Прочитај ми чланак
Многи ће вас примери које смо навели добрано изненадити: Албанија је назив за нашег јужног суседа али сами Албанци себе и своју земљу не зову тако, пошто користе реч Shqipëria (Шћиперија).
У етнолингвистици, ендоним или аутоним је име које нека етничка група користи да назове свој сопствени географски ентитет, онај који она настањује, док је егзоним назив који за тај исти простор користе други народи, било да су у непосредном окружењу било да су даље.
Што се тиче нас и наше историје, најбољи пример је свакако онај који је уједно и општепознат: Немачка је име које за државу о којој је реч користи већина словенских народа, у својим језичким варијацијама, Алеманија је такође доста чест, као и Германија, али је термин који користе сами Немци – Дојчланд. Први примери су егзоними, ово потоње је ендоним. Етимологија, порекло речи Дојчланд, долази од прото-германске речи која значи “народ”.
Ово је, међутим, далеко од усамљеног примера. Кренимо од нашег окружења. Албанија је назив за нашег јужног суседа који користи добар део света, али сами Албанци себе и своју земљу не зову тако, пошто користе реч Shqipëria (чита се: Шћиперија). Њено порекло се романтизује међу тамошњим националистима па се тврди да значи “земља орлова” или “деца орлова”, али ово није тачно: исправно тумачење је да значи “они који се разумеју”. Иначе, порекло имена Албанија долази од илирског племена Албана који су настањивали ту територију у антици, са градом Албанополисом као центром, па се оно у средњем веку усталило и као назив са данашње житеље тог предела. Није познато како су Албани звали сами себе, али “албус” на латинском значи “бело” док на албанском не значи ништа.
Бугари своју земљу зову Бâлгариyа; изгледа да је то првобитно означавало “људе са Болге”, односно реке Волге, где је овај оригинално туркијски народ имао и своју прву познату државу, чак и након што се једна грана населила на истоку Балкана. Временом су покорени од себи сродних Монгола те су се утопили у њих; њихови данашњи потомци су казански Татари. Румуни своју земљу зове Романиа, сматрајући да су потомци античких Римљана који су се населили на том поднебљу након Трајановог освајања Дакије, премда су раније користили и варијанту коју ми данас користимо. Њима суседну али братску Молдавију Молдавци (и Румуни) зову Молдова, по реци Молди; легенда каже да је кнез Драгош ову реку тако назвао након што му се вољени пас Молда удавио у њој током лова.
Мађаре смо практично све до 20. столећа звали Угрима, а њихову земљу Угарском; ово вероватно долази од имена туркијског племенског савеза Угура у коме су Мађари изгледа постали већина и доминантна сила у 10. веку након успона династије Арпадоваца, и временом наметнули своје име осталим, себи сродним племенима. Сматра се да име Мађара долази од протоугарских речи “мäńћ” што значи “човек” и “фéрј” што значи “муж”. Савремени романтичари мисле да долази од имена кнеза Муагериса који је владао овим народом док се он налазио на подручју Крима. Данас, овај велики народ своју земљу зове Магyарорсзáг: у питању је сложеница од “магyар+орсзáг” – земља Мађара.
Хеленска Република, односно Хеленска Демократија, Елада, како кажу сами Грци, наредна је држава којом ћемо се бавити. Уз мање варијације, практично сви народи Европе ову земљу зову као и ми; порекло овог термина је латинско, због хеленског племена које је живело у Епиру и Италији са којим су се Римљани прво сусрели, премда ово није посве сигурно тумачење. Не постоји задовољавајуће објашњење порекла хеленског имена, те ће етимологија имена народа које су Срби некада звали Јелинима или Јеленима остати мистерија.
Немачки назив за државу коју ми зовемо Аустрија је Österreich, и дословно значи “источни рајх” односно “источно царство, источно краљевство”. У времену у коме је настала ова посебна политичка јединица унутар Светог римског царства, биле су то најисточније територије насељене Германима. Швајцарска долази од топонима Schwyz (првобитно: Suittes), једног од конфедералних кантона ове земље, чији је назив вероватно повезан са речју “суедан” што значи “спалити, спаљено” а односи се на шумски простор који је спаљивањем очишћен како би се на њему подигло насеље. Они сами своју земљу, у зависности од (четири службена) језика зову Schwyz (на немачком: Швајц), Suisse (на француском: Suis), Svizzera (на италијанском: Свицера) и Свизра (на романшком: Свицра).
