Прочитај ми чланак
фото: Д. Борисављевић
(Политика.рс)
Насеље се снабдевало водом из језера чија је брана била невероватних размера: 100 метара дужине, а висине 6,15.
Још у 19. веку енглески истраживач Еванс и аустријски Каниц описали су и нацртали видљиве остатке старина код села Злате, недалеко од познатог налазишта Царичин град.
Иако су данас видљиви и ти остаци, као и гигантске бране вештачког језера, ништа није учињено да се ово место и археолошки истражи. Игром судбине тај је задатак ових дана припао проф. др Михаилу Милинковићу са Филозофског факултета у Београду, чији је деда Михаило, још почетком прошлога века, био директор гимназије у Прокупљу и описао многе старине овога краја.
Министарство просвете и науке одобрило је почетна средства како би се сондажним радовима установило о каквом се, у ствари, археолошком налазишту ради, да би се оно ставило под заштиту државе као споменик културе.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Проф. Милинковић је са сарадницима управо завршио прве радове. Он је за „Политику“ рекао да су урађене четири сонде, на све четири стране комплекса који обухвата око 15 хектара, на месту званом Златско кале. Том приликом откривени су зидови великих размера. По откопаним деловима може да се претпостави да су били високи и више од 10 метара, а грађени су опеком са необично чврстим везивом.
– Овим се потврђује да је реч о великом граду, можда сличном оном у Царичином граду, који је градио Јустинијан Први, и који је назван Јустинијана прима. За то, наравно, има доста доказа, али не искључује се могућност да је овај град у Злати, који је из истог периода, и на само 14 километара од Царичиног града, можда био и већи. Тим пре што је овде изграђена и брана за језеро одакле се град снабдевао водом.
Она је такође зидана опеком и невероватних је размера: 100 метара дужине, висине 6,15 и дебљине 4,40. На врху овог брда су и остаци цркве са богатим мозаицима. Сателитски снимак показује да скоро цео овај простор пресецају две улице на чијој раскрсници је велики трг.
Дакле, на путу смо да откријемо други највећи град на тлу Србије из рановизантијског периода – закључио је проф. Милинковић.
