Podešavanja / Settings

Srbija ne planira da podrži sankcije EU protiv Rusije, iako vlasti u Beogradu izjavljuju da su im prioritet EU integracije. Takođe, rukovodstvo Srbije računa da sankcije, koje je uvela Rusija protiv država EU, nude profitabilne mogućnosti za srpsku poljoprivredu i prehrambenu industriju.

Strukture u Novorusiji, teže nezavisnosti, ali bi bili prinuđeni da privhate fiktivno bivstvovanje u Ukrajini, sa snažnim slementima sopstvene državnosti, i to verovatno kao prelazno rešenje.

Nema nikakve sumnje, da će Vašington koji je režiser praktično čitave ukrajinske krize u poslednjih gotovo godinu dana, pomagati i dofinansirati kijevski režim na različite načine da se taj sukob nastavi.

Taj paradoks da je Galicija najsiromašniji privredni deo Ukrajine, a da je posedovala gotovo vodeću političku ulogu u zemlji, neizdrživ je za ostale regije, posebno za jugoistok.

Srbija koja, između ostalog ima ponajlepše žene u Evropi, sve više postaje „obećana“ destinacija za provod, poslovnih centara u okruženju, čak i van našeg kontinenta.

Najuticajniji mediji u Srbiji se sve više priklanjaju angloameričkim izvorima informisanja, pa između ostalog u Trećem dnevniku RTS 18 avgusta novinar Zoran Stanojević saopštava „da je granatirana kolona civilnih izbeglica u oblasti Donbasa i da ima dosta žrtava, da su predstavnici vlasti u Kijevu za to optužili proruske borce, a da su iz DNR i LNR to odbili i za to optužili snage kijevskih vlasti..“.

I ostala zakonska rešenja idu protiv širokih slojeva stanovništva, suprotno makroekonomskoj logici izlazska iz recesije, poput opstanka visokih kamatnih stopa Narodne banke, i kamatnih stopa u celini bankarskog sektora (dakle i poslovnih banaka, ili zapravo stranih banaka na teritoriji Srbije).

U vojnom smislu, DNR i LNR se i dalje grčevito bore za opstanak. Zapravo je fenomen, da jedna unutrašnja pobuna u delu zemlje koji čini tek oko šestine-sedmine ukrajinske populacije i prostora (u prostoru još i manje), ekonomski nešto značajnija, može opstati u dužem roku usled žestokih napada i mobilizacije snaga kijevskog režima i dela strane podrške.

Zauzet je veliki prostor uz rusku granicu u istočnom delu Donjecke oblasti, čime je „kazan“ skraćen, na njegov zapadni deo, i uništene su značajne ukrajinske snage, deo je zarobljen, a neke jedinice su prebegle u Rusiju.

Čini se da kijevski režim se sve više suočava sa materijalnim kopapsom u zemlji i nemogućnošću da dobija podršku širih slojeva stanovništva i različitih regiona za ovaj brutalni sukob prema delu ruskojezičkog stanovništva na istoku.

Najsposobnije borbene jedinice Oružanih snaga Ukrajine su razbijene u obruču kod Donjecka, EU odbija da sledi politiku SAD po pitanju sankcija protiv Rusije, a ceo svet vidi posledice oružanih napada i bombardovanja civila u gradovima Novorusije od strane ukrajinskih vojnika.

Jasno je da je zvanična Rusija pronašla neku formulu izbegavanja svog direktnog uvlačenja u sukob u Donjecku i Lugansku, a da sa druge strane ipak podržava proruske snage da ne dožive poraz od sada već, gotovo maksimalno angažovanih vojnih efektiva koje može da skupi u ovom trenutku kijevska vlast.

Najveći gubitnik, makar ovako započetog procesa pregovaranja između kijevskih vlasti i Novorusije jesu SAD i snage ekstremne desnice u Ukrajini, pre svega Desni sektor i stranka Sloboda, ali i pojedini oligarsi koji stoje iza militantnih elemenata poput Kolomajskog.

Međutim, kvalitativno novi momenat čitave ukrajinske krize, bi bio taj, ukoliko bi se začeo makar neki oblik partizansko-gerilskog delovanja u susednoj Harkovskoj oblasti i potencijalno i u nekoj drugoj regiji Jugoistoka.

Paradoks je da stanje u zemlji i društvu nije bilo nikad gore, a opozicija u vidu stranaka i pokreta nikad slabija.

U strateškom smislu, imajući u obzir da se Moskva opredelila kako stvari stoje, da ne interveniše u pravcu uvlačenja vojske na istok, čak ni kao mirotvornih jedinica do daljnjeg, jedini preostali potez koji bi mogao u novonastalim okolnostima da održi DNR i LNR je uklanjanje graničnih ukrajinskih jedinica prema ruskoj granici.

Najlukretivnija varijanta za Ruse je da to bude u okviru mešovitog vojnog kontigenta gde bi pored ruskih vojnika tu bili i beloruski i neki drugi iz ZND, i dakle sa mandatom razdvajanja sukobljenih strana u okviru ZND i drugih integracionih oblika i procesa na postsovjetskom prostoru.

Iako je Rusija posle puča nalazila odgovore u krizi, nepomirljivost i ekstremizam Kijeva dovode je pred teška iskušenja

Strateški cilj Rusije u vezi ukrajinske krize, je dobijanje federalizacije zemlje, sa time da bi Jugoistok zapravo bio ta administrativna – federalna jedinica, bez velikih ambicija o uređenju ostatka zemlje (dakle da li će ostatak zemlje biti samo ostatak, a Jugoistok federalna jedinica slično možda statusu Banovine Hrvatske u Kraljevini Jugoslaviji nakon sporazuma Cvetković-Maček, ili će se ostatak zemlje predstavljati takođe fedralnu jedinicu, ili čak više njih poput postjanja pored Republike Srpske i Muslimansko-Hrvatske federacije u BiH, ili makar izostanak prave fedralizacije sa postjanjem administrativnih jedinica sa velikim ovlašćenjima i sl).

Zamislite tu slobodu RTS gde i pet minuta snimljenih sa jednim stručnjakom u pravcu polemike da li nam se sa ekonomskog aspekta isplati da nastavimo ka EU, može da predstavlja opasnost i ne sme se emitovati.