Прочитај ми чланакБритански часопис „Економист”, гласноговорник глобалног неолиберализма којег контролише породица Ротшилд, оштро је напао интернет и друштвене мреже.
“Угрожавају ли друштвене мреже демократију?”, наслов је текста којег је објавио „Економист” (The Economist).
Часопис у одређеном облику оптужује Фејсбук, Гугле и Твитер да штете интересима плутократског глобалног неолиберализма и оптужује друштвене мреже, “јер су дизајниране да штите наведену политику с добрим информацијама и да елиминишу предрасуде и лажи”.
Општепознато је да часопис „Економист” нема никаквих предрасуда када се објављују вијести које ће штитити англосаксонске и израелске интересе. Уосталом, познато је да “престижни” часопис има задатак да дезинформише јавност и тера воду на млин неолибералног светског поретка с “универзалним” либерално-демократским вриједностима.
„Економист” је нека врста Библије врха финансијске глобалистичке елите, а сада коментарише како се “нешто јако лоше се догодило” и тврди “да ће без пристојних информација, без цивилизације и мира друштва све разлике решавати силом”.
У уводнику се закључује како насупрот лажима које су раније слободно ширили англосаксонски медији, који су успевали наметнути свој начин размишљања и њихову једнострану пропаганду, одједном настаје нова мисао.
Све је почело када су се у интернетски простор и друштвене мреже, особито Гугле, Ејпл, Фејсбук, Амазон и Твитер, инфилтрирали лобији другачијих ставова и који се усудјују рећи истину да глобални плутократски облик неолиберализма доноси корист само за 1% људи западног света.
Ови лобији, што би могли бити сви ми, представљају преосталих 99% становништва које изражава своју љутњу без околишања и у реалном времену.
Може изгледати банално, јер је већину масовних медија контролише управо под надзором ових 1%, којих остатак од 99% немилосрдно напада на интернету на друштвеним мрежама, будући да су им надохват руке и могу рећи било што и било гдје, те оспоравају циничну верзију “истине” о добру и злу, према којој је глобалистичка елита добра и брине за опстанак човечанства и планете, а сви остали су “зли”.
Усред глобалног хаоса, узрокованог падом Сједињених Држава, незаустављивим растом Кине и војним препородом Русије, часопис подсећа да су, не тако давно, друштвене мреже и медији испуњавали обећање да ће штитити описану политику, ширити истините вести и чињенице и омогућити комуникацију без напора како би добрим људима помогло да елиминишу корупцију, фанатизам и сузбију лажи”.
Неверојатно је слушати приче о “корупцији” од стране мајстора финансијске и монетарне шпекулације.
Живимо у тмурним временима полуистина и пропаганде у којима се свакодневно бомбардирање “доказима” из скандала “Русијагејта” и наводног мешања Кремља у америчке и изборе. Сви велики медији Запад то чине и то раде јавно.
Парадокс је што су интернет и друштвене медијске платформе изум Пентагона, па да ли је могуће да Русија сада контролише платформе које су власништво америчких стратега?
„Економист” је у то уверен и не оставља ни најмању могућност да људи пишу то што пишу јер у то верују, јер то виде и живе.
Чињеница је да је скандал “Русијагејта” измишљен да се спријечи било какво приближавање Доналда Трампа и Владимира Путина. То се видјело и током недавних кратких сусрета двојице председника у Азији, који су протоколом били забрањени, гдје су Трамп и Путин искористили сваку секунду, сваку прилику да размјене ставове о важним светским питањима.
„Економист” тврди и да се на интернету и друштвеним мрежама “шири отров, који су постали катализатори руских дезинформација”.
“Руси долазе“, тврди „Економист” и опсесивно шири слоган Хладног рата. У ту сврху се користи ширењем лажи и увредама на рачун свих нас. На увредљив начин се коментаришу резултати свих избора који нису у складу с агендом Ротшилда и глобалистичке елите.
Све супротно њиховом интересу је фракционаштво, популизам, подривање демократије, људских слобода и права која нам јамчи неолиберално друштво.
Јасно је да је „Економист” замијенио интересе плутократске олигархије, коју овај часопис представља као ниједан други, с мишљењима која су за владаре свијета одједном постала опасан противотров.
Како технологија напредује, а људи се, напуштајући Гугле, Фејсбук и Твитер, могу окупити и на другим платформама и размјењивати мишљења, чак и да угасе друштвене мреже које су њихово власништво неће се постићи ништа. Времена једноумља су заувијек прошла и узалуд све тврдње да “друштвене мреже угрожавају демократију”. Управо супротно, алат који је осмишљен за надзор становништва, контролу политичких ставова и потрошачких навика људи би на крају могао убрзати успоставу стварне демократије. Пут је дуг, али ово треба имати на уму.
