Прочитај ми чланак
Украјински премијер Јацењук пребацује Москви да изазива Трећи светски рат. Руски председник Путин њега пак назива фашистом. У украјинског кризи сви покушавају да наметну своју верзију догађања.
„У рату прво страда истина“, тврдио је грчки песник Есхил још пре 2.500 година. И у сукобу у Украјини, у којем све стране тврде да желе да спрече рат, већ дуго бесни битка за интерпретацију збивања. Чак и за школоване посматраче није увек лако да разликују пропаганду и чињенице.
Тако су протеклих дана и седмица непрестано стизале противречне информације о акцијама руских војника и чланова тајних служби на истоку Украјине. Украјинска влада је пре неколико дана представила ОЕБС-у фотографије које би требало да буду доказ за то да су неки од наоружаних бораца у региону заиста припадници руске војске или официри руских тајних служби. Фотографије између осталог заиста показују мушкарца са дугом брадом који је наводно већ виђен 2008. године на фотографијама у Грузији где се налазио у оквиру руских паравојних снага. Украјинска влада објавила је фотографију на Твитеру и у другим медијима.
Портпаролка америчког Министарства спољних послова Јен Псаки назвала је фотографије „додатним индицијама о повезаности између Русије и наоружаних полиција на истоку Украјине“. Тако те фотографије подржавају ставове којег већ недељама заступају Вашингтон и Кијев, а који гласе: борци који се налазе на терену делимично су припадници јединица руске војске. Дакле, сходно таквом ставу, Путин наставља исту игру коју је водио још у случају Крима. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров те наводе је поново демантовао рекавши да његова влада није послала војнике у Украјину.
Пронађени докази
Један новинар који ради за магазин „Тајм“, иначе проруски магазин са истока Украјине, пронашао је нешто касније брадатог борца, Александра Мошајева, у источноукрајинском граду Славјанску. Тамо је Мошајев био спреман да дâ и интервју при чему се насмејао наводима да је он агент руске тајне службе. Он је у том интервјуу изјавио да он јесте додуше Рус, али да још никада није био у Грузији. Такође је рекао да је његов ангажман у Украјини био комбинација воље за авантуром и национализма. Тако је репортеру чак показао и свој пасош.
Када извори, било да је реч о владиним, информацијама стручњака или пак онима које долазе од очевидаца са терена, нису тако поуздани, онда је неопходно да медији критички истражују. Али усред оружаних сукоба то је врло тешко. „Највећи изазов за медије и њихове кориснике јесте да унесу светлост у пропагандну маглу“, закључује Хано Гундерт, шеф портала н-ост, мреже која се ангажује за независно извештавање у источној Европи. „За становништво Русије то је у међувремену скоро немогуће“, каже Гундерт.
Далеко од професионалног новинарства
Бројне телевизије тамо циљано својим извештавањем стварају расположење за једну или за другу страну – на пример избором речи које се користе. И док западни и украјински медији често користе термин „прелазна влада“ у Кијеву, медији блиски Кремљу, попут „Раша тудеј“, најчешће говоре о „влади пучиста“. Онај кога на једној страни називају „самозвани градоначелник“, на другој је „градоначелник народа“. Те нијансе при коришћењу различитих израза стварају и одређено расположење – баш као избор тема као и сами стручних саговорника. „У Украјини је разноврсност медијског тржишта већа, него у Русији“, каже Гундерт.
Становништво, које говори руским језиком, најчешће се информише из руских медија. А они су, уз ретке изузетке, потпуно на линији Кремља. „Руска телевизија већ дуго више није носилац професионалног новинарства. Она је постала права пропагандна машинерија. Сада је то све добило застрашујуће размере“, тврди Татјана Фелгенгауер, заменица главног уредника телевизије „Ехо Москве“, која је критична према руској влади. Према њеним речима, Кремљ покушава да преко телевизије етаблира одређена гледишта: „У Кијеву су фашисти, на истоку Украјине наши пријатељи“.
У Русији, на Криму и у деловима источне Украјине, чини се да је Москва с таквом стратегијом постигла велики успех. Хано Гундерт се зато не чуди због тога колико подршке Путин ужива међу Русима.
(Дојче веле)
