Подешавања / Settings

Можда без информационе подршке, али ипак, са успехом, у Београду је протекла прва Међународна евроазијска конференција у организацији друштвеног покрета Евроазијска Србија. Један од њених учесника био је млади украјински историчар Сергеј Белоус. О себи Сергеј каже да је Србију одабрао зато што је још у школи учитељица говорила о Србима као о пријатељском народу за Русе.

Русија не би имала поузданијег савезника од Србије, а Србија би се нашла у кругу земаља које своју интеграцију граде на потпуно равноправним основама и без политичких условљавања, јер у евроазијским структурама, за разлику од ЕУ, све државе чланице имају подједнак глас.

Јуче је у београдском Сава центру, у организацији НВО „Евроазијска Србија”, а у сарадњи са руском агенцијом Россотрудничество, одржана „Прва међународна евроазијска конференција”

Леонид Слуцкий, председник Комитета Думе за односе са Заједницом независних држава и депутат Скупштине Савеза Белорусије и Русије, изјавио је за медије да постоје предуслови да Евроазијски парламент буде устројен 2015. године, али да постоје одређене разлике у схватању и поимању овог питања, истичући да је идеја казахстанског председника о оснивању тв канала који би био специјализован за информисање о темама евроазијских интеграција званично подржана и од белоруских и руских парламентараца.

– У Русији живи најмање 50.000 Срба, још толико у околним земљама, Белорусији, Украјини, Молдавији, Естонији, Литванији, Летонији, али и у Казахстану, Азербејџану, Кини, Јапану и двема Корејама. То је свет који кроз процес интеграција може да обезбеди будућност словенским народима, а посебно Србима.

Трећег септембра је у Москви дошло до радне посете председника Јерменије Сержа Саргсјана са председником Русије В.Путином. У току тог састанка јерменски председник је изјавио да је његова земља донела одлуку да ступи у Царински савез, као и да је Јереван спреман да предузме све потребне практичне кораке и да затим учествује и у формирању Евроазијског економског савеза.

Гост наше емисије је Душан Пророковић, политиколог, извршни директор Центра за стратешке алтернативе. У последње време појавило се много занимљивих тема геополитичког карактера. Недавно је наш гост објавио чланак под називом «Косово је Сирија».

Бивша совјетска република Јерменија биће нова чланица Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана, а учествоваће и у формирању Евроазијске економске уније.

Без руско-српске „конекције“ нема истинског „повратка Русије на Балкан“, а без „повратка Русије на Балкан“ немогуће је истискивање евроатлантизма из Европе, тј. неостварива је смена униполарног и устоличење мултиполарног поретка.

Азија је сасвим несумњиво задужила цело човечанство. Старо-кинеска мудрост и духовност у виду четири религије са Индијског потконтинента само су део непрекидног врела којег волимо да зовемо „Древни Исток“. И само хришћанство је несумњиво један деликатан, трансцендентални додир Истока са већ рационалном цивилизацијом коју нам је завештала Антика. Као уосталом и Византија сама. Са хришћанством су Мистерије Истока и све тајне повезаности свега у васиони по први пут у историји изразиле жељу да заживе у универзалном, обичном овоземаљском човеку.(1)

Руски Немац. Убеђени евроазијац. Рођен у Минхену 1988-ме. Завршио „Klostergymnasium Schaftlarn“ у Баварској и „Clifton College“ у Енглеској. Преселио се у Русију 2006-те. Дипломирао на МГИМО МИД РФ где је основао и стао на чело Евроазијског дебатног клуба. Лидер евроазијског омладинског покрета „Млада Евроазија“ и руководилац Центра за евроазијско-европску сарадњу при Институту ЕврАзЭС. Експерт ИНИОН РАН. Област интересовања: философија евроазијства, евроазијске интеграције, проблеми друштвено-економске модернизације, пројекат „Велика Европа“.

Премијер Руске Федерације Димитриј Медведев је одбацио претпоставку да је Европска унија покушај враћања бившег СССР-а и утицаја Русије на постсовјетском пространству.

Морамо знати шта је евроазијство, како је настало, које су му савремене перспективе и где је ту корист за Србију.

Наредни месеци ће показати колико је премијер био коректан према Русији и искрен са Србијом.

Уколико би послушала Решетњикова, можда би се пред Србијом отворило неколико кризних жаришта. Како би се Москва тада понашала?

Па шта је то са нашим народом? Јел’ он то не препознаје неправду? Или му не смета

„По медијима се провлачи да представници Русије говоре како је Москви свеједно да ли ће Црна Гора ући у НАТО савез или неће. То није званична политика Русије и председника Владимира Путина. Зато изјаве да се ништа неће променити у односима са Црном Гором – у случају њеног уласка у НАТО – немају утемељења”.

Европа нема алтернативу, али само за српске политичаре. Јер, та омиљена замена теза у последњих 13 година, домаћој политичкој елити је служила као оправдање за продају Космета, уништавање домаћих банака, фабрика и пољопривреде, гушење српских вредности и традиције, а све уз обећање да ћемо под бриселском капом сви бити лепи, здрави и богати.

Ердоган се није шалио, Турска је започела своје приближавање Шангајској организацији за сарадњу коју чине Русија, Кина, Таџикистан те туркофоне државе Казахстан, Узбекистан и Киргистан.

„Песница“ ће, по свему судећи, користити ваздухопловну базу Канту у Киргизији. Русија не жели да авио-снаге ОДКБ буду састављене само од руских екипа