Sa dve izmene Zakona o visokom obrazovanju, iz 2018. i 2024. godine, naprednjački režim je legalizovao više od 50.000 lažnih fakultetskih diploma i nekoliko hiljada doktorata sa privatnih fakulteta koji čak nemaju ni programe magistarskih studija. Većina kupaca falsifikovanih diploma nalazi se u vrhu izvršne vlasti, u svim državnim institucijama, pa i u policiji, tužilaštvu, sudovima, javnim preduzećima i medijima. Aleksandar Vučić je stvorio kastu lopova intelektualne svojine, koju predvode njegovi najbliži saradnici Siniša Mali, Ana Brnabić, Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Uglješa Mrdić i slični kompleksaši. Posledice uništavanja visokog obrazovanja analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski Vučićev saradnik i prijatelj.

Korupcija je osnovna privredna delatnost u Srbiji. Aleksandar Vučić je to zlo raširio u celom društvu, uključujući i visoko obrazovanje.

Otkad je Srpska napredna stranka dovedena na vlast podeljeno je više od pedeset hiljada lažnih fakultetskih diploma i nešto manje doktorskih titula. Iskompleksirani primitivci ukradenim novcem kupovali su diplome, kojima su pokušali da steknu akademski status. Uz diplome, kupovali su profesore, fakultete i cele univerzitete.

Trgovina diplomama postojala je i u vreme vladavine „žutih lopova“, ali katastrofalne razmere je dobila tek pod naprednjačkim kartelom. Vučić je kreirao i razvio mehanizam koji je legalizovao i institucionalizovao taj oblik korupcije. Iako se osnovni motivi zasnivaju na ličnim kompleksima pojedinaca, vremenom su nastale posledice koje prete uništenjem kompletnog sistema visokog obrazovanja.

Vučić se školovao sa solidnim uspehom, ali mentalni nedostaci su ga stimulisali da se, naročito po dolasku na vlast, i u toj oblasti predstavlja boljim i uspešnijim nego što jeste.

Prvo se hvalio kako je bio najbolji učenik u novobeogradskoj školi „Branko Radičević“. Međutim, činjenice pokazuju da nije uspeo da upiše novinarski smer u Zemunskoj gimnaziji, pa je morao da se prebaci na lektorski.

U tom periodu nastali su teški kompleksi, koji do danas nisu izgubili na intenzitetu i volumenu. Voleo je novinarstvo. Kad ljubav nije uzvraćena, odlučio je da ga siluje. Isti princip je primenio i nakon što je diplomirao pravo. Studirao je šest godina, sa prosekom nešto iznad devetke. Ipak, godilo mu je kad ga je Sima Avramović nazvao „najboljim studentom u istoriji beogradskog Pravnog fakulteta“. Za tu bestidnu laž, kojom je pljunuo na 86 studenata koji su diplomirali sa čistom desetkom, Vučić je dekana Avramovića nagradio mestom ambasadora u Vatikanu.

U praksi, u koju se autor ovog teksta uverio dok je radio u dnevnim novinama Pravda, Vučić je bio toliko dobar pravnik da nije znao procesne razlike između krivičnog i parničnog postupka. Zato se i prema pravosuđu osnosi kao prema novinarstvu. Siledžijski.

Da bi prikrio nedostatke u obrazovanju, Vučić se okružio još gorim i sramnijim iskompleksiranim nesrećnicima. Za tu ulogu nije mogao da nađe bolji primer od Ane Brnabić. Posle završenog školovanja u Petoj beogradskoj gimnaziji 1994. godine, Brnabić je otišla na studije u američku „Severnu šumu“, na Northwood Unifersity u Mičigenu. Tamo je diplomirala na odseku poslovne administracije. Nezavisni agregatori, kao što je EduRank, ocenjuju Northwood kao „umereno ili niže rangirani“ univerzitet.

Ove godine je rangiran na 887 mestu u Sjedinjenim Američkim Državama i 3.425 među svetskim obrazovnim institucijama. Ništa bolji nije ni britanski University of Hull, gde je Brnabić stekla master diplomu (MBA) iz marketinga. Ove informacije iz njene zvanične biografije treba primiti s velikom rezervom.

S obzirom da se srpska javnost uverila da ona govori engleski kao i srpski – dakle, poluusmeno – nije jasno kako se školovala u SAD i Engleskoj. Takođe, o njenom opštem obrazovanju dovoljno govori to što ona tvrdi da se Božić slavi 14. februara, da je Taškent glavni grad Rumunije, itd.

Siniša Mali, sigurno, ima veći koeficijent inteligencije nego što je Brnabićkin fond reči, ali ipak je sebi dozvolio kiks sa plagiranim doktoratom. Zauzet obavezama na pripremi krimanilnih i koruptivnih kombinaca naprednjačkog kartela, Mali nije imao vremena ni da pročita doktorsku disertaciju, koju mu je neko napisao.

