Mina Jelesijević, etnološkinja Narodnog muzeja Čačak podseća da je Vaskrs najveći hrišćanski praznik koji manastiri i crkve proslavljaju kao uspomenu na Hristovo stradanje – na njegovu smrt, ali i na uskrsnuće iz mrtvih.

„У српским селима која су имала богомоље, обавезно се ишло да се присуствује јутарњој васкршњој служби. С друге стране, у народном календару, празник је посвећен оживелој природи и њеном ускрснућу, тј. поновном буђењу, па се самим тим магијским радњама утицало на плодност усева и вегетације“, каже Мина Јелесијевић, етнолошкиња Народног музеја Чачак, за Нова. рс, а открива нам још неке, заборављене ускршње обичаје.

Како каже, на празник се рано изјутра умива водом, у коју су претходно стављени црвено јаје, здравац, калопер и босиљак. Црвеним јајетом се овом приликом трља по лицу да би се било здраво и румено, истиче наша саговорница.

Значење боја и шара на ускршњим јајима

„Обележје васкршњег празника јесу бојена јаја која се разбијају током сва три празнична дана. Сазнање да жива бића настају од јајета (мит познат код многих старих народа попут Феничана, Вавилонаца, Египћана, затим Индуса, Кинеза, Јапанаца) дало је повода да јаје добије велику улогу у религији и магији“, објаснила нам је она.

Утицај јајета, наводи даље етнолошкиња, нарочито бојеног црвеном бојом, на рађање преносио се и на човеково окружење – на стоку, усеве, природу.

„Представе о животворној моћи јајета временом су добиле хришћанско обележје. Хришћанство је из паганства преузело симболику обојеног јајета и везало је превасходно за Васкрс и Христово ускрснуће. Обојено јаје наговештава радост, живот, трајање, ускрснуће из мртвих, али и љубав и поштовање“, навела је Мина Јелесијевић.

Јаја се боје, зависно од региона, од Великог четвртка до Велике суботе, али најчешће на Велики петак. Приликом бојења јаја за Васкрс прво обојено јаје, чуваркућа, обично се издваја.

„Њему се придаје посебна магијска моћ (брани људе од болести и сваког зла, чува стоку и усеве). Обичај је да се ово јаје боји црвеном бојом (боја Христове крви, симболише његову жртву али истовремено и ускрснуће и веру у нови живот). Пре него што су у већој мери почеле да се користе куповне боје, јаја су бојена природним бојама. Жута (симбол мира и чистоће) добијала се кувањем млечике, зелена (симбол младости, наде, нових почетака, пролећа, среће) кувањем коприве, смеђа кувањем луковине или ораховог лишћа. За бојење у плаво употребљавао се чивит. За црвену боју кувао се корен биљке броћ, а касније је набављана биљна боја звана варзило“, наглашава она напомињући да би се јаје нашарало потребно је уложити много труда и вештине.

Орнаменти су били геометријски, зооморфни, вегетабилни и антропоморфни (стилизована људска фигура). Такво јаје се чува за украс или се њиме даривају најугледнији гости, закључила је Мина Јелесијевић за Нову.

Васкршње славље – обичаји СПЦ

Када сване дан Ускрса, из православних храмова звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Породично се одлази у цркву на свету васкршњу службу, а након тога се народ међусобно поздравља речима: „Христос васкрсе!“ и „Ваистину васкрсе!“ (или „Христос воскресе“).

Тај поздрав траје све до Спасовдана, напомиње Српска православна црква (СПЦ) и наводи даље обичаје за васкршње славље.

„Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу“.

Туцање јајима

Туцање ускршњим јајима најкарактеристичнији је обичај који се везује за овај празник, а СПЦ га овако описује:

„На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, – „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака. То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осете васкршњу радост и славље.“

„Васкрсе“ или „воскресе“? Овако се правилно честита Ускрс или Васкрсhttps://t.co/HsD2EFDJnj

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 4, 2024

Izvor: nova.rs

Oznake: Vaskrs, farbanje jaja, crveno jaje, čuvarkuća