоћемо, а никако у беспамети да нам се ваља мирити са: „Чињеницом да су Албанци узели Косово за себе“, како велите, лапрдајући као пијани каубој у салуну… Најпре, није Косово већ Косово и Метохија, то шиптарско глагољање нам нећете потурити, а потом и да се у једном сагласим […]

Није живот Србинов само мука и патња, али све чему се порадовао и запевао, мука и патња је посветила. Што нам је дато- све су нам отимали, свака је ливада Србину била и Косово поље и Мојковац и Кајмакчалан. Зато су нам и сетве и жетве- задушнице! И косач и орач прежали себе кад пође […]