Da je čitao, ni bi mu promakla budalaština u kojoj je opisan uzgoj pamuka u Srbiji. Ipak, ni nakon što je uhvaćen u krađi intelektualne svojine, Mali nije snosio nikakve sankcije. Ni on, ni „ugledni profesori“, koji su notifikovali njegov plagijat. U drugom pokušaju, Mali je ipak stekao titulu doktora nauka, ovog puta u Slovačkoj.

Još tragi-komičnijim doktoratom hvalio se Nebojša Stefanović. Dok je bio ministar policije, nije umeo da objasni kako je upisao Poljoprivredni, a završio Medicinski fakultet, ili obrnuto, ali uporno je tvrdio da je titulu doktora stekao na britanskom univezitetu, koji je pohađao u beogradskom Sava centru. Tako je i Milica Đurđević Stamenkovski diplomu beogradskog Fakulteta političkih nauka stekla na šestomesečnom kursu u hotelu „Moskva“. Bratislav Gašić je diplomirao u Nišu, ali ne zna da kaže ni naziv ulice u kojoj se nalazi taj fakultet, a kamoli smer na kome je tobože studirao.

Ni Aleksandar Vulin ne zna gde se nalazi zgrada kragujevačkog Pravnog fakulteta, pa ni da objasni zašto je uopšte studirao tamo, a ne u rodnom Novom Sadu. Za razliku od njih dvojice, Gašića i Vulina, beogradski gradonačelnik Aleksandar Šapić dobro zna lokaciju fakulteta na kome je doktorirao, eno je na izlazu iz Mladenovca, prekoputa njiva dede Marčete. Iako je očigledno da kod Šapića dominira fizička inteligencija, on na sudu dokazuje svoj akademski integritet, tuži svakoga ko posumnja u njegov doktorat.

U diplomu Tomislava Nikolića i doktorat Jorgovanke Tabaković, koje su dobili na univerzitetu Educos iz Sremske Kamenice, niko ne sumnja. Svi su uvereni da su kupljene.

Pažnju javnosti je nedavno privukao dr Uglješa Mrdić, naprednjački poslanik i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. Mrdić je dokazao da voli obrazovanje, studirao je 14 godina. U zvaničnim podacima, naveo je da je treću godinu upisao na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu. Ne zna se gde je završio prve dve godine, ako ih je uopšte završio. Možda ni on ne zna, pa zato tvrdi: „Završio sam brojne master i doktorske studije, angažovan sam u profesuri, napisao sam nekoliko udžbenika iz oblasti prava, imam položeni pravosudni advokatski ispit. Dakle, o mojim diplomama mogu da govorim satima, ponosim se što sam obrazovan i što branim politiku Aleksandra Vučića, pa i svojom novinarskom karijerom.“

Autor ovog teksta se ne ponosi činjenicom da je i lično doprineo Mrdićevoj novinarskoj karijeri. Na molbu jednog kolege, pristao sam da angažujem Mrdića da honorarno radi u Dnevnom telegrafu. S obzirom na tešku situaciju u kojoj se nalazio – izbegličke muke je trpeo u iznajmljenoj vešernici u istoj zgradi u kojoj sam stanovao – strpljivo sam tolerisao njegove pravopisne greške. Tako je bilo sve dok Vučić pokrenuo hajku na Dnevni telegraf, dok na zidu redakcije nije osvanuo grafit „izdaice“. Prepoznao sam Mrdićev rukopis i karakteristično gutanje slova „j“. Kasnije je nastavio da guta sve što mu je davao Vučić.

Dug je spisak bednika iz naprednjačkog kartela, koji su lične komplekse, stečene nedostatkom vaspitanja i obrazovanja, kompenzovali kupovinom diploma. Od njih nisu ništa bolji ni pripadnici vladajuće kaste, koji su regularno stekli akademska zvanja. Zajedničkim snagama su uništili sistem visokog obrazovanja.

Urušavanje je uzelo maha 2003. godine. Od tada, pa do 2018. godine, nekoliko privatnih fakulteta izdalo je više od šest hiljada doktorskih diploma, a da na njima nije bilo programa za magistarske studije. Izmenom i dopunom Zakona o visokom obrazovanju iz 2018. legalizovani su svi dotašnji nezakoniti doktorati. U septembru 2024. godine, na isti način, izmenom Zakona, sve lažne diplome osnovnih studija proglašene su za prave, legalne.

Akademska zajednica je ćutke posmatrala naprednjačko silovanje obrazovnog sistema. Beogradski univerzitet se pobunio tek krajem 2024. godine, kad je Vlada Srbije u skupštinsku proceduru pustila predlog novih izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji je omogućio inostranim univerzitetima da rade u Srbiji bez ikakvih akreditacija, i to uz državne subvencije. Uporedo sa studentskom pobunom zbog izostanka pravosudnih reakcija za masovno ubistvo pod novosadskom nadstrešnicom, koje je dovelo do blokade fakulteta, profesori su se usprotivili Vučićevoj nameri da preko stanih univerziteta dokrajči domaći sistem visokog obrazovanja.

