Подешавања / Settings

„Парада поноса“ јесте „прекретница у савременој историји демократске Србије“. Јер демократије више неће бити

Захваљујући „пријатељима“, Срби су успели да изгубе у миру од слабијих политичких противника све што су стекли у рату

Из четвртог покушаја, чланице ЕУ су донеле одлуку о трећем пакету проширених санкција против Русије. Очигледно, притисци САД, атлантистичког лобија и заинтересованих финансијских центара да се направи што је могуће већа и озбиљнија конфронтација између Брисела и Москве су огромни.

САД су, као и неколико империја пре њих, постале талац сопствене неумерености

Тамо где је стала Кетрин Ештон, у првом јавном наступу је наставила њена наследница-Федерика Могерини. Суштински, то је политика „показивања немоћи“ и доказивања како ЕУ геополитички и спољнополитички и не може да буде ништа друго до привезак САД.

Иако је грешио, Путин ће на крају овог сукоба сам одредити шта ће од Украјине узети или направити

Украјина и Блиски исток, као два велика геополитичка жаришта, пресудно утичу на стабилност Балкана и укупни положај Србије. Од тога како се буде развијала украјинска криза зависиће и наша енергетска безбедност, извоз, инвестиције, постојање маневарског простора у спољној политици.

Врло необично делује то што се председник једне државе, у којој се итекако држи до протокола, срео са председником мале опозиционе партије из друге земље. Последњи пут су овакви сусрети одржавани када је требало рушити Милошевића, па су се лидери малих опозиционих странака растрчали по Европи

На крају, у ову рачуницу треба унети и досадашње искуство да, увек када је покушавана нека акција преко „тајкунског лобија“, Русија је губила. Антикијевски бунт у источној Украјини је почео не у Доњецку или Луганску, већ у Харкову.

После обарања малезијаког путничког авиона, Американцима је тешко да се повуку назад. Код америчких теоретичара, овакве ситуације се описују као „додавање гаса”. Американци су заправо страшно убрзали.

Доказ да је Србија добила једно велико ништа попуштањем на Косову и Метохији, јесте и одлучно настојање да се парк изгради.

Предвиђање које се у српској блогосфери, на интернет порталима и многобројним коментарима по алтернативним медијима „врти“ већ дуже од пола деценије, полако се обистињује. Истина, до таквог закључка и није било тешко доћи. Довољно је било само се редовно информисати о стању ствари.

Српски медији, који често помињу «избалансираног Тита» почели су да броје страна путовања премијера земље Александра Вучића. Нећемо се бавити математичким операцијама из серије «може ли да се стави знак једнакости између две посете премијера Вучића Немачкој и једне посете Русији», већ ћемо се потрудити да промислимо о политичкој подлози – за то смо замолили да нам помогне директора Центра за стратешке алтернативе Душана Пророковића.

У ширем контексту посматрано, заправо ми требамо ЕУ, таман колико се представља да она треба нама. Цела прича о доласку званичника ЕБРД у време поплава је заправо на овом таласу. Долазе јер им нешто треба од нас, долазе да би нам узели. Цела прича о евроинтеграцијама се заправо своди на то.

Непосредно након расписивања парламентарних избора поставио сам питање: да ли се прерачунао Александар Вучић? Чинило се да, склапајући јесењи предизборни мозаик, Александар Вучић стрпљиво вуче потезе у циљу подизања свог рејтинга. Оцењујући изборне резултате са садашње временске дистанце, мора се рећи да му је то и успело.

Резултат председничких избора у Украјини, одржаних 25. маја, је очекиван. Већ се на почетку кампање испоставило да Петар Порошенко нема озбиљног противкандидата. У тандему са Виталијем Кличком своје шансе је само повећавао и победу учинио извесном неколико недеља пре отварања биралишта.

Он подсећа на Јужни ток, али и на кредит за Железницу Србије, који је врло занимљив, јер Русија жели да ојача железничке коридоре у источној Европи и није случајнио дала милијарду долара кредита за инфраструктуру.

Шта ће се променити у ЕУ после избора за Европски парламент? Судећи по првим реакцијама, вероватно-ништа! Као што се ништа није променило ни после прошлих избора. Значајно јачање „евроскептика“ у најважнијим чланицама ЕУ детектовано је још пре четири године. Међутим, на то нико није желео да обрати пажњу. Запад живи у постполитичком систему, у којем одлучују корпоративне елите. Воља грађана исказана на изборима само је део пратећег фолклора, неопходног да би се цео процес могао и даље називати „демократским“.

У црногорској народној песми из прве деценије ХХ века се казује: „А сабље се завитлаше, Према Сунцу преливаше. У пламен се оне дале, Па су ране изазвале, Ал су ране врло мале. Но Јапанац малакса је, На мегдану заостаје. То је Лексо примјетио, Куражни је одмах био, Па се јуриш појачао и Јапанца савладао. Десну руку тешко рани, Па не може да се брани. Лексо оштром сабљом ману, И Јапанцу скину главу“.

Како ће Србија обележити 9. мај? Следеће године је 70-годишњица победе над нацизмом. Да ли ће и то бити једна од годишњица коју ћемо заборавити да обележимо?