Подешавања / Settings

Притисци за даље дерогирање надлежности Републике Српске, гарантованих Дејтонским споразумом, који се у последње време врше под различитим изговорима, морали би да наиђу на сложну осуду свих политичких субјеката у Српској, оценио је у изјави за Срну политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

Ожиљци рата у Босни и Херцеговини су зацељени, али је земља у агонији и етничкој тензији јер држава није успела да искорачи у променама које би је учиниле одрживом, сматрају аналитичари Међународне кризне групе.

Само снажни спољашњи оквири могу да створе услове да се Украјина не би изнова претварала у „буре барута” за односе Русије и Запада, другим речима потребно је нешто попут Дејтонског споразума, оценио је главни уредник часописа „Русија у глобалној политици” Фјодор Лукјанов.

Да иза свега стоји политичка порука о редефинисању односа у БиХ и могућој промени Дејтонског споразума, јасно су ставиле до знања и Србија и Хрватска, као и представници Републике Српске. У последњим догађајима видело се да је ситуација у БиХ крхка и да је ЕУ у свом приступу правила пропусте – нагласио је Симић и рекао да ће појединци сигурно покушати да овим уруше Републику Српску.

Као балон од сапунице нестала је велика „Криза јединственог матичног броја“ у Босни и Херцеговини. Савет министара ове државе једногласно је усвојио један предлог, а затим су га у Парламнентарној скупштини подржали посланици шест владајућих странака. БиХ је сада добила девет регистрационих подручја за матичне бројеве – пет ће бити у Федерацији БиХ, три у Републици Српској и једна у Дистрикту Брчко.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да стране дипломате, службеници амбасаде или било ко са стране, треба да буду искључени из локалних тема и унутрашњих проблема у БиХ и да институцијама препусте да их решавају у складу са Уставом БиХ и Дејтонским споразумом.

Промене у међународној политици не би само отвориле косовско питање, већ још неколико нерешених питања на Балкану. И Париско-дејтонски споразум и Охридски оквирни споразум су суштински документи о замрзавању конфликта.

Владика је рекао да је тешко рећи шта је у Бриселу потписано, да ли јесте или није потписано признање, јер има различитих тумачења, као што се и Дејтон различито тумачио.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Русија остаје снажно на позицијама Дејтонског мировног споразума, међународног уговора, који није успоставио само мир у БиХ, него и саме односе.

Каснији ток догађаја показао је да је чак и тај, тешка срца прихваћен, компромис био међународна превара, јер је ОХР, накнадно наоружан бонским овлашћењима и подржан из муслиманског Сарајева, годинама отимао изворне надлежности РС и преносио их на централне органе.

Посебну опасност представљају хрватски геополитички интереси, који у свакој геополитичкој рачуници баратају са питањем БиХ. У геополитичком смислу, без делова Босне који би јој били припојени, Хрватска је до те мере рањива држава, да се може чак констатовати и да је неодржива

Владајућем ЦДУ се, очигледно, Ишингерова идеја допала и предлог о „немачком решењу” за односе Београда и Приштине се неочекивано ове јесени поново нашао на столу Проблем на који српске дипломате често наилазе је како објаснити косовско питање саговорнику у чијој земљи не постоје етнички и територијални спорови. Убрзо по ступању на дужност у Француској схватио […]

БЕЧ – Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик предлаже поделу Косова како би добио аргумент за српски ентитет у Босни и Херцеговини (БиХ), оцењује бечки дневник „Стандард“.  Додик покушава да се прикаже као „адвокат“ такозваних свеукупних српских интереса и заступа поделу Косова, указује лист.  „Разлог за то је једноставан. Он жели да се север Косова, […]

Још од времена извођења државног удара са улице у Београду 5. октобра 2000. г., када су на власт у Србији дошли директни плаћеници Запада,[1] сведоци смо латентног укидања Дејтонског споразума у Босни и Херцеговини од стране политичких и финансијских спонзора извршитеља „последње револуције у Европи“[2] и покушаја враћања повесног точка уназад на пролеће 1992. г. […]