YОУ ТУБЕ Поглавља:

0:00 Увод
0:43 Како је сазнао да је у бирачком одбору
01:57 „Очигледан пример чиме се баве напредњаци”
02:46 Банковић, шефица правне службе и злоупотреба података
03:27 Позив в. д. директора и питање о политичким ставовима
04:31 Преко 50 колега и СНС Раковица
05:31 Обавештене институције у земљи, САД и Бриселу
06:07 Лични подаци и туђи потпис
07:09 Ко је скупио 10.000 потписа?
07:57 Масовна појава у државним предузећима?
08:32 Бивши директор на најнижем радном месту
09:04 Позив на изборе: гласајте по савести
09:55 Да ли ће Београдски сајам преживети?
10:30 40 хектара и Београд на води
11:23 Експо: „Немојте да вас фарбају”
11:48 Захвалност и поздрав

Како је сазнао: „Мислим да се човек шали”

Тешић на почетку захваљује на прилици, „коју други немају”, да јавно изнесе шта му се догодило. Прича почиње, каже, дан раније, у необавезном разговору са пријатељем. Пријатељ му је рекао да није знао да је Тешић „активан у тренутно изборном процесу” и упитао га откуд он на изборној листи „Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић”. Тешић је, признаје, најпре помислио да се пријатељ шали.

Шале, међутим, није било. Пријатељ му је одштампао решење о именовању чланова и заменика чланова бирачког одбора у проширеном саставу. У њему је Тешић, како наводи, под тачком седам уписан као члан за бирачко место број 13 у општини Раковица, у име поменуте листе. „Значи, ја никакве везе нити имам појма о чему се ради. Ништа”, каже Тешић. Према његовим речима, своје име у изборном процесу видео је тек на папиру који му је донео пријатељ.

Заменица која нема везе ни са чим

Да злоупотреба буде, како каже, „још већа”, у истом решењу као његова заменица уписана је девојка, ћерка једне колегинице са Сајма. Она, наглашава Тешић, нема никакве везе ни са Београдским сајмом ни са било каквим политичким активизмом. Тај детаљ му делује као доказ да неко није бирао људе по њиховој вољи, него по подацима до којих је могао да дође.

„Тако да је ово очигледан пример чиме се баве напредњаци”, закључује Тешић. За њега то није административна омашка, него образац понашања владајуће странке, која, по његовим речима, туђа имена користи као резервне делове за своју изборну машинерију.

Листа без капацитета и база запослених као резерва

Тешић нуди и своје објашњење. Напредњаци су, по његовом суду, „протежирали” листу „Ћале, ово је за тебе”, која нема шансе да сама скупи десетак хиљада потписа неопходних за регистрацију. Потписи су, каже, скупљени, али листа нема капацитет да својим члановима попуни ниједно бирачко место. Зато су, тврди Тешић, „злоупотребили базу запослених на Београдском сајму”.

У решењу које је видео приметио је пет или шест имена људи са Сајма. Неки од њих јесу чланови СНС-а, наводи он, али већина није, а сви су уписани као чланови бирачких одбора у име листе са којом немају везе. Касније у разговору Тешић проширује слику: „већина колега, преко 50 колега”, именована је на различита бирачка места као чланови изборних комисија, и све се то, каже, дешавало у општини Раковица.

„Није могло проћи без Банковића”

Тешић отворено именује оне које сматра одговорнима. „То није могло проћи без вршиоца дужности генералног директора Николе Банковића, нити је могло проћи без шефице правне службе Јелене Јовановић”, каже он. Против њих двоје, наводи, већ је предузео правне мере, и они ће „морати на суду да докажу да нису злоупотребили те податке”.

