Премијер Мађарске Виктор Орбан одлучио је да се одрекне посланичког мандата у парламенту, и то у тренутку када би многи очекивали супротно – да остане и задржи директан политички утицај.

Ипак, Виктор Орбан не напушта политичку сцену. Остаје на месту председника фракције Фидес, што одмах мења слику и отвара простор за другачије тумачење његовог потеза.

Како оцењује политиколог, професор Николај Межевич, овакав потез изазива одређено чуђење. У систему какав има Мађарска, са израженим парламентарним значајем, место посланика носи велику тежину.

Бити део парламента значи имати конкретан утицај, могућност деловања и директан приступ доношењу одлука. Управо зато одлука Виктора Орбана да се повуче из тог оквира делује, на први поглед, као корак уназад.

Али тај први утисак, како каже Межевич, може да завара. Виктор Орбан је, сликовито речено, „залупио вратима“, али не импулсивно. Напротив, у тој одлуци види се одређена политичка логика.

Према његовим речима, Виктор Орбан је свестан да је политичка битка у овом тренутку изгубљена и зато бира другачију позицију. Повлачење из парламента, уз задржавање контроле над фракцијом Фидес, омогућава му да остане присутан, али без директне одговорности за потезе нове власти.

Управо ту лежи кључ целе приче. Ако ново формирано руководство не испуни очекивања или направи озбиљне грешке, Виктор Орбан ће имати јасан маневарски простор.

Моћи ће да каже да није учествовао у тим одлукама и да са тим нема везе. То је линија коју Межевич види као потпуно јасну. У таквом сценарију, Виктор Орбан би могао да покуша повратак, како се каже, „на белом коњу“.

Такав потез, иако на први поглед делује као повлачење, заправо може бити део шире стратегије. Виктор Орбан остаје у игри, али мења позицију. Уместо директног учешћа у парламенту, бира улогу из које може да посматра развој догађаја и реагује у правом тренутку.

То је, како наводи Межевич, „интересантан ход“ – потез који оставља отворена врата за будућност.

У политичком свету овакви маневри нису непознати, али ретко долазе у овако јасној форми. Виктор Орбан је, по свему судећи, проценио да је боље направити корак уназад сада, него бити везан за одлуке које долазе.

Да ли ће та процена бити тачна, остаје да се види. Јер политика, као и увек, не признаје коначне потезе – само оне који се покажу као правовремени.