Прочитај ми чланак
Ожиљци рата у Босни и Херцеговини су зацељени, али је земља у агонији и етничкој тензији јер држава није успела да искорачи у променама које би је учиниле одрживом, сматрају аналитичари Међународне кризне групе.
Ожиљци рата у Босни и Херцеговини су зацељени, али је земља у агонији и етничкој тензији јер држава није успела да искорачи у променама које би је учиниле одрживом
Протести у фебруару који су довели до пада кантонских влада несумњиво су показали дубоко народно незадовољство онима који га воде и хитност неопходних реформи. Међутим, недостатак визије код БиХ лидера оба ентитета и неефикасне институције показују да се нешто дубоко и хитно мора променити у тој малој европској држави.
У извештају под називом „Будућност Босне“ Међународна кризна група прави један искорак који је досад био сасвим стран како западним дипломатама, тако и разним невладиним организацијама и институтима који су се деценијама бавили питањем босанске кризе. У првом реду, реч је о укидању Канцеларије Високог представника Валентина Инцка.
„Европска унија и шира међународна заједница би требало да подрже Босну без интервенционизма на високом нивоу. Стога би Уједињене нације требало да распусте Канцеларију Високог представника и распусте Савет за имплементацију мира. Паралелно би Европска унија требало да афирмише европску будућност земље и прихвати апликацију за чланство као први корак на том путу“, наводи се у извештају МКГ.
Фебруарска опомена
Масовни нереди, демонстрације и окршаји са полицијом у фебруару ове године били су јасан и вероватно последњи знак вођама у БиХ да је народ дубоко разочаран и незадовољан деловањем власти. Цену тога платиле су кантонске владе које су попадале, али стручњаци оцењују да то ни изблиза није адекватан одговор на вапај који су грађани послали. Босна је на рубу социјалних немира који немају везе са етничком припадношћу или уређењем земље, али би лако могли да се злоупотребе у те сврхе.
Разуме се, укидање Канцеларије Високог представника (ОХР) подразумева и да би БиХ морала да добије државно вођство које је способно да управља земљом у пуном капацитету и у интересу сва три конститутивна народа. Уважавајући етничке разлике, МКГ оцењује да је „колективно руководство боље од индивидуалног“, као и да представници тог тела морају бити бирани директно. У том пакету, сматра МКГ, требало би укинути и етничке квоте у држави и уважити вољу грађана региона, без обзира на националну припадност.
Подсетимо, Устав Босне и Херцеговине је заправо дефинисан Анексом 4 Дејтонског мировног споразума којим су предвиђена два равноправна ентитета и три конститутивна народа – Бошњаци, Срби и Хрвати. Овај Устав је, према анализи МКГ, мешавина етничког и грађанског принципа и „погодан је злоупотребама које воде у парализу политичких и административних институција“.
Марко Прелец, пројектни директор МКГ за Балкан, сматра да је Босна разапета између застарелог етничког модела државног устројства и грађанског модела који се веома лако злоупотребљава.
– Зато је потребно да се пронађе нови приступ који би то објединио у федералној држави. Да би преживела као јединствена држава, Босна мора бити постављена на нове темеље. Можда је за такав договор потребно и више година, али трагање за решењем мора да почне – наглашава Прелец.
Хју Поуп из Међународне кризне групе сматра да је Дејтонски споразум рефлексија прошлости, али не и пут у будућност.
– Он земљу задржава у раздору и заробљену у задацима које намеће међународна заједница. Време је да Босна почне да се третира нормално, без широког мешања Високог представника – истиче Поуп.
На какав ће одјек ова иницијатива наићи у БиХ остаје да се види. Досад су различити појединци, дипломате и организације, као и представници држава, имали разнолике покушаје да се од БиХ направи функционална држава. Ниједан од њих није био успешан, пре свега
Крај за кантоне
МКГ предлаже укидање десет кантона из већег ентитета, Федерације БиХ с обзиром на то да се показало да је овај систем уређења ентитета изразито неефикасан, скуп и не испуњава очекивања грађана. Поред кантона, требало би, према мишљењу МКГ, укинути и непотребне државне агенције и институције на нивоу државе.
