Nude mi kusur za večnost

0

Koje peva, koje kuka, koje se zukvom opjani, pusta sela- mili zgubidani. Opustela od ljudi, ne od Boga, pa koja je cena toga? Koliko vrede stožine na kojima je sađenuto onoliko Vitlejema? Vrelo iz kojeg bije živa voda, Jordan mojega roda. Koliko da tražim za ono što nije moje, vekovali smo na gospodnjem..? Kolko blaga […]

Najskuplja srpska reč je – guzica: Kad obraz zaćuti, a guzice progovore

0

Ćutali smo i kad su gorele. Ne bi gorele da nismo ćutali. Ne bih ih otimali da ne ćutimo. Ćutaćemo dok nam je gaća na guzici- guzica je najskuplja srpska reč! More, ćutaćemo i gologuzi, šta nam teško. Nek svira severac preko guzica, ne mari, gologuzi ali čista obraza… Obraza je ostalo taman za još […]

Mihailo Medenica: Pevaj rode – da posvetimo suze i osvetimo neopevane

0

Jalovo i beznadno. Izmiče nam, a mi pevamo. „Takav smo narod, ne znaš nas. Niko nas ne zna. Ni mi sami ne znamo sebe, veruj mi, pa pevamo…“, velim i ja. „Vi kukate do neba kad vam se trn podvuče pod nokat, a mi pevamo i dok nam se glave kotrljaju niza strane. Ne shvataš!“, […]

Mihailo Medenica: Eto vam…

0

Eto vam ga ako ste na njemu išta sazdali a da nije od kamena mojih zgarišta? Ako imate svojeg imena za njega? Ako Drenica nije od drena i Srbica od Srba? Eto vam ga ako vam je koren barem šaku pod zemljom, ako je prst dublji od ječma i božurova? Ako trag postanja ne branite […]

Mihailo Medenica: Da sam poslednji – pisaću se Srbinom!

0

Najponosniji- hristolik među vama bezličnima. Udrite- o mrtvog Srbina slomite kosti… I tu gde padnem- srpsko će se zvati. I da sam poslednji više me je neg vas- pisaću se Srbinom. Smrću pretite sinu vaskrslih? Pa, ja sam prohodao u grobu… Sa raspeća se nagledao đedovine- đedova… I, kako biste to da me nema kad […]

Doveka Srpkinja rađa za grob?

0

Još za mraka, iskopanih očiju i slomljenih ruku… Pomuze pobijenu stoku i pristavi krvavu vareniku… Hitra, preklana i raspeta o krušku, prebijenih zuba pokida klinove iz šaka da umesi hleba. Žuri da pred muža obešenog o verige prinese kafu i rakiju, lakonoga mučenica, prebijenih nogu… Umorio se domaćin, Srbin, težak- do kasno je gostio komšije… […]

„Poginusmo“ u kafani: Što nam je manje Srbije to glasnije pevamo o njoj

0

Danas ih je ostalo još za depilaciju, eventualno. Padale su glave ko bi Srbinu pokušao da zavrne muda, sad ih zavrće ko hoće, novosrpska blazirana muda… Čakšire su đedovima bile tesne, danas su nam i ove „helanke“ preširoke… Ni muda- ni obraza! Sve nam je dobro i sve nam valja. Što nam je manje Srbije […]

Mihailo Medenica: Z’inat

0

Aristokratija! Čisto plemstvo ispod ono blata, znoja, muke, prst debelih bora… I, to ne bilo koji prst. Ne ovaj nejaki što se prelomi na šta teže od šoljice kafe već seljački prst! Kvrgav, otekao, ispucao…onaj na koji se slomila i sekira i čekić, onaj o koji kamen pomodri kad udari, e taj prst i toliko […]

Ustaj!

0

Da se raspeću odužiš. Da ti se Bog pomoli. Da Hrist odmori. Da umrli počinu. Da se raspregneš. Da ti se nerođeni poraduju. Da te nakrivi šajkača. Da ti u gusle zacele kosti. Da ti Lazar prvome nazdravi. Da pričestiš Samodrežu. Da Rastka zamonašiš. Da poseješ Studenicu. Da požnješ Prizren. Da te majka živoga ne […]

MEDENICA: Bedni fariseji, Dejanove i Damnjanove ćelije postaće kelije! Ovo vas čeka

0

Ne možete im ništa osim da se i njihovih zatvorskih koraka pribojavate jer dobuju slobodom, a to je ono što vi „slobodni“ nemate i nećete imati, doveka utamničeni u patološkom strahu da se sa sobom gde ne sretnete! Rekoh, njihove će ćelije postati kelije, a vas čekaju tamnice, pusti vilajeti, bezdanice, okovi koji će vas […]

„Vaša Svetosti,zašto govorite,ne kazujući ništa?Nema Srbin časnijega posta od KiM“

0

Velite da niko ne treba da uči crkvu šta je Kosovo i Metohija, i jošte velite, parafraziraću: da ne treba da se pozivamo na crkvi i krijemo iza nje. Vaša svetosti- niko od nas ne uči crkvu, mi smo od crkve naučeni, ono najbolje u nama jeste naša sveta Srpska pravoslavna crkva, no crkva niste […]

Čitaj, Srbine, čitaj – Hrabro sam šaputao „Ne dam“!

