Прочитај ми чланак
(Фонд стратешке културе)
У складу са стратегијом за националну безбедност из 2010. године и председничким указом Барака Обаме о глобалном развоју спољнополитичке активности, акценат се ставља на две полуге: стварање извора америчке власти и стварање светског поретка на основу јачања и развоја америчких интереса. У четворогодишњем прегледу дипломатије и развоја под називом Лидерство уз помоћ грађанских снага од 15. децембра 2010. године конкретизовали су се правци делатности у решавању светских проблема у складу са постављеним циљевима.
У првом реду се ради о повећању значаја УСАИД (Агенција САД за међународни развој) ради остварења политике САД у глобалним размерама и њеног таквог реформисања да у складу са идејом тадашњег државног секретара Хилари Клинтон УСАИД постане водећа светска институција за питања развоја. Ради тога је била појачана координација између Стејт департмента и УСАИД, тако да је упоредо са војном моћи почела и свестрана примена „грађанске силе” и привлачење ресурса не само државног него и приватног сектора САД. За формирање нове глобалне архитектуре сарадње проширује се узајамно деловање са савезницима и партнерима, како на регионалном, тако и на глобалном нивоу, па тако и са НАТО савезницима и са новим државама. [1]
Хилари Клинтон је поставила специјалног представника за глобално партнерство, под чијим се руководством реализује Иницијатива за глобално партнерство, која обједињује агенције САД, стране владе, пословне кругове, невладине организације и фондове. Посебно усмерење „грађанске снаге” представља рад са омладином.
УСАИД је почео да ради на Космету још 1999. године, одмах по окончању бомбардовања СРЈ од НАТО пакта, истовремено са формирањем привремене административне мисије УН на Космету. Већина програма УСАИД, у складу са Законом о подршци источноевропској демократији из 1989. године, одмах је била концентрисана на економске аспекте. Један од праваца представљала је и тзв. Косовска служба за запошљавање поколења, чији је програм рада реализовала компанија Делоитте Тоуцхе Тохматсу Емергинг Маркетс Лтд., одговорна за рад са „новим тржиштима”. Она је са своје стране основала Косовски пословно-финансијски фонд (КБФФ), регистрован као невладина организација.
СТВАРАЊЕ АЛБАНСКЕ ЕЛИТЕ
Прва мера КБФФ било је оснивање Америчке банке Косово (АБК), чији је био главни акционар. У Стејт департменту, а самим тим и у УСАИД је 2004. године била донета одлука о томе да АБК треба да функционише као потпуно независно приватно предузеће, и издата је директива КБФФ да прода своје деонице АБК комерцијалној банци. Посао је донео 7.881.825,25 долара. Та средства су се затим вратила како УСАИД тако и буџету САД. Дејл Фајфер, у том тренутку шеф мисије УСАИД на Космету, изнео је тезу о неопходности усмеравања рада на „људске ресурсе на Косову” – стицање образовања у САД албанске омладине и на тај начин формирање „професионалне косовске елите”. У складу са тим предлогом, основан је Косовски Амерички фонд за образовање. [2]
У бављење косметском омладином укључила се и Светска банка, која је разрадила Партнерску стратегију за Косово за период 2012-2015. године, чији део представља Програм поузданог развоја у запошљавању становништва. Реализација Првог програма за поуздани развој политичке делатности у 2011. години коштала је 30,9 милиона долара, које су се слиле у буџет Косова и на рачун њих су оствариване „политичке реформе” – у суштини функционисање политичког система „Републике Косово” и њеног развоја (разуме се, у потребном смеру – А.Ф.). На реализацију Другог програма за спровођење „важних политичких реформи и стварања потребне климе за инвестирање”, која је обухватила 2012. годину, савет директора СБ је издвојио 23 милиона евра, а допунска донација Европске комисије износила је 12,1 милион евра, док су низ земаља ЕУ и САД издвојили 1,8 милиона долара. [3]
Међутим, прокламовани циљеви и вишегодишњи напори наведених међународних организација су у потпуној супротности са економским показатељима дела Космета који се налази под нелегитимном влашћу Приштине, ниво незапослености остаје стабилан на показатељу од 45 одсто, незапосленост међу омладином износи преко 70 одсто, у извештајима Светске банке се примећује да је после увођења снага НАТО/КФОР више од четвртине становништва пало испод границе сиромаштва (приход мањи од 45 евра месечно), а 98 одсто бизниса остаје у рукама клановско-рођачких фирми.
