Human Universal Load Carrier (људски универзални носач терета), односно HULC, је хидраулични антропоморфни титанијумски егзоскелет који је за потребе америчке војске дизајнирао професор роботике иранског порекла, Хомајун Казеруни.

Овим средством, које се може описати и као “робот за облачење“, се војницима пружа могућност да носе терете масе до 100 килограма и да се крећу брзином од око 16 км/х непрекидно у дужим временским интервалима, без икаквог замарања. На развоју овог система радило се од 2000. године, а јавности је први пут представљен фебруара 2009, када је компанија Lockheed Martin под лиценцом преузела даљи развој система.

Lockheed Martin тренутно ради на унапређивању HULC-а како би га учинио поузданијим и издржљивијим за потребе услова који владају на бојном пољу, а развија се и нови контролни софтвер, дуготрајнија батерија и лако замењиви делови за потребе корисника различитих телесних димензија.

Иако је HULC пре свега платформа за ојачавање функција доњих екстремитета, током развоја му је придодата и посебна дизалица за асистирање рукама корисника.

HULC помаже кориснику при ношењу терета пре свега оснажујући пределе колена, карлице и кичме, чиме се драстично смањује ефекат сила које би корисник осећао без егзоскелета. Иновативна хидраулична архитектура се покреће литијум-јон батеријама што је велика предност у односу на друге сличне системе као што је  Raytheon/SARCOS XOS 2 привезан на кабасти погонски генератор.

Тренутни модел батерија за HULC омогућује 9 сати непрекидног марширања или неколико дана пасивног ношења, али је Лоцкхеед Мартин потврдио да ради на батеријама које би омогућиле од 72 до 96 сати непрекидног коришћења у мисијама које изискују повећану активност војника.

Важно је споменути да HULC може да поднесе максимални терет и без напајања, тако да у случају квара система не може доћи до повређивања корисника.Систем је модуларног дизајна, па се оштећени делови могу лако и брзо заменити.

HULC је једноставан за облачење. Војник само треба да стане у лежишта за стопала и причврсти уређај око бутина, струка и рамена.

Сензори у лежиштима за стопала и другим деловима егзоскелета процењују намеравани покрет корисника и шаљу информације о томе до интегрисаног микрокомпјутера који контролише рад хидрауличног система како би појачао и унапредио покрете корисника. У току је и амбициозни развој сензора који би разликовали намераване од ненамераваних покрета као што су грчеви и саплитања.

Зглобови уређаја су врло флексибилни, па војника не ометају при трчању, сагињању, чучању, пузању и другим активностима и положајима. Када није на војнику, HULC се може спаковати у специјализовани кофер, а скида се за тридесетак секунди.

Цео систем има масу од око 24 килограма, али је она за корисника готово неприметна, јер HULC заправо врши трансфер сопствене масе на хидрауличну потпору тако да “носи самог себе“.

HULC је веома перспективан систем, и већ увелико постоје планови за његово искоришћавање као полазне основе за изградњу будућег војног супер одела са оклопном заштитом, уређајима за регулисање температуре, разноврсним сензорима и другим додацима, а приметне су и бенефиције које би овакав систем могао да пружи у цивилној сфери. По свему судећи, киборгизација је из сфере научне фантастике крочила у реалност.

(За Србин.инфо – Борбени ефективи)

Ознаке: Human Universal Load Carrier, војна опрема, војска, робот за облачење, САД