Reakcija akademske zajednice, odnosno njenog normalnijeg dela, uveliko je zakasnela. Osim toga što je legalizovano više od 50.000 lažnih fakultetskih diploma i nekoliko hiljada doktorata, izazvana je trajna šteta celom sistemu. Posledice su opisane u publikaciji „Visoko obrazovanje 2024/25“, koju je pre nekoliko dana objavio Republički zavod za statistiku.

Podaci otkrivaju da je od 2015. do 2024. ugašeno 20 državnih fakulteta i samo jedan privatni. Sada rade 103 državna i 57 privatnih fakulteta. U istom periodu, broj brucoša je manji za prosečno četiri hiljade. Pre deset godina, na državne fakultete se upisivalo 87% studenata, a prošle godine 82,9%. Dakle, oko pet odsto studenata prešlo je na privatne fakultete.

Dramatično je smanjen broj diplomiranih studenata, sa 50.326 iz 2015. na 38.963 prošle godine. I dalje najviše studenata diplomira pravo (19,6%) i građevinskom i ostalim tehničkim (18,1%) i na medicinskim (13,4%) fakultetima. Društvene i humanističke nauke završava oko 11 odsto studentata.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku potvrđuje rezultate anketa, koje su sprovodile neke agencije, među kojima i Krovna organizacija mladih. U anketama se isticao podatak da čak oko 70 odsto studenata namerava da, posle završetka fakulteta, ode u inostranstvo. Sve manji broj upisanih brucoša, pa i državnih fakulteta, upozorava na posledice pogrešne demografske, prosvetne, kulturne i ekonomske politike.

Do promene negativnih trendova može da dođe samo ukoliko aktuelni studentski pokret, podržan pobunjenim građanima, dovede do oslobođenja Srbije od okupacije naprednjačkog kartela. Da se to ne bi desilo, Vučićev kartel preduzima sve što može da uništi ostatke visokog obrazovanja i autonomije univerziteta. Sa tim ciljem, u skupštinsku proceduru je pušten predlog izmene Zakona o visokom obrazovanju, koji je potpisao Marijan Rističević. U obrazloženju tog predloga navodi se da su „na fakultetima osnovane terorističke ćelije“.

Univerzitete u Beogradu i Novom Sadu vlast namerava da podjarmi pritiskom na nepodobno nastavno osoblje, dok na neke od kragujevačkih i niških fakulteta vrši pritisak preko najavljenih izmena zakona, pa čak i osnivanjem paralelnih fakulteta.

Na primer, vlast namerava da u Nišu osnuje tzv. Fakultet srpskih studija. Za te potrebe, ministar kulture Nikola Selaković angažovao je svog kuma Milana Lazarevića, koji je imenovan za predsednika Nastavnog saveta tog fantomskog partijskog fakulteta. Ovim prevarnim radnjama, Vučićev režim namerava da omoguću brisanje studijskih programa iz dozvole za rad državnog Filozofskog fakulteta u Nišu.

Sabotažu nepodobnog fakulteta vlast sprovodi pod velom tajni. Ne zna se da li je tzv. Fakultet za srpske studije podneo zahtev za akreditaciju, ko je i kada predložio kandidate za članove Saveta, ni da li je izabran vršilac dužnosti dekana. Očigledno, nisu u pitanju nikakve srpske studije, nego Vučićev pokušaj da kazni Filozofski fakultet, koji se suprotstavio njegovoj tiraniji.

Naprednjački kadrovi sa lažnim diplomama udomljeni su u sve državne institucije. Oni rukovode javnim preduzećima, policijom, tužilaštvom i sudovima, diplomatijom i medijima. Eto, Branislav Klanšček je diplomirao u 58. godini, kad je odlučio da se kandiduje za generalnog direktora Radio-televizije Srbije.

Ne zna se tačan broj naprednjačkih pacijenata sa fakultetskim i doktorskim diplomama. Ako niko drugi, bar Zlatibor Lončar opravdano nosi titulu Doktora Smrti.

Diplomirao je na bazenu zemunskog fakulteta u Šilerovoj, na katedri profesora Dušana Spasojevića Šiptara. Sa ministrima kao što su Dr Smrt, falsifikatori Selaković i Mali, hotelski akademik Đurđević Stamenkovski, gradonačelnik sa doktoratom iz Nambije i sl, Aleksandar Vučić pokušava da zatre ostatke srpskog visokog obrazovanja.

Ostaje nada da će ga u tome sprečiti pravi sudenti, momci i devojke koji se obrazuju na fakultetima, a na ulici se bore za oslobođenje od nepismenih korumpiranih kompleksaša iz Vučićevog obora.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Ćaci, Aleksandar Vučić, doktorati, lažne diplome, fakulteti