НАТО је прије годину дана, уништивши либијску државу са 10 000 ваздушних напада и убацивањем специјалних копнених снага, завршио операцију кодног имена „Уједињени заштитник“, уништивши уз помоћ тајних служби и самог Гаддафија.

Но с тим рат, сам по себи, није завршио.

Пукотине, у које се убацио извана „клин“,су се прошириле и разгранале. У Бани Валиду (граду сједишту људи оданих бившем предсједнику Гаддафију, који је поприште жестоких обрачуна протеклих дана), окруженом и бомбардираном од стране разних милиција (страначких војски) из Мисрате, у агонији је цјелокупно становништво.

Власти у Триполију контролирају само мањи дио „нове Либије“, а остатак се налази у вихору оружаних сукоба разних фракција, убистава и нестанака политичких противника. Према изјавама предсједника Мохамеда Магариефа: „Узрок томе су „кашњења и површност“ у формирању националне војске. Но, нема разлога за забринутост. Проблем се управо рјешава.“

Али, како се чини не у Триполију, него Вашингтону. САД након што су водиле акцију „Уједињени заштитник“, сад су одлучиле да заштите „нову Либију“ поклањајући јој чак и војску. Пентагон и Стејт Департмент већ су на дјелу, оспособљавајући „елитне постројбе“ Либије, које броје 500 људи. Језгро око којега би потом требала настати будућа војска. Средства издвојена за финанцирање, само у почетку, износе око 8 милиона долара, преузетих након смањивања помоћи Пакистану за „антитерористичке операције“.

Службена мисија „елитних јединица“, чије је оснивање већ одобрено у Конгресу бити ће та да „се супротставе и елиминишу терористичке организације и екстремни појединци“. Већ је у току селекција људства, које одабиру и потврђују службеници Пентагона, Стејт Департмента и ЦИА-е. На начин да вреднују физичку способност, начин размишљања и поврх свега став према САД-у.

Нужно је познавати енглески језик, (или боље „амерички“) , обзиром на то да ће наредбе долазити на том језику. Бити ће, дакле, обучени и „де факто“ вођени од стране заповједника америчких специјалних постројби, које ће за ту потребу бити пребачене у Либију из Пакистана и Јемена.
Потез који указује на стратешку суптилност и прорачунатост Wашингтона.

На првом мјесту: трупе одабране, обучене и под командом Пентагона , бити ће номинално либијске, но у бити ће имати улогу као некада колонијалне трупе сачињене од домицилног становништва. А друго, обзиром да ће се до успоставе либијске војске проћи године, премјештање америчких специјалних јединица неће бити за потребе транзиције , него стална дислокација.

САД ће располагати, дакле, војним базама у Либији, које ће бити повезане са најближима, онима на Сицилији. Већ сад су Бенгази и други градови под сталном присмотром беспилотних летјелица које полијећу из базе Сигонела на Сицилији, а навођене од стране америчке војске.

Базе ће служити како за потребе на терену у самој Либији, но исто тако за друге дијелове континента, гдје је „Афрички корпус“ НАТО снага обављао само ове године 14 великих „војних вјежби“. Те, неизбјежни, Блиски Исток гдје су либијске милиције убачене међу сиријске побуњенике.

И треће, САД неће располагати само војном силом на терену, него ће имати утјецај на политички и економски живот, који ће им гарантирати приступ либијској нафти.

А европски савезници САД-а?
Бити ће можда позвани у испомоћ, но увијек под заповједништвом и командом САД-а. Велики „допринос“ том пројекту може дати Италија, која има тридесетогодишње колонијално искуство у Либији у кориштењу „аскара“  – трупа оданих колонијалним властима, које су се бориле на страни Италије у агресији на Етиопију, чинивши невиђене масакре, и крчећи пут „великом Муссолинијевом Империју“.

globalresearch.ca/larte-della-guerra-rinascono-le-truppe-coloniali/5309361
it.wikipedia.org

(globalresearch.ca | it.wikipedia.org, адванце)

Ознаке: америчко присуство у Либији, војска Либије, Либија, либијске милиције