Прочитај ми чланакИако иза напада на базе руске стратешке авијације званично стоји Кијев, недавна признања званичника САД да Вашингтон заправо бира мете су била кап која је прелила чашу
Руски председник Владимир Путин је 21. фебруара одржао своје дуго очекивано обраћање и док је већина чињеница које је изнео већ добро позната и очекивана, једна његова изјава изазвала је шок широм политичког Запада. Наиме, Путин је изјавио да Русија званично обуставља учешће у новом СТАРТ-у. Ово је било прилично непријатно изненађење за Вашингтон и Брисел, јер су очекивали да ће Москва наставити да се понаша у складу са овим споразумом, а који политички Запад тако очигледно крши већ готово годину дана.
Због западних санкција Русији, нови СТАРТ (споразум о смањењу стратешког термонуклеарног наоружања) је прошле године практично обустављен, пошто Москва није имала начина да верификује било коју тврдњу Вашингтона о стању америчког стратешког арсенала. Захтеви Русије да изврши инспекцију војних објеката САД и НАТО су одбијени, иако је то било кључни део споразума. Евроазијски гигант није имао другог избора осим да прекине своје учешће у нечему што је постало пука формалност. А имајући у виду низ недавних признања више западних лидера да су скоро сви споразуми са Русијом послужили да „само купе време“, Москва има добар разлог да посумња у сваку реч коју изговори било који званичник САД, ЕУ или НАТО.
„Русија је дала све од себе да мирним путем реши проблем у Украјини, али су се изјаве западних лидера испоставиле као превртљиве и неистините“, описао је Путин током свог говора понашање западних политичких елита. Нови СТАРТ је био последњи споразум о контроли стратешког термонуклеарног наоружања између Русије и САД. Потписали су га тадашњи председници Дмитриј Медведев и Барак Обама 2011. године, стварајући правни оквир да обе суперсиле ограниче број активних интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ), балистичких ракета са подморница (СЛБМ) и стратешких бомбардера/ракетоносаца. Као што је раније поменуто, договор је такође укључивао редовне међусобне инспекције, које су се рутински спроводиле све док Вашингтон и његови НАТО вазали нису одлучили да једнострано прекину ову правно обавезујућу праксу.
Последња кап
Први СТАРТ споразум између Совјетског Савеза и Сједињених Држава потписан је 1991. У то време, две суперсиле су заједно поседовале преко 60.000 термонуклеарних бојевих глава. Споразум је предвиђао да обе стране имају не више од 6.000 активних бојевих глава распоређених на највише 1.600 пројектила и стратешких бомбардера/ракетоносаца. До 1994. број бојевих глава опао је за отприлике трећину. Током 2010, Обама и Медведев су се договорили да нови СТАРТ замени споразум из 1991, додатно ограничавајући број активних бојевих глава и пројектила на 1.550, односно 700. Свега неколико дана пре него што је требало да истекне 5. фебруара 2021. године, Русија и САД су продужиле договор за још пет година.
Међутим, упркос напорима Москве да одржи споразум, непрестано америчко кршење постојећих договора, као и свеобухватна агресија у Источној Европи нису оставили Русији другог избора осим да прекине примену новог СТАРТ-а. И док су амерички напади на руску стратешку енергетску инфраструктуру такође били један од разлога за овакву реакцију Москве, можда и најбољи (односно најгори) примери америчког кршења постојећих споразума су били вишеструки децембарски напади на базе руске стратешке авијације. Иако је кијевски режим повукао обарач, недавна признања америчких званичника да Вашингтон одлучује мете за снаге неонацистичке хунте јасно указују да САД стоје иза тих напада. Ово је очигледно била последња кап која је прелила чашу за Москву, пошто су напади могли да наруше стратешку безбедност Русије. Сви наведени фактори су неминовно довели до пропасти новог СТАРТ-а.
