Прочитај ми чланак
(vanityfair.com – Michael Joseph Gross )
Упркос насловима о моћном „геј лобију“ у Ватикану, и папиног новог обећава реформе, геј кардинали Католичке цркве, монаси, свештеници и други насељавају скривено подземље. У Риму, аутор сазнаје како управљају опасним парадоксом својих живота.
У Риму је ових дана тему геј свештеника у горњим слојевима Свете столице тешко избећи.
Наг, али са пешкиром око струка, човек у извесним годинама је седео сам, благо савијен напред као да се моли, у углу сауне у теретани у центру Рима. Нисам раније срео овог човека, али чим сам ушао у сауну, помислио сам да га знам са фотографије. Изгледао је као свештеник са којим сам био у контакту пошто нас је повезао заједнички пријатељ, човек са којим сам желео да разговарам о геј свештеницима у ватиканској курији. Пријатељи су ми рекли да је овај свештеник геј, политички поткован, и добро повезан са геј хијерархијом Цркве у Риму.
Али не може бити да је то тај свештеник. Рекао ми је да неће бити у Риму и да се не можемо састати. Ипак, кад сам погледао човека поближе, видех да је то дефинитивно он. Када смо остали сами, изговорио сам му име, рекавши своје. „Мислио сам да сте ван земље“, рекао сам. „Каква срећа за мене: Ви сте овде!“ Запањен, свештеник поче да говори брзо. Да, његови планови су се променили, рекао је, али поново одлази сутрадан, вратиће се тек када ја већ будем отишао.
Током претходних неколико дана, чуо сам много о овом човеку. Чуо сам да је оговарач, друштвени делатник чији је календар мутан од пића и вечера са кардиналима и архибискупима, принцезама и личним тренерима. Наводно, он воли да части мушке колеге „кемпи“ женским надимцима. Али ја никад нећу имати то искуство из прве руке. Свештенику је било непријатно: да га се нађе на овом месту, да се његова мала тајна открије. Сусрет је био непријатан. Не, он не жели да разговара о теми за коју сам заинтересован. Не, он не мисли да је предмет вредан пажње. Ту је био изричит. Напустили смо сауну и, после даљег разговора, уљудног али натегнутог, отишли смо сваки својим путем.
Могу да разумем његову нелагодност. Али у Риму ових дана је тему геј свештеника у горњим слојевима Свете столице тешко избећи. У фебруару ове године, не много пре но што су се кардинали окупили у Сикстинској капели на конклаву да изаберу 266-ог папу, највећи италијански дневни лист Република,, известио је, да „геј лоби“ -више или мање уједињено тајно друштво хомосексуалаца моћника -можда делује унутар Ватикана.
Према листу, могуће постојање тог геј лобија је међу многим тајнама које су описане у два тома, на 300 страна извештаја увезаног у црвено и поднетог папи Бенедикту Шеснаестом, од три кардинала именована да истраже аферу познату као „Ватиликс“. Тај скандал, који је изазвао нове сумње на ендемску корупцију унутар курије, избио је годину пре него што је Паоло Габријеле, папски батлер, побегао са неким приватним папирима Бенедикта и дао их штампи.
Интерни Ватиликс извештај, према Републици, указује да су геј свештеници у Ватикану уцењивани. Извештај наводно документује друштвену структуру и обичаје геј лобија, али су детаљи у вези окупљања тек додатак старим вестима о геј свештеницима: прича је испричана у текстовима објављеним раније у самој Републици. Новине су сензационалистички сугерисале да је забринутост Бенедикта због наводног геј лобија био један од разлога за његову изненадну оставку на папство.
