Подешавања / Settings

Мање је позната полемика која је вођена у лондонском Тајмсу, на самом почетку суђења Дражи Михаиловићу, између Фицроја Маклејна и британских официра који су били у савезничкој војној мисији при штабу Врховне команде Југословенске војске у отаџбини.

Дакле, важно је истаћи да се садашња ЕУ темељи не само на „антифашизму“ већ и на „антикомунизму“. То су лоше вести за нпр. СУБНОР, Хелсиншки одбор, Жене у црном, итд. али то је факат. Ко с тим има проблем, коме се то не допада, треба да се обрати ЕУ, односно властима које се залажу за ЕУ-интеграције.

Помирењу у амбијенту где су и попови посвађани, где се грађани деле на западњаке и слoвенофиле, на прогресивни и реакционарни табор, на недужне и кривце, где „Равна гора победити мора”, где је на историјском часовнику ове земље куцнуо дванаести час.

Свако са имало морала и осећања одговорности према Србији и српском народу, морао би да буде потпуно згрожен над тиме: 1) ко све и како поздравља судску одлуку о рехабилитацији Драже Михаиловића, и 2) ко све и на који начин исту одлуку напада.

РЕХАБИЛИТАЦИЈА Драже Михаиловића не може избрисати злодела четничког покрета почињена у сарадњи с нацистима и фашистима током Другог светског рата која су на овим просторима донела велике патње и страдања

Одлуком Вишег суда у Београду којом је после седам деценија од монтираног процеса, неправичног суђења и тајног погубљења рехабилитован Драгољуб Дража Михаиловић, командант Краљевске војске у отаџбини, исправљена је велика историјска неправда и оживљена нада у тачност изреке да је правда спора, али достижна.

Патријарх српски Иринеј у први мах није желео да се изјашњава о судском процесу рехабилитације четничког ђенерала Драгољуба – Драже Михаиловића.

Како мислиш да даље мириш Србе са другима када не можеш и не желиш да помириш Србе са Србима?

Наводно је Јосип Броз Тито лично захтевао истрагу како би се утврдило на који начин је овај доказ исцурео.

За заслуге у борби против окупатора, 2. фебруара 1943, ђенерала Михаиловића одликује ратним крстом, највишим француским војним одличјем, генерал Шарл де Гол, главнокомандујући свих француских трупа и покрета отпора истичући да је Михаиловић „легендарни херој који никада није престао да се бори против заједничког непријатеља“.

Расправа око рехабилитације Драже Михаиловића је беспотребна, завршена је још 1945. године и пружа прилику многима који не мисле добро српском народу да врше ревизију историје и Другог светског рата, као и да покушају да праве лажне симетрије и умање значај српских жртава у Другом светском рату, рекао је министар рада Александар Вулин.

Представници Савеза антифашиста Србије и Асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета показали су у Дуелу Б92 колико је поглед на историју подељен.

За Тита се не може са сигурношћу рећи шта је био, али једно је сигурно – није био Србин. Организовану, војно-герилску борбу против наци-фашизма отпочела је, прва у окупираној Европи, Југословенска војска у отаџбини на челу са пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем на челу, и то 17. априла 1941. г. (истог датума је сачињен анекс споразума између комуниста и усташа који је закључен још 1935. г. којим је уговорена сарадња у циљу сламања југословенске државе, српства и православља).

Ова епизода носи типично комунистички наслов – „Кама“. Кад год су говорили о четницима, свих ових деценија, комунисти су користили ту реч. И једини наводно четнички предмет остављен у Војном музеју у Београду је управо кама.

Ба, село удаљено од Љига петнаестак километара чудног имена и међу енигматичарима омиљено као село у Србији са два слова, чудног географског положаја јер је толико кршевито и врлетно да, како кажу и сами Башани, „овце на ливадама пасу са придигнутом ручном кочницом“.

Серију „Равна гора“ аутор Радош Бајић најављивао је као коначни покушај помирења Срба, оних и даље подељених у бункере идеологија, четнике и партизане. У ствари, после скоро 70 година од Другог светског рата, живих учесника скоро нема, па само потомци партизана и четника још полемишу петицијама, протестима и медијским саопштењима. Већина грађана Србије веровала је да су комунисти, а и четници, ако ништа друго бар одавно помрли, па их је изненадило постојање комунистичке омладине.

Данашњом Европом кружи баук, баук искривљене историје. Да ли смо сведоци покушаја ревизије узрока Првог, у политичком смислу, и резултата Другог светског рата, у геостратешком контексту?

У средишту догађаја су судбоносни тренуци непосредно пред агресију Немачке на Краљевину Југославију и бомбардовање Београда 6. априла 1941. године.

Само у женском затвору у Забели комунисти су после рата држали преко 3.000 равногорки, док у њиховим редовима у целој земљи није било толико партизанки до краја 1943. године.

У свом веку ова жена више је туговала и стрепела него што се веселила и радовала. Два рата однела су јој скоро све најмилије. Преживела је два логора и издржала комунистички погром. Умрла је 1970. Ако је срамота што се ни данас не зна где је Дражин гроб, ништа мања није неправда што је патња његове животне сапутнице – заборављена!