Подешавања / Settings

Александар Вучић, потпредседник владе Србије, изјавио је 6. октобра текуће године да се Србија налази на ивици банкрота у “буквалном значењу те речи”. По његовом мишљењу, излаз се налази у смањењу јавног сектора у економији: „Капитализам значи да није посао државе да налази посао, него да то не онемогући оном ко може да нађе посао…”

Наступа кључни тренутак по питању Космета. Он је повезан са изборима заказаним за 3. новембар текуће године, који треба да буду одржани на целокупној територији самопроглашене “Републике Косово”.

После завршене 16 рунде преговора између Хашима Тачија и Ивице Дачића, када је “Република Косово” добила међународни телефонски код и апсолутно у своју корист решила електроенергетско питање, аутоматски отпада неопходност продужетка “техничког дијалога”

Уз посредништво Кетрин Ештон, 8. септембра текуће године завршена је следећа, 16-а по реду рунда преговора између Ивице Дачића и Хашима Тачија. Учешће у преговорима узео је и Александар Вучић – “кључна особа” која је у стању да “прогура” постигнуте споразуме по свим тачкама које одговарају геополитичким интересима Брисела и захтевима Приштине.

На Балкану не престају да круже информације о борцима који војују на страни исламских екстремиста у Сирији, Авганистану, Ираку, као и најмање 340 присутних држављана БиХ у Чеченији, Ингушетији и Дагестану, чији је главни принцип “ко није са нама, тај је против нас”.

У складу са стратегијом за националну безбедност из 2010. године и председничким указом Барака Обаме о глобалном развоју спољнополитичке активности, акценат се ставља на две полуге: стварање извора америчке власти и стварање светског поретка на основу јачања и развоја америчких интереса.

После ликвидирања полицијског и правосудног система од стране Републике Србије на делу сопствене територије, учешће Срба са севера Космета на локалним изборима “Републике Косово” предвиђеним за 3. новембар 2013. године, представља главни показатељ спровођења Бриселског споразума. Тиме ће се заокружити процес формирања “Приштинских општина” и безбедносног система, а од Србије се очекује узмицање и са последњих позиција – предаја Приштини телекомуникационих и енергетских објеката.

У историји југа Балкана у јулу 2013. године су се догодили неки значајни догађаји који воде ка потпуној смени културно-цивилизацијског типа и промена граница у региону. Одмах после потписаног војног споразума Приштине са Албанијом, 9. јула текуће године, Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмунсен је прогласио стварање борбено ефикасне армије “Републике Косово”: достизање “пуне оперативне способности” и “њихове способности да испуне постављене им задатке у складу са њиховим мандатом и НАТО стандардима”.[1]

Од 17. јуна текуће године почела је примена званичног дипломатског канала комуницирања између Београда и Приштине на основу Бриселског споразума – дошло је до размене тзв. “официра за везу”. За београдског “официра” одређен је Дејан Павићевић, а за приштинског Љуљзим Пеци.

Примена Бриселског споразума од 19. априла који су потписали српски премијер Ивица Дачић и “премијер Косова” Хашим Тачи (који аутоматски предаје јурисдикцију над целокупном територијом Косова и Метохије сепаратистичкој “Републици Косово”), још једном је одбачена као апсолутно неприхватљива од стране Срба са севера Космета.

Српски Премијер Ивица Дачић је 7. маја најавио формирање “Акционог тима” за разраду плана реализације примене Споразума о нормализацији односа Србије и Косова, којим се “српској заједници на Косову даје нова визија будућности уважавајући његове потребе и прихватајући наше захтеве посредством формирања Заједнице српских општина на Косову и Метохији”

“Први споразум о нормализацији односа” између Србије и Косова, после парафирања 19. априла, одобриле су и владе и скупштине Србије и Косова, мада то у Београду није званично представљено.

Повратак преговора Београда и Приштине у ОУН – једини је могући пут за решење косовског питања на основама равноправности, баланса интереса и узајамног уважавања.

Посета Ивице Дачића Москви може у велику игру око Косова унети нешто ново. Србија има алтернативни пут развоја који је бољи и перспективнији од понуде пропадајуће Европске Уније

Министар одбране Црне Горе Милица Пејановић-Ђуришић, 22. марта текуће године састала се са Дриком Бенглеманом, помоћником Генералног секретара НАТО за политичка питања и безбедност.

Као резултат трансформације региона Балкана, подела власти пролази преко линије раздвајања између САД и Немачке (и њихових сателита). Немачка излази на пут потпуне политичке и економске доминације на Балкану.

На југу Србије,[1] у Прешеву,[2] неочекивано је за 9. март заказана IX седница Скупштине свих албанских одборника из скупштина општина Прешево, Бујановац, Медвеђа (74 човека).

Против српског народа коришћено је за данашње време најмоћније оружје – нуклеарно. Ракете са бојевим главама разрађене у лабораторији Лос Аламос у САД представљају нови вид нуклеарног напружања – “малу нуклеарну муницију”.

Руски чланови комитета уверени су у следеће: они ће урадити све што је могуће да Русија заштити генерала Младића – пре свега преко линије Државне Думе Руске Федерације, као и преко других јавних институција, невладиних организација и медија.

То је основни принцип методике потчињавања народа Југоисточне Европе од стране Запада: систематски се, попут моћне хидрауличне пресе, наносе разарајући удари по државним институцијама и националној свести, који практично не дају шансу земљи да преживи.