Ако се проблем са „људским ресурсима” углавном констатује на фону искључиво козметичких пројеката за његову измену, то се у кључној – енергетској сфери – у скорије време планира коренита промена. УСАИД је узео курс на превладавању енергетског дефицита, као „уклањања једне од најважнијих баријера за економски развој”. Уз то, за УСАИД и друге донаторе „богата база природних ресурса Косова” представља могућност садејства у главном задатку обезбеђења земље енергетским ресурсима. Светска банка, између осталог, констатује огромна налазишта природних ресурса – олова, цинка, мангана, подвлачећи изузетне потенцијале енергетског сектора Косова, који са своје стране представљају залог развоја косовске привреде и тржишта. За решавање проблема УСАИД је на бази Косовског енергетског акционог плана по повећању ефикасности 2010-2020. године разрадио Енергетску стратегију за Републику Косово 2013-2020. године, а такође и Закон о енергетској ефикасности. [4]
У „Републику Косово” су 20. маја дошли представници државног трезора САД и Вашингтонског центра УСАИД ради учешћа на предстојећој конференцији о енергетици. Представници Светске банке и ЕУ, заједно са Координатором САД за сарадњу са Европом и Евроазијом Данијелом Розенблумом, саопштили су да је Косову уплаћено 200 милиона долара ради покривања расхода у развоју Косовског енергетског сектора и реализације пројеката Косовске енергетске компаније (КЕК). [5]
ЗНАЧАЈ ЈЕЗЕРА ЗА СРБИЈУ
У оквирима реализације стратегије Стејт департмента САД и УСАИД, као и Бриселског споразума између Београда и Приштине, планира се предаја вештачког језера Газиводе под управу „владе” Хашима Тачија. Велики део језера налази се у централној Србији (општине Нови Пазар и Тутин са огромном већином муслиманског становништва). Остали део језера (брана и хидроелектрана) налазе се у селу Газиводе – на северу Космета, у општини Зубин Поток. Језеро Газиводе створено изградњом велике бране на реци Ибар има за Србију стратешки значај: без његове воде која се користи за хлађење, није могућ рад ТЕ Обилић, која снабдева електричном енергијом 80 одсто територије Космета (што у суштини омогућава његову контролу у енергетском сектору).
Поред тога, вода са језера наводњава косовску низију, а специјалним каналима се одводи и до Грачаничког језера и користи се за снабдевање Приштине водом. Из овога следи да без језера Газиводе у принципу не може функционисати „Република Косово”. Српски електроенергетски систем, укључујући и север Космета, ради стабилно и ефикасно. Предузеће Електромрежа Србије основано је 2005. године ради даљег ширења електродистрибуције, управљања електричним системом, све до узајамног деловања са суседним државама, што јача позицију Србије (у том смислу и севера Космета) на енергетском тржишту југоисточне Европе. Међутим, нелегитимној власти у Приштини сви пружају подршку – КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС и Стејт департмент САД у виду УСАИД. Њихови заједнички напори усмерени су на преодолевање противљења Срба са севера и присаједињавање Газивода КЕК.