Месецима касније, још једно цурење поверљивих информација вратило је геј лоби назад у вести. Неко је узео белешке током онога што је требало да буде приватни састанак између латиноамеричких црквених првака и новог папе, бившег кардинала Хорхе Бергоља, архибискупа Буенос Аиреса, сада познатог као Франциско. У јуну, те белешке су објављене на прогресивном католичком веб сајту. Цитира се Францискова изјава: “ Геј лоби „се помиње, и то је истина, тамо је … Морамо да видимо шта можемо да урадимо.“
Ормар без врата
Геј лоби? Зависи од тога на шта мислите. Израз може да се односи на тајанствену групу као што су Илуминати, чији чланови тихо врше врховну власт. То је врста идеје која пали папирнате капе теоретичара завере, а не укључује споро, феудално, неефикасно функционисање Ватикана. „Геј лоби“ је заиста скраћеница за нешто друго. У Ватикану, значајан број геј прелата и других геј свештеника је на позицијама са великим ауторитетом. Они се можда не понашају као колектив, али су свесни постојања других. И они настањују непрозирно подземље, јер је хомосексуалност званично осуђена.
Иако је број геј свештеника уопште, а посебно међу куријом у Риму, непознат, проценат је много већи него у општој популацији. . За геј свештенике у Ватикану, један фундаментални услов њихове моћи, и њиховог свештенства, јесте ћутња, барем у јавности, о томе ко они заиста јесу.
Свештеници настањују ову тишину на различите начине. Неколицина задржи своју сексуалност потпуно приватном и придржавају се завета целибата. Многи други тихо допуштају да буду познати као гејеви у ограниченој мери, неким колегама, или неким лаицима, или обома – понекад остају у целибату, а понекад не. Трећи начин, можда најмање уобичајен, али свакако највидљивији, подразумева двоструки живот. Повремено такви свештеници бивају раскринкани, обично причама у италијанској штампи. У 2010, скоро месец дана, један се новинар претварао да је дечко геј мушкарца који је деловао као „ћуп с медом“ и тако намамљивао стварне геј свештенике, доводећи их у различите сексуалне ситуације. (Кардинал викар Рима је добио задатак да истражи случај. Судбине свештеника су непознате.)
Постоји бар неколико геј кардинала, укључујући и оне чији су стални партнери познати министранти протестантске деноминације. Ту је злогласни монсињор с надимком „Џесика“, који воли да посећује папски универзитет и нуди своју визиткарту 25-годишњим искушеницима. (Међу монсињоровим сентенцама је и: „Да ли желите да видите кревет Јована XXII?“) Постоји наводно стрејт мушкарац који води тајни живот као геј проститутка у Риму и постује онлајн фотографије из ходника у срцу Ватикана. Без обзира да ли му је овај привилегован приступ омогућио неко од пријатеља или чланова породице, или клијент, а немогуће је рећи, видети познатог рент-а-дечка у црној кожи на приватном ватиканском балкону хоће да вам подигне обрву.
Ватикан држи тајне тако чврсто да Форт Мид изгледа као пуста ракиџница. Ипак, десетине интервјуа са садашњим и бившим геј свештеницима, геј монасима, новинарима ветеранима Ватикана, италијанском аристократијом, и геј мушкарцима у римским теретанама, баровима, ноћним клубовима, секс клубовима и ресторанима указују да, иако убедљивији што је прича сликовитија, они преносе тек део стварног геј живота клера у Риму.
Бити геј у Ватикану није гаранција успеха, знак припадности, или пречица до скривеног еротског живота. У основи, то је осуда на изолацију. Гејеви у Ватикану су бесћутна бирократска створења чији догматски поглед на свет негира или омаловажава сопствену егзистенцију. Живе у орману без врата. Међу последњим папама, Бенедикт је уложио највише напора да изоштри црквену доктрину о хомосексуалности, а једном ју је описао, да је „више или мање јака тенденција одређена суштинским моралним злом“ Он је покушао да смањи број гејева у свештеничким редовима, нарочито у 2005, када је мушкарцима са познатим „дубоко укорењеним хомосексуалним тенденцијама“ забрањено да буду рукоположени, чак и ако су били у целибату.
Денунцирање и излагање су направили геј свештенике предметима фасцинације – мада то мање као људи, више као симболи – посебно за секуларну крајњу левицу и религиозну крајњу десницу. Обе стране нађоше да ови свештеници могу бити политички корисни. С лева их користе на нивоу оптужбе за лицемерје, с десна их виде као флеку коју треба уклонити. Били су шокирани крајем прошлог јула када је Франциско дао своју прву директну јавну изјаву о геј свештеницима откако је постао папа.
Крај првог наставка
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