Подсећа да у свакој компанији правни сектор располаже подацима о запосленима, њиховим супружницима и деци. Отуда, по Тешићу, ово представља „еклатантан пример злоупотребе података”, у коју, каже, „стварно не може да верује”. Политички контекст по њему је јасан: „познато је да је ВД директор Београдског сајма Никола Банковић управо председник општинског одбора СНС-а Раковица”. Зато, тврди, ништа од овога није могло без „његовог масла”. Банковић се, наводи Тешић, правда и објашњава, „али то је смешно”.

Позив в. д. директора и питање о политичким ставовима

После свега, у руководству, каже Тешић, „сад ту глуматају”. Дан раније назвао га је, наводи, вршилац дужности генералног директора, кога Тешић назива в. д., „пошто нема услове да буде генерални директор”, да га пита о његовим политичким ставовима. Тешић одговара да „свако живи зна” да је он човек који воли младост и промене, подржава децу и воли оно што је просперитетно, а није инкриминисано криминалом и корупцијом.

Своју политичку подршку, подсећа, јавно и децидирано изнео је у интервјуу 12. октобра. Зато му „стварно нису јасни” они који су га уписали у бирачки одбор листе са којом нема ништа заједничко. Наглашава да нема никакво искуство у политичком активизму, да се бави пре свега економијом и да му не би „ни на крај памети” било да се појави било где, „поготово не против моје воље, без моје сагласности”.

Туђи потпис као оружје: „Може неко да вам прода стан”

Тешић упозорава на шире последице. Ако га је неко именовао без његовог знања и одобрења, тај је „морао да има на увид моје личне податке и вероватно је негде се и потписао у моје име”. То је, каже, ствар за истражне органе. Нада се да ће они „после следећег викенда” радити „мало опуштеније, мало професионалније, више по праву и правди, а не по партијској припадности”.

Верује да ће ствар у догледно време бити решена на прави начин, а да ће санкције за починиоце бити такве да „више никад никоме не падне на памет да се бави том врстом фалсификата”. Опасност сликовито описује: „Може неко тако да прода ваш стан, ваша кола, да вас ожени, разведе.” За њега је то „катастрофа”: доказ да су „сви спремни зарад неке ситне политичке добити”, а уједно и знак да они „евидентно више нису опција коју жели већинска Србија”.

Обавестио институције у земљи и иностранству

Тешић каже да је дан раније поподне обавестио „све релевантне чиниоце у овом изборном процесу, а и шире”. Због посла и активности у економији има, наводи, контакте и у Сједињеним Америчким Државама и у Бриселу, и о свему је обавестио релевантне људе и институције. Свом адвокату дао је одређене налоге, а ствар иде у судски спор.

Одговорни ће, поручује Тешић, морати на суду да докажу „шта су урадили, с ким су радили, по чијем налогу”. Коме је све то требало, каже, не зна, али сигурно није „никоме озбиљном”.

Ко је скупио 10.000 потписа?

Тешић поставља и питање које иде даље од његовог случаја. „Да будемо реални, како је он могао да скупи 10.000 потписа?”, пита он, мислећи на човека чије име листа носи. То је, каже, тежак, физички посао, који могу да обаве само озбиљно организоване политичке партије, уз ангажман чланова и активиста. И то кошта: треба ангажовати нотаре и довести људе да потпишу.

Младић са листе, „тај Петар Ђурић, већ како се зове”, према Тешићу „нема потенцијал за тако нешто”. Он сам је, каже Тешић, „злоупотребио несрећу свог оца, а и ови други који су га злоупотребили”. Ипак, завршава оптимистично: „Биће то како треба. Дубоко верујем.”

Сумња на масовну појаву у државним предузећима

На питање о другим јавним предузећима Тешић је опрезан, али упозоравајући. „Имам доста непроверених гласина да је то масовна појава”, каже он: да није у питању само Београдски сајам, него да су сва јавна или државна предузећа на овај начин „анимирана, злоупотребљена”. Он то износи као гласине, не као утврђену чињеницу. Ипак, у светлу његовог личног искуства, то звучи као упозорење које не би требало пренебрегнути.

