Pročitaj mi članakNe moramo čekati prvi novembar da bismo ustanovili da tog dana neće biti nikakve „obojene revolucije“ (koje po redu?) u Novom Sadu, niti nasilja većeg obima, mimo onog koje će režim nesporno izazvati i, posledično tome, onog koje će uslediti kao reakcija dela okupljenih ljudi, koji se neće suzdržavati da uzvrate u takvim okolnostima. Čisto da se razumemo, famozni „ubačeni elementi“ i provokatori su oni koji podstiču i započinju nasilje za račun režima, ne oni koji se, reagujući na to nasilje, i sami „radikalizuju“ i uzvrate im.
Дакле основни разлог зашто неће бити „обојене револуције“ ни сад у суботу у Новом Саду јесте тај што „обојене револуције“ уопштено нема у Србији у последњих годину дана колико трају масовни протести изазвани падом надстрешнице за коју и даље нико није одговарао (и неће, да се не лажемо, док је ове власти- макар не прави кривци).
Други разлог је што се обојена револуција (њен финални, насилни део), када се заиста одвија, одвија у главном граду, у центру града, близу најважнијих институција, а то немамо у овој ситуацији јер ће протест бити у Новом Саду који није главни град, где би заузимање државних институција (да се жели, као што се не жели), изазвало малтене никакав ефекат. Дискутабилно је да ли би нешто слично и у Београду проузроковало нешто значајније. Видело се у Вашингтону 6. јануара 2021. током упада у зграду Капитола колико упад у зграду сам по себи не мора ништа да значи, ако није пропраћено свеобухватним логистичким и тактичким активностима на другим местима које све заједно допринесу да се заиста спроведе насилна смена власти.
Трећи разлог је што ништа слично није покушавамо ни до сад (а било је више „савршених“ прилика за то, па тако неће ни сада бити било чега сличног). И то није „спречио“ никакав Ћациленд јер није ни било плана да се насилно заузме Скупштина, Председништво и друге зграде у близини, а да јесте то био план- никакав Ћациленд то не би спречио. Ћациленд ће, такође, бити размонтиран и склоњен тек кад буде склоњен овај режим и започне демонтажа система који су успоставили у спрези са окупаторима још 2000. године, а онда „надоградили“ и усавршили 2012. године.
Дакле, шта ће се онда десити у Новом Саду у суботу? Упркос покушајима режима да што мање људи дође, упркос готово сигурним најавама и дојавама о новим „бомбама у возовима“ (ни за претходне дојаве и стварне покушаје постављања бомби, ако их је било, нико није процесуиран што говори каква је то фарса и измишљотина), затварањима свих могућих копнених, водених и ваздушних путева и прилаза Новом Саду, ту ће се у суботу сјатити огроман број људи, не мањи од 100.000 (да одмах предупредимо „тачкасте софтвере“ режима), вероватно и далеко већи, те ће се тако у миру и тишини послати нова, громогласна порука режиму, да је изгубио сав кредибилитет, легитимитет и легалитет и да влада неуставно и противзаконито, те да постоји само један миран начин да се реши текућа друштвена криза- а то је расписивање избора.
Режим наравно од тога бежи јер жели да што даље користи скупштинску већину да кроз њу гура најгоре могуће законе и функцију председника који је преузео све ингеренције Скупштине и многих других те влада у стилу афричких диктатора са истоветном потпором западних сила.
И режим наравно неће дозволити да слика и утисак који ће остати иза протеста у суботу буде да се много људи окупило да у миру изрази пијетет жртвама надстрешнице и свим жртвама режима и да понови да НИКО и даље није осуђен за то, нити се ради на томе, већ је сав фокус киднапованог државног апарата у функцији гашења свеопште народне побуне против издајничког и компрадорског режима на челу са Александром Вучићем. И баш зато ће неспорно изазвати некакво насиље, испровоцирати га преко својих сарадника или директно започети полицијском неоснованом и прекомерном употребом силе, да би и овај протест „замазали“ насиљем и тако то изазвано насиље ставили у фокус уместо броја окупљених и сопствене одговорности, а за насиље већ унапред знамо ко ће бити крив, тј. кога ће оптуживати за то.
Тако да видимо се у суботу у Новом Саду, дођите и не бојте се (режим треба да се плаши нас а не ми њега), само мирно и достојанствено, њихов пад је неумитан а јасно је по свим масовним окупљањима која и даље трају да нико није уморан, да енергије има на претек и да се ништа није „испумпало“ ; осим уверења режима и његових ботова и других сарадника да могу да опстану и да се извуку од онога што их неминовно чека- одговорности пред законом и адекватне казне за сва њихова непочинства. И нема ту никаквог „реваншизма“ – пресуда по закону ће ту бити довољна узев у обзир колико су препунили ту „мешину“ сопственог зла и уништавања сопственог народа, државе и друштва. Идемо даље, до победе!
