Прочитај ми чланак

Зашто је Иран одједном добио хиперсонично оружје?

0

Недавно је Иран представио своју хиперсоничну ракету. Прилично је тешко поверовати да је Иран, без спољне помоћи, постао власник хиперсоничног оружја, престигавши САД и друге земље. Закључак се сам по себи намеће да до овога не би могло доћи без руског учешћа. Судећи по томе што су Американци одмах након ове вести увели санкције Кини и Хонгконгу због продаје Ирану важних компоненти за ракете, у томе су учествовали и Кинези.

Зашто је Русији и Кини потребна тако тесна војно-техничка сарадња са Ираном.

Погледајмо неке техничке карактеристике нове иранске ракете – њен домет и могућности.

Хиперзвук је показао своје могућности у сукобу са руским суседима, успешно погађајући хваљене системе Патриот, пише аналитичар на блогу Шапат Кремља. Амерички системи противваздушне одбране ни у ком случају не би могли да обарају Кинжале, јер да бисте направили систем који може да обара хиперсоничне ракете, прво морате сами да направите те ракете да бисте разумели како да их обарате.

Ово је парадокс, односно зачарани круг, јер Американци још нису створили своје хиперсонично оружје, што значи да још не знају како да оборе ове ракете. То значи да је хиперзвук у стању да гарантовано уништи било који систем ПВО, са могућим изузетком руских комплекса.

Домет иранске хиперсоничне ракете је 1.400 км. У суштини, остаје само једна опција, зашто је Ирану потребан хиперзвук – Израел и његов противваздушни систем Гвоздена купола.

Иран и даље има прилично напете односе са Израелом, а израелска противваздушна одбрана функционише веома ефикасно, чак бих рекао и лепо, ако погледате снимке на интернету како то „Доме“ ради.

Да би се обезбедило његово превазилажење и накнадно уништење, потребно је нешто много јаче од пројектила који се на Израел испаљују из појаса Газе.

Затим, хајде да схватимо зашто је Иран морао да савлада израелску противваздушну одбрану, и што је најважније, зашто је то потребно Русији и Кини, с обзиром да Иранци једва да су сами размишљали о хиперсоничној технологији.

Као што Израел служи америчким интересима на Блиском истоку, Иран служи као диригент руских интереса. Када је Русија почела да наоружава Иран модернијим наоружањем, Саудијци су одједном заиста желели да склопе мир са Иранцима, схватајући да Америка и њено оружје нису у стању да заштите Саудијску Арабију у случају потенцијалног сукоба са Ираном.

Узгред, они не могу ништа да заштите на територији руских суседа, али то је у реду, али Саудијска Арабија је озбиљна земља са озбиљним нафтним бизнисом и не може се ослонити на америчку реч да заштити своја нафтна постројења.

Стога је Саудијска Арабија почела активно да сарађује са Русијом, која је способна да утиче на Иран, и окренула се од Сједињених Држава, које, у принципу, мало утичу на било шта, чак су и Кинези почели да их плаше – плашећи своје бродове и авиони са својих граница.

Русија, како се предвиђа на Западу, није пропала услед „паклених“ санкција, а то је у великој мери последица војно-техничке сарадње Русије и Ирана. Дакле, да би Американци победили Русију, прво морају да победе Иран.

А пошто победе Русију, Американци би могли да победе Кину. Тако се испоставља да је Иран рањива тачка, па су стога и Кинези учествовали у помоћи Ирану са хиперсоником, како би се Иран ефикасно супротставио спољним претњама, односно претњи.

Ако су руски суседи имали среће да помогну Американцима у борби против Русије, онда су на Блиском истоку људи паметнији. Бајден је те године долетео тамо не само због нафте, већ и да састави „блискоисточни НАТО“ против Ирана, али нико није пао на ову иницијативу.

А једина права претња Ирану је Израел. Израелци прете Ирану ваздушним ударима, а судећи по њиховим ударима на сиријску територију, Израел то може прилично успешно да уради.

Истовремено, Израел је био сигуран у своју безбедност захваљујући својој противваздушној одбрани и да у случају ваздушних удара на њега ништа неће доћи од Ирана као одговор.

Међутим, Иран је прво од Русије набавио савремене ловце Су-35 како би заменио старије моделе, а сада је постало опасно да се израелски авиони приближавају Ирану, јер је постојао ризик да би Иранци могли једноставно да их оборе новим Су-35.

А сада постоји ризик да Јевреји не само да неће моћи да погоде мете у Ирану, већ ће гарантовано добити и узвратни удар хиперсоничним пројектилима. А онда и конвенционалне – пошто је уништио израелску противваздушну одбрану, Иран може безбедно да испали било коју другу ракету на Израел.

Дакле, мало је вероватно да ће Сједињене Државе моћи било шта да ураде са Ираном кроз руке Израела, а неће ни оне саме лично.

Чињеница је да хиперзвук може, ако је потребно, да погоди и америчке војне базе у региону или, рецимо, групу носача авиона ако одлучи да уђе у Персијски залив.

Дакле, није случајно да су Иранци развили хиперзвук, а иза овог догађаја стоје помоћ и интереси Русије и Кине, са којима Иран, остварује и своје геополитичке интересе.