Прочитај ми чланакЈерменске терористичке организације таргетирале су турске изасланике и њихове породице, а циљ је био да се терористичим акцијама скрене пажња светске јавности на јерменски проблем
Борбе између снага Јерменије и Азербејџана у региону Нагорно-Карабах наставиле су се јутрос, а обе стране су у тој области распоредиле тешко наоружање. Светске силе позвале су обе стране да хитно обуставе борбе и врате се преговорима, док је турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао да је Јерменија препрека миру. Турски председник позвао је „цео свет да стане уз Азербејџан у његовој борби против инвазије и бруталности“, чиме је само настављена нетрпељивост између две земље, која корене вуче из Првог светског рата. Сукоб између Турске и Јерменије, тачније јерменских терориста током историје прелио се и на Балкан, када је у Београду убијен Галип Балкар, амбасадор Турске у СФРЈ.
Foto: tccb.gov.tr
Атентат на Галипа Балкара извршен је у Београду 9. марта 1983. године, када су два припадника јерменске милитантне организације Командоси правде за јерменски геноцид отворили паљбу на његово службено возило.
Двојица јерменских атентатора, Харутјун Крикор Левонијан (23) и Рафи Александер ел Бекијан (21), сачекали су тог дана, у 11 сати пре подне, код семафора на углу улице Генерала Жданова и Булевара револуције, „мерцедес“ турске амбасаде и кад се упалило црвено светло, прискочили су и пуцали на амбасадора и његовог возача.
Левонијан је испалио три хица у амбасадора, а Ел Бекијан је само једним зрном погодио шофера Неџати Кају. Кад су атентатори почели да беже, за њима су потрчали грађани.
Левонијана је покушао да задржи, хватањем око појаса, пензионисани пуковник Слободан Брајовић, а Миливоје Николић га је ухватио за руку. Терориста се, међутим, отргао и притом испалио два хица у Брајовића. Један је погодио пуковника, који је тешко рањен и остао је доживотно парализован, а други пролазницу Зорицу Золотић.
За Ел Бекијаном су потрчала тројица пролазника – студент Жељко Миливојевић, Борислав Јовановић и Срећко Бугарски. Атентатор се окренуо и са три хица у груди усмртио Миливојевића. Успео је да побегне, али је након осам сати ухапшен у Новом Саду.
Амбасадор Балкар умро је два дана после атентата.
Атентатори су припадали тајној јерменској организацији у Либану, такозваним Командосима правде за јерменски геноцид.
Њихов циљ био је да се терористичким акцијама над турским дипломатама скрене пажња светске јавности на јерменски проблем.
Починиоци су осуђени на смртну казну на процесу где их је бранио угледни адвокат Срђа М. Поповић. Казна је потом из хуманитарних разлога и младости починилаца преиначена на 20 година затвора, а Ел Бекијан из хуманитарних разлога, односно због инвалидности изазване током окршаја са милицијом, 1987. године пуштен на слободу.
Атентат на амбасадора Балкара је представљао најспектакуларнији терористички чин у историји СФРЈ, и један од ретких који је своју позадину имао у међународној политици.
Јерменски терористи убили 31 турског изасланика од 1970.
Јерменске терористичке организације убиле су 31 турског дипломату и чланова породице од 1970. до 2019.
Према подацима које је агенција Анадолија објавила прошле године, укупно 77 људи, од којих су 58 били турски држављани, укључујући 31 дипломату и чланове њихових породица, изгубило је животе у нападима које су извели чланови јерменских терористичких организација.
Већину напада извели су Јерменска тајна армија за ослобођење Јерменије (АСАЛА) и Командоси правде за јерменски геноцид (ЈЦАГ).
АСАЛА, основана 1975. године, прва је јерменска терористичка организација која је ратовала против Турске.
Она није нападала само Турску већ и друге земље и постала је позната по бомбашком нападу на канцеларију Светског савета цркава у Бејруту 1975. године.
ЈЦАГ је формиран 1975. у Бејруту. Тврдец́и да је подршку добио само од јерменске дијаспоре, а не од страних партнера, ЈЦАГ је циљао само Турску, јер је веровао да ц́е напади на друге земље наштетити такозваној „јерменској борби“.
Поред атентата на амбасадора Балкара у Београду, познат је и по томе што је заједно са АСАЛА преузео одговорност за напад на турског амбасадора у Бечу Даниса Туналигила 22. октобра 1975. године.
Прво убиство дипломате и његовог заменика догодило се 27. јануара 1973. године када је Јерменац Гурген Јаникјан убио турског конзула у Лос Анђелесу Мехмета Бајдара и његовог помоћника Бахадира Дамира.
Напад Јаникјан започео је ланац атентата на турске дипломате и покренуо организовани јерменски тероризам.
Јерменске терористичке организације убиле су још турског амбасадора у Паризу Исмаила Ереза 1975, амбасадира у Ватикан Таха Карима 1977, конзула у Бостону Орхана Гундуза 1982. и друге.
Напади на турске дипломате опали су после 1985. године али нису престала.
На мети напада биле су и породице дипломата и возачи
Жена турског амбасадора у Мадриду Некла Кунералп и пензионисани амбасадор Беси Балкиоглу погинули су у наоружаном нападу на њихово возило 1978. године.
Надиде Акбај, супруга административног аташеа у Лисабону Еркута Акбаја, убијена је у свом аутомобилу из ватреног оружја.
Већину напада на турске дипломате организовали су АСАЛА и ЈЦАГ.
АСАЛА је 1983. године поставила бомбу на канцеларију Туркиш ерлајнза на аеродрому у Паризу. Погинуло је двоје Турака, четворо Француза, један Швеђанин и један Американац-Грк, док је 55 људи повређено.
Терористички напади смањили су се након снажне реакције западних земаља након напада на аеродрому.
Турска наставља правну битку против нападача који су убили турске држављане и који још нису заробљени.
Турска: Није било геноцида над Јерменима
У октобру прошле године Представнички дом америчког Конгреса усвојио је резолуцију којом званично признаје да је масовно убиство 1,5 милиона Јермена, које се догодило од 1915. до 1923. године у данашњој Турској, а које је починило Отоманско царство, било геноцид. Турска је одмах осудила резолуцију о геноциду над Јерменима, као и резолуцију о увођењу санкција Анкари коју је Представнички дом усвојио на истој седници. Турска прихвата да је много Јермена погинуло у борбама са отоманским снагама током Првог светског рата, али се не слаже око броја погинулих и негира да су убиства била систематски оркестрирана и да је почињен геноцид.
– Турска не признаје резолуцију, која за Анкару нема никакву вредност – рекао је тада Ердоган.
Турска је признала да је 1,5 милиона Јермена који су живели у Отоманском царству убијено приликом сукоба са отоманским снагама током Првог светског рата, али је демантовала да су убијања била систематски оркестрирана и да представљају геноцид, преноси Ројтерс.
Јерменски геноцид је био немилосрдан покољ милиона Јермена од стране Османског царства. У 1915. години, током Првог светског рата, лидери турске владе покренули су план протеривања и масакра Јермена. До почетка 1920-их, када су се масакри и депортације најзад завршили, између 600.000 и 1,5 милиона Јермена било је мртво, док је много више било присилно уклоњено из земље.
Данас, већина историчара догађај назива геноцидом: смишљена и систематска кампања за истребљење читавог народа. Међутим, турска влада још увек не признаје огромност или обим ових догађаја.
