Podešavanja / Settings

„Barem polovina građana Srbije je protiv Zakona o radu, neoliberalne ekonomije, predaje severa Kosova Prištini, apriornog puzanja ka Evropskoj uniji i blokade medija, a u parlamentu nema nijednog poslanika koji ih predstavlja“, kaže za Sputnjik dr Dragan Petrović, član predsedništva Otadžbinskog fronta.

Najblaže rečeno g. Kovačević je ukupno teško razočarao naša očekivanja i sazreo je trenutak da se raziđemo.

U Velikoj sali Instituta za međunarodnu politiku i privredu održana je 15. aprila tribina Aktuelna spoljna politika Ruske Federacije: Dometi i ograničenja. Geopolitička dešavanja prethodnih godina svedoče da je reč o temi od prvorazrednog značaja – spoljna politika svega nekolicine zemalja u svetu ima takav uticaj na širem geopolitičkom planu kao što je to slučaj sa spoljnom politikom Ruske Federacije.

Suština stranog vladajućeg faktora u Srbiji je da i dalje prikriva katastrofalne posledice, i za buduće generacije učinka koncepcije Postoktobarske, a kada je to toliko nesnosno, kao što je to sada, ili u periodu nakon Sablje tokom 2003, ili recimo 2012, da se potrudi da vlast dobiju drugi igrači istog gazde i tako u krug, ako išta dotle ostane od zemlje i našeg naroda.

Najvažnije je izdejstvovati smenu postojeće vlasti i pokušati sanirati brojne teškoće i velike posledice dosadašnjih promašaja ne samo aktuelne vlasti, već i čitavog postoktobarskog sistema na najvažnija državna i društvena pitanja zemlje. Voditelj emisije je Miroslav Vislavski.

U subotu 14 marta u Domu sindikata je održana Osnivačka skupština Srpskog otadžbinskog fronta, sa sloganom «Samo je slobodna Srbija moja Srbija». Prethodno Srpski otadžbinski front je 24 januara održao Inicijalnu skupštinu, takođe u Domu sindikata, i u međuvremenu više tribina po Srbiji te započeo izgradnju stranačke infrastrukture.

SOF svojim programskim načelima pripada patriotskoj opoziciji u Srbiji, jer se između ostalog zalaže za raskid sa neoliberalnom ekonomijom i za uvođenje nekog od oblika neokejnzijanizma, protivi se postojećem Zakonu o radu koji zakida prava širokim slojevima zaposlenih, ne slaže se sa Briselskim sporazumom i posebno kako ga vlast sprovodi po primeru pravosuđa koje je potpnuo predato u ruke Prištine, ima programski evroskepticizam, dakle protivljenje ulaska po postojećim uslovima ka EU, iako ističe evropski identitet Srbije, te ukazuje na neophodnost slobode medija koja je u postojećem sistemu ozbiljno blokirana.

Sala MZ koja inače prima nešto oko 80 mesta, za ovu priliku sa dodatnim sedištima (oko 100 mesta) bila je pretesna da primi sve zaintersovane za tribinu, uprkos lošim vremenskim prilikama koji su taj dan zahvatili ovaj deo naše zemlje, tako da je veći broj ljudi stajao, a više destina njih nisu mogli da uđu ni u salu, hodnik i samu zgradu, na Trgu mladenaca.

Što se tiče pravosuđa ono će biti u celosti integrisano u pravni sistem tzv. Kosova, s tim da Srbi imaju neke svoje sudove. To znači da će se suditi po zakonima tzv. Kosova, po uloženim pravnim lekovima će se odlučivati isključivo u okviru tog pravosudnog sistema bez ikakve mogućnosti da dopre do bilo kojeg suda u Republici Srbiji.

U obrazlaganju načela SOF Kovačević je istakao da je SOF osnovan kako bi se ponudila moguća i izvodljiva rešenja za probleme koji u Srbiji postoje, među kojima je i činjenica da u toku jedne godine 30.000 ljudi u Srbiji više umre nego što se rodi i isto toliko njih godišnje napusti zemlju, tražeći posao i hleb izvan njenih granica.

Proteklih meseci, naročito od jeseni usledilo je organizovanje inicijalnog odbora i okupljanje najbližih saradnika i okvira infrastrukture po Srbiji.

Ako smo za 2013, kalendarsku godinu mogli reći da je možda više nego neke prethodne ubrzavala proces prelaska svetskog poretka ka multipolarizmu, za ovu 2014, možemo reći da pokazuje elemente povećavanja konflikata među vodećim silama, pre svega između SAD i Rusije.

Okrugli sto pod nazivom „Pravno-politički aspekti krize u Ukrajini” održan je u Beogradu, u organizaciji „Strukovnog udruženja pravnika Nomokanon”. Skup je otvorio ambasador Ruske Federacije u Beogradu, NJE Aleksandar Vasiljevič Čepurin.

Sa druge strane, u odnosu na anglosaksonske sile, treba smanjiti intenzitet saradnje, koji je ionako na ekonomskom spoljnotrgovinskom planu skroman, a sa druge strane Vašington i London su pokazali veliku nenaklonost i čak neprijateljstvo poslednjih godina u odnosu na egzistencijalne srpske interese.

Dragan Petrović, iz Instituta za međunarodnu politiku, o poseti ruskog predsednika Beogradu i porukama Zapada: Niko ozbiljan ne može da insistira da Srbija odustane od svojih dobrih odnosa sa Moskvom.

U tom pravcu je značajan deo, a poslednjih godina i najveći, političke elite podpao pod presudan uticaj ovog nama nenaklonjenog dela stranog faktora koji u ima ključni uticaj u našoj zemljim, a u isto vreme je deo društvene kompradorske elite dovođen na ključna mesta u svim važnijim mestima društvene stratifikacije (nauka, kultura, mediji i dr.).

Dakle ruska politika se vraća postepeno na Balkan, gde će makar u pravcu borbe protiv narkotika i terorizma, imati simpatije i od Nemačke, koja takođe povećava uticaj na ovim prostorima, odakle se izvesno nešto smanjuje američka predominacija.

Sva tri stručnjaka, su se pozabavili sadašnjim unutrašnjim i međunarodnim položajem srpskih prostora, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj. U tom kontekstu su istakli važnost predstojećih izbora u Republici Srpskoj.

Nakon 2000. godine, vlasti u Srbiji pod stranim uplivom i uticajem, primenjuju praktično u kontinuitetu promašeni koncept neoliberalne ekonomije, što je dovelo do katastrofalnih posledica – sumnjive privatizacije i rasprodaje najznačajnijeg dela privrednih kapaciteta, pad industrijske proizvodnje danas na oko 40 % nominalnog iznosa od pre četvrt veka.

Pitanje Kirbija zašto Putin dolazi pokazalo je da su odnosi između Moskve i Vašingtona ozbiljno pogoršani i da Amerika teži da odbrani jake pozicije u Srbiji.