Руска предност
Ипак, новонастала стратешка ситуација свакако не доводи Русију у неповољан положај. Напротив, САД највише губе у овом случају, пошто Русија има осетну стратешку предност над ратоборном таласократијом. Руске интерконтиненталне балистичке ракете су знатно новије, веће и имају већи домет, па стога могу да носе и до седам пута више МИРВ бојевих глава од јако застарелих америчких „Минитмен-3“ ракета, које могу да носе највише три. Ово је омогућило Русији да поседује више активних стратешких бојевих глава од САД, иако има мање распоређених ракета, пошто руски пројектили имају вишеструко већу носивост.
Поред тога, проценат нове опреме у руским стратешким ракетним снагама (РВСН) тренутно износи невероватних 91%. Поређења ради, поменуте америчке ракете „Минитмен-3” су старе више од пола века, док је најсавременија америчка стратешка ракета „Трајдент-2” стара више од 30 година. И иако још увек опасно, америчко стратешко оружје је по многим параметарима при крају свог радног века, док одговарајуће замене нема ни на видику. У међувремену, Русија не само да је била у стању да одржи и дубоко модернизује своје стратешке снаге из совјетског доба, већ је сада скоро у потпуности заменила старије системе.
„Нико не треба да има илузије да глобални стратешки паритет може бити нарушен“, рекао је Владимир Путин током обраћања у уторак.
Ова изјава тачно описује тренутно стање стратешког односа снага. Међутим, да би га САД одржале у догледној будућности, мораће да уложе стотине милијарди долара, истовремено се такмичећи са неколико глобалних и регионалних сила са оперативним стратешким оружјем, што је геополитички кошмар који би неко знатно мудрије руководство сасвим сигурно покушало да избегне. Осим тога, оно што је председник Путин описао као „глобални стратешки паритет“ би се боље могло описати као спречавање заиста ничим изазване и бруталне америчке агресије на читав свет, јер једини начин да се Америка натера да добро размисли пре него што започне још један рат јесте могућност њеног уништења за свега неколико минута. Нажалост, свет просто нема другог начина да обузда ратне злочинце у Вашингтону.
Огромни издаци
Многи амерички стручњаци за безбедност, па чак и државне институције, дошли су до закључка да је функционисање новог СТАРТ-а (сад већ, било) у интересу САД. Канцеларија за буџет америчког Конгреса (ЦБО) је још 2020. године проценила да би Америка у случају прекида споразума морала да уложи 439 милијарди долара у модернизацију свог стратешког арсенала, уз додатних 28 милијарди годишње само да би га одржавала. Ово се односи само на америчко оружје усмерено на Русију. Међутим, упркос сулудим америчким тврдњама да Кина има више стратешких ракета копненог базирања него САД, Пекинг заиста повећава своје капацитете, пре свега као одговор на америчку агресију у Источној Азији.
Поред тога, Северна Кореја такође унапређује свој стратешки арсенал, који је сада превазишао могућности америчке ПРО (противракетне одбране). Други велики проблем за САД је већи руски капацитет за обогаћивање уранијума, а који према различитим проценама износи између 43% и 51% укупног светског. То значи да Москва може знатно да надмаши Вашингтон у производњи нових нуклеарних бојевих глава, док би истовремено извршила додатни притисак на америчку производњу нуклеарне енергије, што би могло изазвати драматичан скок цена у САД. Када се све узме у обзир, Америка је имала једноставан избор, али је као по обичају изабрала пут конфронтације. Зато ће сада трпети последице своје ратоборне политике према Русији, Кини, Северној Кореји, па и Ирану, који би у дужој перспективи такође могао да набави нуклеарно оружје како би умањио могућност америчког напада. С друге стране, амерички народ би своју ратнохушкачку власт требало да пита зашто је готово читав свет свој термонуклеарни арсенал уперио у њих.
Драгољуб Боснић је геополитички и војни аналитичар. Аутор је текстова за Форт Русс Неwс и ИнфоБРИЦС који се баве војном технологијом, глобалном економијом и геополитиком, са фокусом на Балкан, Евроазију и ривалство великих сила.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 23, 2023