„Сматрам да нису требали ово да раде, бар не са мном”, поручује Тешић, „јер сви који ме знају, знају да сам човек који неће овакве ствари да превиди и да пређе преко њих.” И додаје: „Па ипак сам ја мало озбиљнији него обичан број и ја сам човек који води рачуна о законитости.” Зато, каже, „нема шансе” да они ово заврше како су замислили.

Бивши директор на радном месту за основну школу

Тешић износи и лично искуство понижења. „Они су дозволили себи да мене као бившег директора распореде на најниже могуће радно место, на радно место које припада човеку са основном школом”, каже он, „и тиме се поносе.” А истовремено се, наставља, куну у законитост, добру вољу и жељу за просперитетом Србије.

Пресуда му је кратка и оштра: „Све је то лаж, флоскуле, превара. Не треба им ништа веровати.” Поука коју из тога извлачи није повлачење, него грађанска храброст. „Сви треба да изађемо у недељу и по својој савести да гласамо.”

„Крстим се са три прста”: глас за младе и образоване

О сопственом опредељењу Тешић говори без устезања, али и без навођења листе: „Ко за кога хоће, ја знам за кога хоћу. Ја се крстим са три прста.” Воли, каже, младе, образоване и школоване, јер су они будућност Србије. Као економиста, наглашава, може да гласа само за младе и образоване, који треба да спроводе пројекте које ће „ми старији” осмислити.

„Не могу ваше идеје да спроводе полуписмени, неписмени, корумпирани, који су од раних дана, од младости, начели превару, корупцију, лаж”, поручује Тешић. „То морају да буду млади, школовани, писмени, и ја их обожавам.”

Београдски сајам: пресељење као изговор за земљиште

Друга велика тема Тешићеве изјаве је судбина Београдског сајма. Колегама је, каже, отворено и јавно рекао да Београдски сајам „у овој варијанти, са овом политичком елитом власти, неће преживети”. Власт је, наводи, наумила да Сајам пресели на Експо, а „Београдски сајам не може да функционише 20 километара ван Београда”. Већ сада тешко функционише, јер је менаџмент постављен „искључиво и искључиво партијски”, што, каже, не може да ради нигде у свету.

Тешић истиче да је обишао више од половине највећих светских сајмова и да „нигде у свету сајам није на периферији градова”. Прича о пресељењу је, по њему, „лаж” и „превара”. Једини мотив власти, тврди, јесте „жеља да узму тих 40 хектара земљишта” и да их припоје Београду на води. То су, каже, већ урадили, привремено и потпуно бесплатно: имовину Сајма пренели су на фирму коју су основали, „мислим да се зове Сава Пропертиз”.

„Међутим, то су све приватне компаније. Све је то противзаконито”, тврди Тешић. Има, каже, документацију која доказује да је процес подржављења Београдског сајма био „тотално незаконит”. Прва нова власт која буде хтела да ради по закону моћи ће, по његовим речима, све да врати у првобитно стање.

Експо: „Немојте да вас фарбају”

О Експу Тешић говори без зазора: „Немојте да вас фарбају.” Нигде у свету, тврди, експо није донео бољитак. Овај, по његовим речима, није „прави експо”, него „игре, забава”, „глупост”, без добробити и без добитка. „Шта, мислимо да смо паметнији од Јапанаца, Немаца и Италијана, који су одустали?”, пита он иронично. „Немојте да будемо смешни.”

На крају Тешић захваљује на прилици да каже оно што многи добри људи нису имали прилике да кажу, иако су, наглашава, још више од њега „угрожени и омаловажени, и злоупотребљени, понижени”. Изјаву завршава поздравом „све најбоље до победе”.