Руси име своје државе изговарају Расија; етимолошки, ово је снажно повезано са нашим топонимима Рас и Рашка, али осим лабавих германских етноцентричних етимолошких хипотеза не постоји нека која је општеприхваћена. Постоји могућност да има везе са иранском речју “рас”, што значи “глава”; то би могло да објасни чињеницу да се термин Рус првобитно користио само за Кијев и околину где је била престоница у којој је седела глава државе, баш као и код нас Рас/Рашка где је седела глава наше државе. Пољаци своју државу зову Полска, из очитих географских разлога: ово је земља којом доминирају поља и ниска брда.
Литванци своју отаџбину називају Lietuva, али порекло није потпуно сигурно. Можда је повезано са прото-индо-европским извором латинске речи “литус” што значи “обала”, а можда је истинито и општераширено уверење да назив долази од литванске речи “лyти” што значи “лити”, у смислу “кишити”. Њихови суседи Летонци своју државу зову Латвија, а име долази од имена Латгалијанаца, једног од четири балтичка племена од којих је настао овај народ. Литванци и Летонци су два по порекло јако слична народа, а њихове историје су потпуно испреплетане.
Естонија, која се са њима граничи, у оригиналу се зове Еести; Естонци су народ који говори угро-финским језиком, али су сроднији са Финцима него са Мађарима. Једна хипотеза каже да је римски историчар Тацит вероватно њих описивао у својој “Германији” када је причао о народу Аести. Финци своју домовину зову Суоми, али порекло те речи није сигурно; можда долази од балтичке речи “źемē” што значи “земља” и која је етимолошки повезана са том нашом речју. Њихово име је врло вероватно повезано и са Лапонцима, који су такође угро-фински народ, а који себе зове Сами. Што се тиче назива “Финска”, он такође има нејасно порекло: Фини се помињу још у првом веку, али се не зна на кога се тачно мисли.
Шведи Шведску зову Свериге (чита се: Сверије), што дословно на старом норсу значи “краљевство Шведа”; што се тиче њиховог имена постоје спорења, али појам Швед вероватно долази од прото-германског “Swihoniz”, што значи “сродници”. Норвежани своју државу зову Норге; вероватно је оригинално значило “северни пут”. Данска се у оригиналу зове Данмарк, али научници не могу да се договоре шта ово тачно значи; “Дан” можда долази од легендарног краља Дана, док “марк” значи “мочвара”. “Дан” може да буде и назив за равну земљу, а постоје и словенски етимологичари који тврде да назив земље долази од “белих ноћи” односно дана који не престаје.
Становници Смарагдног острва своју републику зову Éире. Аутентично име Ирске своје порекло вуче од прото-индо-европске речи “арyа”, што значи “племенит, узвишен”. Велшане други народи тако зову због прото-германске речи “walhaz” што значи “странац”, али они сами своју земљу зову Кимри. Шкоти пишу Алба а читају Алва, али такође и Албанија и Албани; назив Шкоти првобитно је значило тамни, док Албани опет долази од прото-индо-европског за реч “бело”. Холанђани кажу за своје краљевство да је Недерланд, што дословно значи “ниска земља, низоземска”. Холандија је само једна регија; то што ми целу земљу зовемо по тој регији би било као када би Србију други народи звали Шумадија.
Валонски Белгијанци кажу Belgique (чита се: Белжик), док Фламанци своју државу зову België (чита се: Белгије); име долази од келтског племена Белга које је у античко време настањивало тај простор. Французи кажу Франце (чита се: Франс), а име дословно значи “франачка земља, земља Франака”. Службени назив државе је Рéпублиqуе франçаисе (чита се: републик франсез). Име Франака можда долази од прото-германске речи “франкон”, што у преводу значи “копље”, или можда и од саме речи “франк” што значи “слободан”.
Име Шпаније у кастиљанском оригиналу се каже Еspаñа (чита се: Еспања), и представља алтерацију латинског имена за провинцију Хиспанију, која је обухватала читав простор Иберијског полуострва. Постоји неколико могућности што се тиче значења овог имена, а две воде ка древном пунском језику: могуће је да значи “земља зечева”, али је такође могуће и да значи “удаљена земља”. Трећа могућност је да у питању искривљени грчки, на коме “хеспериа” значи “западна земља”. Постоји и вероватноћа да име долази од баскијске речи “езпанна”, што значи “граница, ивица”; познато је да су Баски староевропски народ, па стога ово не треба потпуно искључити.
