Прочитај ми чланак
Један од водећих америчких економиста, добитник Нобелове награде Џозеф Стиглиц у ауторском тексту у Пр ојецт Сyндицате изјављује, да се најмрачније прогнозе о трајној или вечитој стагнацији и паду стандарда становништва САД и Европе могу остварити због владиних грешака.
Сличне апокалиптичне прогнозе често прате конкретне циљеве – да се аутор позиционира као главни експерт за одређена питања и уједно да скине са себе одговорност за могуће своје претходне и будуће грешке. Начелник катедре европске интеграције Московског државног факултета међународних односа Министарства иностраних послова (МГИМО МИД) Русије Николај Кавешников износи своје мишљење.
Понекад аутори оптужбе једноставно треба пажљивије да слушају шта говоре. Са једне стране, у условима постојања у државном буџету великог дуга, трошкове треба смањивати. Са друге стране, слична политика објективно подрива будући економски раст. Истина њене присталице воле да размишљају на следећи начин: нека умре све што треба да умре, а затим са здравим буџедтом почињемо да гајимо ново.
Прогнозе финансијских аналитичара треба пажљиво третирати услед још једне околности. Како истиче експерт Института за Европу РАН Владислав Белов, они теже одређеним шпекулативним циљевима. Он је подсетио, да је тако било још пре пар година, када су експерти давали процене, са сигурношћу готово на 90%, да ће Грчка напустити еврозону.
Размишљања аналитичара крећу се паралелно са рејтиншким проценама водећих агенција. Сматрам, да је у свему присутан део шпекулативног утицаја на тржиште. Мени се чини, да би сада требало пажљивије третирати сличне процене.
Уместо преувеличавања улоге глобалних негативних тенденција, треба пажљивије сагледати ситуацију у конкретним земљама и регијама. Тамо, где већ има покушаја да се спроводи своја макроекономска политика, одвојена од погрешних, како се чини, рецепата Европске комисије, Европске централне банке или Међународног монетарног фонда.
У сличне регије треба уврстити земље Централне и Источне Европе. Мађарски кабинет Виктора Орбана, упркос протестима руководства Европске Уније, током задњих месеци је ставио под чврсту контролу такве важне параметре, као комуналне тарифе и стање на локалном енергетском тржишту. То је омугућило, осим смањења социјалне напетости, да се смањи и ниво инфлације. „Мађарска се извлачи из кризе, уз ослонац на политичке и уставне промене, и креће се према парламентарним изборима са невиђеном до сада стабилношћу“,- такву оцену данашње ситуације у Мађарској даје француски Ле Хуффингтон Пост .
Аналогне противтеже у кључним аспектима социјално-економске политике могу се посматрати и у контексту Румуније, којој ЕУ и ММФ сервирају пружање антикризних зајмова са изразито оштрим захтевима у вези повећања пореског терета. Власти земље покушавају да прошире за себе „оквирне могућности“ заштите таквог државног буџета, који они сматрају прихватљивијим за локалне околности.
И Мађарска и Румунија имају данас доста добре показатеље за такав важан за данашњу Европу параметар, као ниво незапослености – мањи, него у ЕУ и еврозони и чак у земљи са толико јаком привредом, као што је Француска.
Можда ће се управо о овај регион, а не о Кину или Јапан, разбити таласи светске економске кризе.
(Глас Русије)
