Устави их вечна стража
залуд мржња, јарост, беса,
није корен подно земље
већ то ничу из небеса…

Стојте звери, уставте се
сва је гора од распећа,
божурови ко олтари
а храст сваки као свећа.

Сваки дани- молебани,
свака ноћ је од опела,
свуд никоше манастири
где падоше света тела…

Где падоше- васкрсоше
праведничка војска Христа,
Кошаре су задужбина
на небу се већма блиста.

Не видите мржњом слепи
иконостас и звоника,
не видите над Кошаре
обрис Сина Божијег- лика!

Уставте се, станте звери,
Кошаре су рајске двери
довек су Проклетије
света причест, литургије…

Довека је Србиново
Метохија и Косово,
довека је Божјег лика
врх Кошара и Паштрика!

Анђеоска света стража,
самоникли манастири,
мироточне горе свете,
тамјаништа и псалтири.

Док је века божур цваће,
залуд мржња, јарост, беса,
није корен подно земље
већ су никли из небеса…