Подешавања / Settings

Српска елита је била најамбациознја, сматрајући себе Пруском Балкана или балканским Пијемонтом. Циљ је био уједињење свих Срба, па потом и Јужних Словена у једну државу, довољно јаку да се одупре великим силама. Наша елита је успјела у својим наумима, добрим дјелом, али та творевина показала се неспособном да одбрани себе од околних сила.

У књизи „Друго лице Византије“ Радивоје Радић представља мало познати живот у великом, Источном римском царству. Ромеји нису били само грамзиви трговци, свирепи ратници и фанатични мисионари, већ су знали и да уживају у животу

Технологија владања људима, народима и царствима забавом и хлебом је вековима уназад позната, употребљавана и злоупотребљавана.

Прва српско-руска археолошка конференција Судбина народа Јужне и Источне Европе: поглед кроз векове била је важан догађај у научном и културном животу Србије. Она се одржава уз подршку Археолошког института РАН и Музеја Војводине у Новом Саду. Сале за наступ учесника дао је Музеј Војводине у Новом Саду и Народни музеј у Београду. Учесници конференције су водећи српски и руски археолози.

Када је византијски цар Василије Први у 9. веку заузео Неретвљанску област, у којој су живели Срби, покрстио је народ, порушио њихове многобожачке храмове, а највећи међу њима прочистио и претворио у цркву посвећену Светом Виду. На основу тог податка и великог српског празника Видовдана може се претпоставити да је Световид био врховни бог Срба.

Дуже од века Византинци ће проливати крв једни другима делећи се на присталице (иконофиле) и противнике икона (иконокласте).

Шта је исихазам и по чему се разликује монах исихаста. Како је исихастички покрет дошао у Србију. Монаси синаити.

Шта је исихазам и по чему се разликује монах исихаста. Како је исихастички покрет дошао у Србију. Монаси синаити.

Шта је исихазам и по чему се разликује монах исихаста. Како је исихастички покрет дошао у Србију. Монаси синаити.

Време у којем Срби играју значајнију улогу на историјској позорници најчешће се рачуна од година владавине Стефана Немање. Шта се дешавало пре овог периода? Ко су били српски владари и које су титуле носили? Постоје ли о њима писани подаци?

Сасвим сигурно српску средњовековну историју обележиле су две свима знате битке – Маричка битка 1371. и Косовска битка 1389. године. Сматрам да су ове битке превазишле по значају српску националну историју јер да су Турци заустављени на Марици или макар на Косову, можда би се турска најезда у Европи зауставила много пре Беча, са далеко безазленијим последицама по историјски развитак српског, али и многих других европских народа.

Ни једна империја у историји људског човечанства није опстала тако дуго као Византија.

На свом врхунцу, Византија је поседовала највредније хришцћанске реликвије, укључујући и комад крста Христовог

Насеље се снабдевало водом из језера чија је брана била невероватних размера: 100 метара дужине, а висине 6,15.

У средњовековној Србији добро се знало ко је цар Константин и колике су његове заслуге за хришћанску веру. Његово име среће се још у 8. веку у црквеној књижевности.

Понекад лако заборављамо чему служи историја. Наравно, користимо прошлост да боље схватимо садашњост; али у идеалном случају такође и учимо из ње.

Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом.

Да ли је нестанком Монархије нестао и монархизам, или је тек нестанком Монархије монархизам посато очигледан? Одакле извире обновљени интерес за Монархију?