Јермени своју земљу не зову Јерменијом, као што то радимо ми и многи други народи; они кажу Хаyастáн. Име долази од митског хероја и краља Хајка, који се сматра оцем нације. Име које ми користимо за ову државу долази из антике, а хипотезе о његовом пореклу су бројне али ваља издвојити саму јерменску која говори о Араму, директном потомку самог Хајка. Са Грузинима је сличан случај: они своју домовину зову Сак’арт’вело односно “земља Картвелијана”, како себе зову.
Њихов ендоним, тврде средњевековне хронике, долази од човека по имену Картлос, праунука библијског Јафета. Име Грузини долази можда од персо-арапске речи “гург” која са своје стране долази од средњеперсијске речи “варкâна” што значи “земља вукова”; назив Георгијанци носе због посебног поштовања Светог Ђорђа.
Прелазимо са европског на азијски континент. Либан се оригиналу зове Лубнан, а име потиче од семитског корена ЛБН што значи “бело”; у питању је вероватно референца на снежне врхове планине Либан. Суседна Сирија се зове Суриyах, а порекло речи је од древне Асирије. Сама Асирија вуче порекло од прото-индо-европске речи “сура” што значи “сунце, божанство”. Израел се на хебрејском зове Jисрā’ел, “онај који се рве са богом”. Име Палестине на арапском је Филастин, од древних Пелазга који су били део широке коалиције тзв. Народа са мора који су извршили крајем другог миленијума пре нове ере велику инвазију на Блиски исток и државу којом ћемо се следећом бавити. Египћани своју државу уопште не зову онако како бисте очекивали; они користе појам Миср, као Мисир, што је древно име овог краљевства. Значи “два мореуза”, а односи се на поделу на горњи и доњи Египат. Такође, у древно доба ова је реч имала конотацију “метрополе, цивилизације, земље”.
Званично име Индије је Бхарат Ганрајyа, у преводу Република Индија; Бхарат (чита се: Барат) долази од имена легендарног индијског цара (чакраварти је хинду појам за императора) чије се потомство сукобљава за наследство у гласовитом и спектакуларном епу Махабхарати. Реч Индија, са друге стране, долази од имена реке Инд. Кинези своју домовину називају Zhōngguó; у питању је изразито етноцентрични назив, пошто ово дословно значи “средишња земља, средишња нација, средишња држава”, у смислу да се налази у центру света.
Име Јапан није ендоним и долази од кинеског искривљења оригиналног имена; Јапанци своју државу зову Ниппон, или народски Нихон (службено: Ниппон-коку, Држава Нипон), што значи “сунчано порекло”, а понекад се тумачи и као “земља излазећег сунца” што је најчешћи опис ове земље. Овде ваља нагласити и да, по јапанској традицији и шинто веровању, царска династија која већ непрекидно (иако најчешће номинално) влада већ преко 2600 година порекло вуче од богиње сунца Аматератсу. Тренутни, као и сви претходни, јапански цареви њени су директни потомци. Амерички је генерал Даглас Мекартур који је де факто владао окупираним Јапаном после Другог светског рата покушао да примора цара Хирохита да се одрекне овог веровања, и премда је цар то наизглед урадио, због игре речи у јапанском у коме оно што је јавно изјавио има двоструко значење, заправо је успео да надигра америчког војсковођу.
Коначно, стижемо до две Кореје. Северна себе зове Choson (чита се: Чосон) што значи “земља јутарњег мира”, или Јоsеоn (чита се: Ђосеон) што долази од имена династије која је владала до почетка 20. века, док их Јужна зове Букхан, што значи “северни хан”.
Јужна се официјелно назива Даехан Мингук, што значи Велика Република Хана (где реч “хан” значи “велики” а вероватно је повезана и са појмом “кан” која у другим азијским земљама означава вођу; занимљиво је и да доминантна етничка група унутар кинеске нације себе зове Хан), али такође се користе и термини Горyео (одакле долази и назив за ову земљу који се последњих векова усталио у Европи), Хангук и Нам-јосон. Звучи компликовано? Ради се о различитим именима за исту државу који су се појављивали кроз историју.
