Pročitaj mi članak

Svi strepe: Šta čeka „Srbija šume“ i druga državna preduzeća pod Vučićem?

0

Već dugo javnost strahuje da će država prodati srpske šume, pa je vest da se menja pravna forma Javnog preduzeća "Srbijašume" odjeknula u javnosti. Međutim, promena forme te kompanije, makar sad, ne bi trebalo da ima veze sa bilo kakvom transformacijom, jer će zbog novog zakona sva preduzeća u državnom vlasništvu postati akcionarska društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Пре неколико дана требало је да буде одржана седница Колегијума директора ЈП Србијашуме, а на дневном реду била је промена правне форме предузећа. Иако је то за део јавности изненађење, у септембру 2024. усвојен је Закон о управљању привредним друштвима који предвиђа трансформацију свих јавних предузећа у акционарска друштва (АД) или друштва са ограниченом одговорношћу (ДОО).

Процес трансформације требало би да почне у септембру. У АД биће трансформисана она јавна предузећа која испуњавају један од три критеријума – да имају више од 250 запослених на неодређено време, да им је пословни приход у претходној години био већи од 40 милиона евра или да обављају технички и организационо сложене делатности или делатности преко пословних јединица на територији Србије. Предузећа у власништву државе која не задовољавају ове критеријуме биће трансформисана у друштво са ограниченом одговорношћу.

Услове за акционарско друштво, чини се, испуњавају Србијашуме, будући да је та државна компанија на крају 2024. имала више од 3.000 запослених и 91 милион евра пословних прихода. Међутим, на сајту Агенције за привредне регистре може се видети одлука о промени правне форме и трансформацији у друштво са ограниченом одговорношћу.

И друга јавна предузећа мењају форму

Исту правну форму требало би да добије и ЈП “Поште Србије”. Та компанија је у 2024. остварила приходе од 317,2 милиона евра, а у њој је запослено више од 14.000 људи. Исто би требало да се догоди и са Србијагасом. Са друге стране, ЈП Службени гласник требало би да буде друштво са ограниченом одговорношћу, будући да је имало приходе од 11,9 милиона евра и 370 запослених. Н1 је објавио да су и за Србијаводе, Путеви Србије, Скијалишта Србије, Национални парк Фрушка Гора и Национални парк Ђердап донете одлуке о трансформацији у ДОО.

Иако се у образложењу Закона наводи да је циљ ових промена повећање “ефикасности, ефективности и транспарентности”, нови прописи заправо ће имати и негативне последице. Они ће омогућити да пословање државних фирми буде још нетранспарентније. Такође, директори тих државних предузећа више неће морати ни да прилажу извештај о имовини и приходима Агенцији за спречавање корупције, јер их више неће директно бирати Влада, већ министри.

“Иако Закон о управљању привредним друштвима у државном власништву садржи нека добра решења, наивно је веровати, а у сваком случају, не може се веровати на реч, да ће нови систем управљања и промена организационог облика довести до бољег управљања јавним ресурсима и квалитетнијих услуга која ова предузећа пружају грађанима”, каже за Нова.рс Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

Уместо система у коме Влада поставља директоре и чланове надзорних одбора, убудуће ће министарке привреде и енергетике бирати представника државе у скупштини акционара.

“Та (једночлана) скупштина бираће чланове надзорног одбора, а они директора. Успостављају се и нови механизми за праћење рада предузећа, али још није довољно јасно шта ће све од тих података бити доступно јавности. Забрињава чињеница да посебно велики ризик за настанак корупције представља и даље правно неутемељено ‘аутентично тумачење’ дефиниције функционера у Закону о спречавању корупције из фебруара 2021. Услед тог тумачења, нико од руководилаца трансформисаних јавних предузећа неће имати обавезу да пријављује имовину и приходе Агенцији за спречавање корупције, а то је већ видљиво у случају ЕПС”, објашњава Ненадић.

Прикривена продаја ресурса?

И пре него што је усвојен овај закон, Електропривреда Србије (ЕПС) трансформисана је из јавног предузећа у акционарско друштво, што је у делу јавности изазвало сумњу да ће ова државна фирма бити продата приватнику. Иако до тог сценарија није дошло, очигледне су разлике у пословању јер данас не знамо шта од имовине имају директор и чланови Надзорног одбора, ни колике су им плате, а ЕПС је у једном тренутку, пословном тајном прогласио чак и податке о највећим дужницима за струју.

Ове промене, наиме, не подразумевају продају предузећа, али могу довести до прикривене продаје јавних ресурса.

“Нови закон не искључује примену правила о приступу информацијама, али смо у пракси видели да је након трансформације смањен обим доступних података о неким аспектима рада ЕПС. У јавности је такође било доста приче о могућој приватизацији (продаји) ових предузећа. Сама трансформација не значи да ће она бити продата, али може да олакша неке видове уласка приватног капитала у власничку структуру. Мислим да је ствар које се највише треба бојати неки вид прикривене продаје јавних ресурса испод вредности, много пре него приватизације која би била вршена на отвореном надметању. Типична ситуација те врсте би могли да буду разни видови ‘јавно – приватних партнерстава’, а опасност је нарочито велика уколико се она не би уговарала по одредбама Закона о ЈПП и концесијама, већ на основу неких ад хоц правила. Она се креирају за жељеног добитника у посебном закону или под окриљем међудржавних споразума, који искључује примену домаћих прописа”, упозорава Ненадић.

Према подацима Министарства привреде, у Србији постоје укупно 22 фирме које имају статус јавних предузећа, међу њима су Србијашуме, али и Србијагас, Југоимпорт СДПР, Службени гласник, Пошта Србије… Оне ће променити правну форму и постати акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу у зависности од критеријума које испуњавају.

Трансформисана државна предузећа биће организована као дводомна (велико и средње правно лице), односно имаће и скупштину и надзорни одбор, или једнодомна (мало и микро правно лице), која ће имати само скупштину.

У оба случаја, за избор директора, неопходна је сагласност надлежног министарства (министарстава привреде или енергетике), које је претходно дужно да затражи сагласност Владе. Оно што ће будуће руководиоце разликовати од досадашњих је да неће бити у сукобу интереса уколико су чланови органа неке политичке странке.

Izvor: Nova

Oznake: ,