Надлежности кантона би требало да буду делом пренесене наниже, ка општинама, делом ка властима Федерације БиХ, а делом на федералну државу. Занимљиво је и како МКГ гледа на питање евентуалног стварања хрватског ентитета, па се тако предлаже да се „хрватским регионима пружи висок степен аутономије“.
због кризе унутрашњег легитимитета државе. Просто гледано, бар половина грађана БиХ ту државу не сматра својом.
Пробни балон за РС
Последњи извештај Међународне кризне групе у којем је, између осталог, наведено да БиХ клизи према распаду, и у којем се предлаже укидање Канцеларије високог представника (ОХР), изазвао је врло опрезне реакције у Републици Српској.
Пре свега, из разлога што су се аналитичари МКГ овај пут готово отворено сложили са делом политике коју заступа Бањалука, што до сада није био случај. Руку на срце, ова организација и раније је указивала на непотребност постојања ОХР-а, али ретко је отворено констатовала да ту институцију треба укидати. Такође, прича да је БиХ пред распадом није став који су аналитичари МКГ-а раније тако отворено заступали.
Стручњаци, међутим, тврде да извештај за Српску уопште није повољан, мада тако изгледа на први поглед, јер се у суштини крију много дубље поруке у којима стоји да БиХ заиста клизи ка распаду, али само ако не дође до њене централизације, укидања кантона и ентитета, те јачања заједничких органа. По некима, овај извештај је нека врста пробног балона који се пушта уочи могућих покушаја међународне заједнице да ослаби Српску након избора.
За Александра Врањеша са Факултета политичких наука у Бањалуци једино прихватљиво у извештају је констатација да је садашња БиХ суштински „немогућа држава“ као што потврђују и аналитичари МКГ.
– Али оно што овде недостаје јесте један дубљи политички контекст. Погрешна је основна претпоставка која произилази из овог извештаја да у БиХ ипак постоји унутрашњи консензус међу свим народима о постојању државе БиХ, али да политичке елите својом неспособношћу никако да пронађу прави политичко-правни модел који би омогућио да БиХ продише и настави ка путу просперитета, односно ка ЕУ и НАТО-у.
Дакле, неопходно је направити грађанску државу федералног типа, у којој неће постојати „политички кључ“ између конститутивних народа, него ће сви грађани слободно на изборима бирати своје представнике на државном нивоу простом већином, а који ће имати легитимитет свих грађана да чине реформе и доведу БиХ у ЕУ. Ту лежи основно неразумевање аналитичара МКГ-а када је реч о БиХ – каже Врањеш за „Вести“.
Он истиче да аналитичари МКГ-а неће или не могу да схвате да представници два од три конститутивна народа, али и представници западних земаља, никада неће дозволити да припадници најбројнијег народа, по принципу просте већине, добију исламску државу на територији Европе, а где би друга два мање бројна хришћанска народа служила да симулирају демократију у таквој једној земљи.
– Аналитичари МКГ-а приликом писања извештаја морају имати на уму да проблеми БиХ нису само правне природе и да посматрајући шири контекст могу да идентификују да је скорашња Ердоганова изјава о томе како ће 100 милиона Турака бранити Бошњаке војном силом уколико их неко буде „дирао“ више убрзала то клизање БиХ ка распаду него нпр. сав проблем око неспровођења пресуде Сејдић-Финци – сматра Врањеш.
С друге стране, Есад Бајтал, професор филозофије и угледни сарајевски интелектуалац за бањалучке медије, рекао је да се не слаже са анализама да БиХ прети распад.
– Не могу се сложити с чињеницом да ме чека будућност да будем ни на небу ни на земљи. Ја не мислим да ће се то догодити, али признајем да постоје такве потребе код неких идеологија. Ова земља је, нажалост, врло вештачки усложњена Дејтонским споразумом на начин који јој не дозвољава функционисање. Али сигурно да постоје сценарији који би прижељкивали да се она распадне – нагласио је Бајтал.