0

Gde ću?! U koju će zemlju telo, na koje nebo duša, rasprodo sam sve… Imao sam nešto zemlje i neba od praotaca, darivali me na rođenju, no dadoh tapiju za slepilo i tišinu. Neću ni čuti ni videti kad umrem, nastaviću ko avet da tumaram ovim prikrajcima života. Strnjikom tobožnjeg postojanja… Zaplakaće neko misleći da […]

Mihailo Medenica: U lancima se ne vaskrsava

0

Šta ti je dovoljno sveto da za to ustaneš i usklikneš?! Jesi li se srodio, okumio, orodio s lancima, mučeniče..? Lanci te preziru, otrgli bi se od tebe, utekli na slobodu ali ne daš… Postao si tamnica- tamnici, ponosni rob, tužbalica svakoj prkosnoj pesmi… Postao si sve čega si se gadio, moj Srbine, pa se […]

Dok je i mrtav Srbin jurišao „saveznici“ nisu ni iz rovova izvirivali!

0

A, sleduju nam taman toliko koliko je i logorima sledovalo hleba i vode onim mučenicima! Sledujem nam taman da se možemo zvati Srbima (ne baš glasno, nije poželjno) i da nam se zbog toga valja stideti, u najmanju ruku. Ta sekta (jedan od, a zapatilo ih se Bože sačuvaj…) ljudska prava svodi na blato koje […]

Mihailo Medenica: Evo, i ja ću ponoviti: Ko potpiše, njega ubiše!

0

Da je iole pravde i da Zagorka Dolovac ne spava „snom mrtvijem“ danas bi u pritvoru bio Vučić zbog svega učinjenog, a ne Dejana Zlatanović i Damnjan Knežević zbog rečenog… Tu gde se veleizdaji kliče i aplaudira, a zbog reči protiv veleizdaje robija- tu države nema! To je tek pusta kolonija kojom se upravlja iz […]

Mihailo Medenica: Nema Srbije…

0

Dok je ambasada zavetnija od tarabe, šljive, njive, gusala, veriga, ikone…nema Srbije! Nema Srbije dok god nam kapu kroje oni što su nam skidali glave! Nema Srbije dok god nam protuve prevode i tumače šta su nam đedovi rekli, čime su nas zakleli… Dok god te mizerne utvare razrezuju koliki su nam Gazimestani i Kajmakčalani- […]

Ne opraštam suze detinje sa zavetne svetinje!

0

Ne opraštam, otkud mi tolko milošti da ne kleknem pred žive mošti… Da ne celivam kolevku u koju je majka povila tek rođenog sveca, da ne zamolim da me ispovede i pričeste deca… Deca čiji krst ne mogu ni dogledati ovako bedan, sramote, hodočasnici života vazda prečicama preko Golgote… Čobančići bez stada a vazda za […]

Mihailo Medenica: Ne dam Božić!

0

Ne dam zoru u hrastove gde me Badnjak svojim zove. Svakoj šumi oči poznam, svud mi svojta povešana, cerovino, rode mili, srpskom glavom osveštana. Ne dam Božić, evo kosti, ne žalim ih, nek se lome, smrću ti se življi vraćam- Vitlejeme, mili dome. Ne dam Božić na Mojkovcu, smrzle šake od težaka, gde je mrtav- […]

Nad Jarinjem… (Srbin bez Kosova i Metohije)

0

Daleko negde, u tuđini doma svog. Sam među svim svojima koji se ne poznaju. Zagledaju me da ako me ko pozna pa da javi mojima. Da čuju gluvi, zaleleču nemi, zaplaču bezočni… „Šta je to?“- upitah stojeći nad sobom. „Čovek, valjda..?“- vele. „Kakav crni čovek, kamen je to ničemu valjan! Šta ste se nad kamenom […]

Od koga deca da nauče kako se uzrasta u čoveka?!

0

Oni su danas to što jesu jer mi juče nismo imali hrabrosti da budemo ono što smo morali biti, i tačka. Ćutimo na svakojaka zla da se zlo ne ostrvi na nas! Ćutimo na gladne, obespravljene, obeskućene, osramoćene, ponižene…dok god ima dovoljno laži kako mi tu ništa ne možemo! Sklanjamo se fukari s puta, stojimo […]