Европљани су бесни. Кирије вртоглаво расту, куповна моћ слаби. Цене енергената су све више, што повећава трошкове горива и инфлацију. Привредни раст стагнира. Трошкови задуживања расту у Француској, Италији, Шпанији и Грчкој, па се новац не улаже у школство, пољопривреду…
Лист Политико оцењује да су последице ове дубоке економске кризе у Европи и те како видљиве на улицама – од блокада школа и масовних демонстрација до нереда и пљачки на маргинама мирних протеста у Француској, преко блокада аутопутева и магистрала у Италији, до камповања студената пред Парламентима у Грчкој и Шпанији.
Власти у Паризу и Риму распоређују војску на улице као додатне снаге безбедности, Француска је увела ригорозан полицијски час у навећим градовима и забранила чак и дневне протесте запослених у Јавном сектору, Жутих прслука и наравно средњошколаца и студената (којих се највише плаши јер се не склањају са улица).
Очекује се да ће током зиме атмосфера у Европи, нарочито у земљама ЕУ да прокључа. Док температуре нагло падају, енергетска криза ће расти, а широм континента већина властодржаца има и важне изборе на зиму или на пролеће, наводи Политико.
ЕУ: Хиљаде деце у затворима, млади руше систем
Ситуација у Француској посебно забрињава када је реч о стабилности Европске уније, с обзиром на то да је та земља друга највећа привреда Уније, оцењује Политико.
У суботу су се ђаци који недељама блокирају школе (од 28. септембра) како би извршили притисак на владу да почне да реновира школе и модернизује опрему, удружили са стотинама хиљада незадовољних грађана који су протестовали због раста трошкова живота.
Подсећамо да су француски гимназијалци кренули у обуставу наставе широм земље и изашли на улице јер су почели да им се руше плафони у школи, ђаци за медије причају да им се „школе распадају“ јер ништа годинама није улагано у зграде и опрему. Званично, из буџета се годишње издвајају десетине милијарди евра за образовање. Нико не зна у чије џепове иде тај новац.
Блокаде су прерасле у свакодневне сукобе са полицијом, хиљаде ученика је ухапшено до сада и стављено у полицијске притворе, међу њима апсолутно доминирају малолетни ђаци. УНИЦЕФ и УН су још пре две недеље оштро осудили бруталност француске полиције према деци, посебно према малолетним ђацима који се хапсе и притварају у затворе. Саопштили су тада да према међународној Повељи и правима деце, они имају право да мирно протестују у вези питања која се њих лично тичу (као што су услови у школи).
Француска није једини пример, ескалирала је побуна младих широм ЕУ.
„Када је реч о трошковима живота, ситуација у Француској не разликује се много од ситуације у остатку Европе и ЕУ“, рекао је немачки економиста Карстен Брецки, глобални директор ИНГ-овог сектора за макроекономска истраживања.
Избацивање 87-годишње пензионерке из њеног стана у Мадриду од стране државних извршитеља, након чега је бака и умрла, изазвало је масовне протесте широм Шпаније.
Од 2015. до 2025. године цене некретнина порасле су за чак 80 одсто, док су плате повећане за свега 30 одсто. Протести су уследили и у Португалу, где су се цене некретнина готово утростручиле од 2015. године, подсећа Политико.
Албанци су мирно протестовали месецима, од маја су на улицама због корупције у влади и Рамине идеје да Трамповом зету Џареду Кушнеру омогући да гради луксузни хотелских комплекс и приватизује део обале и острво, природни резерват фламингоса.
Међутим, у уторак 13. октобра су у Тирани студенти изашли на улице и рекли медијима да подижу Фламинго револуцију јер мирне шетње не воде више ничему. Од тада су запалили бројне владине зграде: Врховни суд, Народну банку Албаније, Министарство полиције, просвете, економије, пољопривреде…, не склањају се са улица даноноћно и жестоко се сукобљавају са полицијом. Протести су букнули широм земље, придружили су се средњошколци и грађани који су незадовољни сиромаштвом и лошим животом. Главни захтев је да премијер у четвртом мандату Еди Рама поднесе оставку, што је он одбио и оптужио Русију и Иран да га руше јер је омогућио да Албанија од 2028. постане члан Европске уније.
Хиљаде студената и наставника изашле је у среду 21. октобра на улице Атине, Солуна и још педесетак грчких градова, захтевајући већа државна издвајања за образовање, безбедне школске зграде и приступачно становање.
Политико подећа да се, након скоро две године протеста у Србији, у недељу одржавају ванредни парламентарни избори.
Паника у Немачкој
Европски средњошколци су позвали и на масовне блокаде школа и протесте у Немачкој, Холандији, Белгији и другим земљама, а у Берлину и Хановеру су већ одржани мањи протести.
Протеклог викенда студенти су марширали у неколико градова на северу Италије, протестујући због ниских плата и трошкова живота, након чега је Ђорђа Мелони извела војску на улице Милана, Болоње и потписала декрет по коме се судијама омогућава да одреде затворски притвор и ухапшеним демонстрантима који су млађи од 14 година.
„Протестовање је право, уништавање наших градова није“, изјавила је Мелони.
Мари Хајланд, истраживач у Еурофоунду, агенцији Европске уније за унапређење животних и радних услова, рекла је да криза трошкова живота „подрива“ друштвени уговор између генерација, јер се млади Европљани суочавају с могућношћу да неће остварити своја „прећутна очекивања“ да ће бити подједнако имућни као њихови родитељи.
Француски посланик Амиршахи један је од све бројнијих критичара владе који оптужују министре да су дозволили да ситуација измакне контроли јер се нису на време укључили у дијалог са студентским покретом.
Он је указао на то да су биле потребне недеље да се француски министар просвете састане с представницима студентских протеста.
„Почетни захтеви били су веома једноставни и практични. Тоалет-папир у тоалетима, да им се плафони више не урушавају“, рекао је.
Амиршахи, који је учествовао у прошлонедељним протестима у свом париском изборном округу, рекао је да „све европске демократије треба пажљиво да прате“ оно што се догађа у Француској, која се, како је описао, суочава с покушајем да се силом угуши народни бунт.
Србин.инфо, Политико
