• Почетна
  • ДРУШТВО
  • Чедомир Антић: Великобошњачки државни удар на Српску и београдски глумци
Прочитај ми чланак

Чедомир Антић: Великобошњачки државни удар на Српску и београдски глумци

0

Nikola-Kojo-i-Sergej-Trifunovic
(Напредни клуб)

Као балон од сапунице нестала је велика „Криза јединственог матичног броја“ у Босни и Херцеговини. Савет министара ове државе једногласно је усвојио један предлог, а затим су га у Парламнентарној скупштини подржали посланици шест владајућих странака. БиХ је сада добила девет регистрационих подручја за матичне бројеве – пет ће бити у Федерацији БиХ, три у Републици Српској и једна у Дистрикту Брчко.

Овај споразум су одбациле бошњачко/босанско/муслиманске опозиционе странке. Такође, вође оних који су протестовали током претходних месеци јако су незадовољни. Више није реч о наводном праву деце да добију документа, не ради се више ни о потреби да држава буде „европска“. Један рече како је овим решењем потврђена уставна ентитетска подела БиХ, уместо да законом о личним исправама и јединственом матичном броју грађана дође до брисања граница и „интеграције“ државе.

Наравно, пошто би прешле ентитетску линију, регистрационе зоне наметнуле би питање ко ће регистровати грађане, па пошто ентитетски МУП то више не сме, онда је биће и логично да буде и укинут.  Дакле, када су наговорили београдске глумце: Сергеја Трифуновића, Николу Која, Бранислава Лечића и Чедомира Јовановића да подрже протесте за ЈМБГ они су уствари желели да сруше Дејтонски мировни уговор, пониште Устав БиХ и успоставе великобошњачку државу.

Ако пажљиво прочитате сведочење родитеља бебе која је једва некако била превезена у Београд на лечење и нажалост касније умрла, биће Вам очигледно како су монструозне биле опструкције власти кантона у Федерацији БиХ и колико су у свему томе најмлађи становници овог енитета били таоци у политичком и великодржавном походу политичких вођа.

Ако су београдски глумци наивни, ако су поједини бошњачко/босанско/муслимански политичари монструми (што није усамљена појава међу политичарима уопште), шта речи о дипломатама САД и ЕУ? Сатима су стотине њихових држављна биле заточене од стране разбеснелог народа али и врло насилних и екстремних група у згради Парламентарне скупштине БиХ. Како су реаговали амбасадори САД и држава ЕУ? Солидарисали су се са окуљенима! Притом, решење које је сада усвојено, било је на Савету министара усвојено уочи демонстрација, али у БиХ ваљда има старије власти и установа од демократски изабраних!

Да ли САД заиста мисле да су ово седамдесете године и да могу да у Србији и Српској воде политику  којом су се прославили у Ирану и Чилеу? Докле толико лицемерје? Прво су ратом наметнули Вашингтонски и Дејтонски споразум, а сада о Уставу БиХ говоре као о „ратном споразуму“. Срећом па амерички студенти који посећују дипломате САД воде блогове, а нису прошли потребну обавештајно-патриотску обуку.

фолк певачица Сека Алексић

фолк певачица Сека Алексић

Тако читамо о томе зашто само Република Српска нема право на самоопредељење, о демократски изабраним политичарима као о „олигархији шест странака које гледају само своје, а не и интересе грађана“. Не одговара им БиХ, зато што Срби тамо имају права, а на изборни процес нема нити једне примедбе – али им одговара Црна Гора где већина мисли да је Филип Вујановић лажни председник, постављен после фалсификовања избора.

Није више реч о националним правима неког балканског народа. Овде се ради о лицемерју и замени теза. Дакле боре се за демократију само када демократска воља грађана одговара себичним интересима САД или СР Немачке. Штите народе и националне мањине само онда када треба оправдати разбијање Југославије или Србије, како би тиме удовољнили често ирационалним страховима од Русије, Ислама и ко зна чега још.

Branislav_Lecic_naslovna
Коначно, како говорити о правди и суочавању са прошлошћу? Сахрањују особе убијене на другом месту или умрле природном смрћу као жртве злочина у Сребренци из јула 1995. године. Хајде што у томе учествују националистички домаћи медији, то је виђено у земљама које су захваћене ратом, гледали смо то и у Србији и Српској пре двадесет година. Али када такве ставове преносе престижни европски и амерички медији, онда можемо само да закључимо како је реч о последици великог незнања или дубоке и необјашњиве мржње (локалне мржње је нажалост увек могуће објаснити и понекад чак и разумети).

Избрукани Хашки трибунал потврдио је оптужницу за злочин геноцида у више места РС/БиХ председнику Радовиану Караџићу. Новине пишу да је за овакву одлуку суда, којом је одбачена ранија одлука о оптужници, кључно сведочење заштићеног сведока који је тврдио да је чуо како је Караџић на неком састанку одлучио да Бошњаке/Муслимане/Боснаце једном трећином убије, трећином покрсти а трећином протера.

После муфтија Зукорлићевог срамотног „читања“ Гарашаниновог Начертанија сада и Караџићу приписују формулу усташког идеолога Миле Будака. Као да су српски војници мало чинили злочина током прљавих грађанских ратова, недавно је једна епизода турског серијског шунда представила како су Срби у сред Сарајева убили бошњачке/муслиманске сватове. Дакле Никола Гардовић је био невини Бошњак/Муслиман, а Рамиз Делалић Ћело је био српски четник?

Али док имамо Трифуновића, Која, Лечића и Јовановића нама ће увек бити лепо, непрозирно и топло око очију.