Тешићеве тврдње на једном месту

Тема	Шта Тешић тврди	Цитат (време у транскрипту)
Како је сазнао	Од пријатеља, који му је одштампао решење о именовању	„Мислим да се човек шали” (00:01:07)
Упис без сагласности	Члан бирачког одбора, тачка 7, бирачко место бр. 13, Раковица, у име листе „Ћале, ово је за тебе”	„Ја никакве везе нити имам појма о чему се ради” (00:01:37)
Заменица	Ћерка колегинице, без везе са Сајмом и политиком	„Нема ни са Београдским сајмом ни са било каквим политичким активизмом” (00:01:55)
Ко стоји иза	Напредњаци, који су „протежирали” листу без капацитета	„Очигледан пример чиме се баве напредњаци” (00:02:00)
Злоупотреба података	Употребљена база запослених Сајма; пет-шест имена са Сајма у истом решењу	„Злоупотребили базу запослених на Београдском сајму” (00:02:23)
Одговорни	В. д. генералног директора Никола Банковић и шефица правне службе Јелена Јовановић	„То није могло проћи без вршиоца дужности генералног директора Николе Банковића” (00:02:46)
Политичка веза	Банковић је председник општинског одбора СНС-а Раковица	„Ништа није могло без њега, његовог масла” (00:04:47)
Обим	Преко 50 колега уписано на различита бирачка места у Раковици	„Већина колега, преко 50 колега” (00:04:31)
Правни кораци	Правне мере, налози адвокату, судски спор; обавештене институције у земљи, САД и Бриселу	„Мораће да докажу на суду шта су урадили, с ким су радили, по чијем налогу” (00:05:00)
Фалсификат потписа	Неко је морао да има увид у његове податке и вероватно се потписао у његово име	„Вероватно је негде се и потписао у моје име” (00:06:14)
Потписи за листу	Листа нема потенцијал да сама скупи 10.000 потписа	„Како је он могао да скупи 10.000 потписа” (00:07:09)
Масовност	Непроверене гласине о злоупотреби свих државних предузећа	„Имам доста непроверених гласина да је то масовна појава” (00:07:57)
Лични положај	Бивши директор распоређен на најниже радно место	„Радно место које припада човеку са основном школом” (00:08:48)
Избори	Излазак и гласање по савести, за младе и образоване	„Сви треба да изађемо у недељу и по својој савести да гласамо” (00:09:04)
Судбина Сајма	Пресељење на Експо је изговор да се 40 хектара припоји Београду на води; подржављење незаконито	„Београдски сајам… са овом политичком елитом власти неће преживети” (00:10:00)
Експо	Не доноси бољитак; „игре, забава”	„Немојте да вас фарбају” (00:11:23)

Закључак: име као плен, Сајам као плен

Случај Слободана Тешића, како га он описује, није прича о једном погрешно уписаном имену, него о систему у коме се лични подаци запослених третирају као партијски ресурс. Ако је тачно оно што Тешић тврди, да је више од педесет запослених на Сајму, без знања, распоређено по бирачким одборима у Раковици, и то у општини чији је председник СНС-а уједно в. д. директора предузећа, онда питање није ко је погрешио, већ ко је наредио. Тешић је то питање већ однео адвокату и најављује да ће одговор морати да се чује на суду.

Његово сведочење има и шири домет. Исти образац, по Тешићу, видљив је у судбини Београдског сајма: партијски менаџмент, пресељење које нема пословну логику и земљиште које, како тврди, завршава у рукама приватних компанија уз пројекат Београд на води. И у једном и у другом случају, у његовом тумачењу, оно што припада грађанима, било име, било имовина, власт узима као да је њено.

Тешићев одговор није повлачење, него јавност, тужба и глас на изборима. „Сви треба да изађемо у недељу и по својој савести да гласамо”, поручује он. Ако туђи потпис може да се стави на бирачки одбор, онда је 25. октобра свачији лични потпис на гласачком листићу најјачи одговор онима који су, како Тешић каже, „спремни на све зарад неке ситне политичке добити”.

Извор: Србин.инфо