Podešavanja / Settings

Zašto je ozloglašeni tajkun Igor Kolomojski raspisao je nagradu od milion evra za ubistvo Olega Carjova

Dok su SAD kao glavni sponzor ekstremnijeg dela ukrajinskih pučista, prilično nepopustljivi za razmatranje navedenog procesa, a već je svima jasno da na čitavom Jugoistoku veći deo stanovništva želi neki vid autonomije i čak federalizacije, evropske sile u okviru EU (sa izuzetkom Britanije i nekih drugih manjih zemalja poput Poljske), su sve spremnije da prihvate ovu osnovnu tezu i zahtev Moskve.

Sa jedne strane na osnovu brojnih snimaka, izveštaja, jasno je da je odziv bio vrlo masovan i da bez obzira što je teško se pouzdati u preciznost statističkih podataka izborne komisije i organizatora referenduma, nesporna čisenica je da je na njega dobrovoljno izašlo i logično iz toga i podržalo želju za suverenošću ovih oblasti od Kijeva apsolutna i ubedljiva većina stanovništva.

Čini se da obazriva i na prvi pogled tajanstvena, pa možda mnogima i previše oprezna politika Moskve u vezi događaja u Ukrajini, koja insistira na mirnom dogovoru i traženju konsenzusa za postizanje unapred od nje istaknutog uslova za izlazak iz krize, a to je federalizacija zemlje i njen vanblokovski status, počinje da dobija svoj prvi opipljiviji odgovor i na Zapadu.

U slučaju opstanka tvrdog stava vlasti u Kijevu, Jugoistok teško da moće da postigne ciljeve bez direktnog mešanja ruske armije.

Većina svetskih sila nema interes da prati Vašington u oštroj politici prema Moskvi povodom ukrajinske krize

Zašto je Putin iskren kad kaže da Rusija nije planirala pripajanje Krima i mešanje na Jugoistoku.

Turčinov i vlast u Kijevu pokušavaju da benzinom gase požar rasplamsale ukrajinske krize.

Za mir u Ukrajini, pa i svetu, najvažnije je da sve strane odustanu od politike „nultog ishoda“ jer, za razliku od prethodnih slučajeva, sukobljeni akteri, pre svih Rusija i SAD (NATO), imaju nuklearno i drugo oružje za masovno uništenje, pa je svejedno da li neka od tih sila može da sama uništi i protivnika i celu planetu dvadeset ili trideset puta.

Paradoks je da u Srbiji je više od polovine stanovništva protiv pridruživanja pod ovim diktatima EU, takođe protiv neoliberalne ekonomije, protiv predaje KiM, a da u parlamentu neće biti faktički ni jednog poslanika u tom pravcu.

Epilog ukrajjinske krize se ne vidi mada se čini da je put ka izvesnom kompromisu moguć.

Srbija nema samostalnost ni izbliza onakvu kakvu ima RS, bez obzira na realno ograničene elemente državnosti koje Banjaluka ustavno i međunarodno-pravno poseduje.

Ukrajinska kriza ulazi u svoj novi zaplet nakon osvajanja vlasti od strane demonstranata i opozicije u Kijevu, ali i odbijanja jugoistočnih regiona zemlje sa većinskim ruskojezičkim stanovništvom da prihvati te promene koje su zapravo nelegitimne i sprovedene na ulici.

Situacija u Ukrajini može da bude veoma opasna, jer se ne radi o nekom marginalnom pitanju, već o krizi koja hipotetički odražava najosetljiviju tačku u odnosima između Rusije i SAD i Velike Britanije, istakao je za “Međunarodni radio Srbija” dr Dragan Petrović, viši naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Pučisti koji uživaju podršku SAD nisu se ni trudili da se makar zaodenu prividom demokratičnosti i poštovanja ustavnih načela osvajanja i vršenja vlasti.

Citiraću rečenicu u zaključku prethodnog teksta o ukrajinskoj krizi koji sam napisao preključe (VIDI: DR DRAGAN PETROVIĆ (za Srbin.info): Novi gospodari Ukrajine) gde sam rekao i nagovestio, dok još međunarodni predstavnici, Janukovič i opozicija nisu bili potpisali dogovor “Sledeća vrlo opasna faza, bi mogla da predstavlja početak šireg oružanog sukoba u zemlji, a to bi bilo preuzimanje Kijeva u ruke demonstranata i ekstremističkih grupa, što bi predstavljalo znak da se istočni i južni regioni samoorganizuju u odbrani od nasrtaja sa zapada, i to bi bio na neki način i kraj zemlje.“

Unijati čine oko 12 %, pa sa potomcima u sredinjem delu i do 15 % stanovništva u zemlji, ali su se pokazali izuzetno radikalni i odavde se regrutuje gro protestanata i faktički celokupne ultradesničarske i neofašističke organizacije, od kojih neke imaju pozamašnu terorističku prošlost.

Sem još nekoliko vojnih objekata i graničnih postaja, u ovoj regiji praktično i nema više bilo kakvih snaga i institucija koje pripadaju državi Ukrajini, a regionalne vlasti, koje zapravo predstavlja stranka Sloboda, odavno su saopštile da ne priznaju na svojoj teritoriji ukrajinske vlasti i ne priznaju njihove organe.

Pojedini analitičari upozoravaju kako će bošnjački političari iz Sarajeva, uz saradnju pojedinih nevladinih organizacija i pomoć određenih centara moći, uskoro pokrenuti pitanje imena Republike Srpske, ali i neophodnosti raspakivanja Dejtonskog sporazuma, što bi vodilo ka ukidanju Srpske i stvaranju unitarne BiH – države samo jednog naroda.

Šta se dešava u Ukrajini, da li je na pomolu novi građanski rat u Evropi, da li će se raspati ukrajinska država, ili je nerede je organizovao Zapad započevši novi pohod na istok – na Rusiju.