Предајом овог предузећа и језера Газиводе у руке Приштине, ствара се претња безбедности Србима, не само на северу покрајине него и за Србију пошто Приштина планира да узме под контролу разводну станицу Валач, на граници централне Србије и Космета, која припада Србији и која снабдева електричном енергијом правац север Космета-Нови Пазар. Уколико Приштина добије у своје руке цео систем – језеро Газиводе, брану, термоелектрану и станицу Валач, тада ће то омогућити стварање независног енергетског система „Републике Косово”, што ће променити енергетски баланс у региону и „електроенергетски мост” између „Републике Косово” и југа централне Србије (општине Прешево, Бујановац, Медвеђа). То ће постати темељ економског спајања „Републике Косово” и југа централне Србије и наставак „великоалбанске експанзије”.
УСАИД подвлачи: важан аспект у даљем развоју привреде Косова представља брза приватизација електроенергетског система, у коме сама Агенција планира да узме „интензивно учешће”. Пројекти УСАИД на Космету „имплементирани” од 1999. године у целини, поред формирања демократских институција и приватног сектора, „побољшавају способност владе да управља енергетским сектором” и „инфраструктуром општина”.
ЦИЉ ЈЕ ИНТЕГРАЦИЈА КОСОВА
Обратимо пажњу на последњу тачку. У области „управљања општинама” УСАИД истиче да он пружа „кључно техничко садејство” у „успостављању грађанског друштва” уз помоћ сектора невладиних организација. У косовском цивилном друштву „треба да буде широко распрострањено проамеричко расположење – како у влади Косова тако и међу становништвом” ради учествовања у „регионалним евро-атланским интеграцијама”. Имајући у виду целокупно становништво Косова, из овога следи да је правац делатности УСАИД усмерен ка интеграцијама косовског друштва – тачније севера Космета у систем власти Приштине. [6]
У процесу стварања јавно-приватног партнерства између локалне администрације, бизниса и невладиног сектора, УСАИД је у јулу 2012. године за северне делове Косовске Митровице (српске) основао инструмент свог утицаја – Митровица/ë Нортх Административе Оффице као прву невладину организацију за рад на северу Космета. Како истиче Агенција, она има могућност да игра важну улогу у стимулисању интеграција. Да приметимо да могућности нису мале, не само финансијске, него и медијске – у рукама УСАИД се налазе два моћна ТВ канала. Поред тога, у јануару 2013. године УСАИД је почео да финансира Програм за активно учешће општина, коју организује организација Мерцy Цорпс. У оквирима Програма за мала и средња предузећа, приоритет представља север Космета, коме се додељују донације. Програм обухвата широк економски спектар, за чији се главни циљ декларише “развој општина са фокусирањем на север Космета – северни део Косовске Митровице, Звечане, Лепосавић и Зубин Поток”.[7]
Тако ће бити планомерно реализована “Интеграциона стратегија за Косово 2014-2016” владе САД и заједничка регионална стратегија УСАИД/Стејт депармента по питању „потпуне интеграције Балкана у евро-атланске структуре, као дела демократске и развијене Европе”. Као полигон за формирање посебног протектората којим се апсолутно управља од Стејт департмента и УСАИДа, приватних организација и корпорација, ради достизања „заједничких циљева” (по речима Хилари Клинтон) – служи „Република Косово”. Постепено ће се из ње стварати нови центар регионалног утицаја. Срби са севера Космета стоје на путу реализације планова за промену архитектуре Балканског региона и они су постепено, у оквирима важећег Устава, приступили формирању органа самоуправе Аутономне покрајине Косово и Метохија.
________
Упутнице:
[1] http://www.state.gov/documents/organization/153108.pdf
[2]Kosovo American Education Fund evaluation. Final report. August 2012 // http://gem2.org/sites/default/files/KAEF_Eval_08282012_Final.pdf
[3]http://www.worldbank.org/en/news/press-release/2012/05/03/world-banks-second-sustainable-employment-development-policy-operation-for-kosovo-focuses-on-jobs
[4] http://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1863/CDCS_Kosovo.pdf
[5] http://www.usaid.gov/kosovo/press-releases/donors-pledge-millions-kosovo-energy-sector
[6] http://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1863/CDCS_Kosovo.pdf
[7]http://www.kpan-ksam.net/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=58&Itemid=176&lang=sr
