Прочитај ми чланакПрогноза стручњака је забрињавајућа: једни су престари за неки посао, другима недостаје стручно знање.
До 2040. године би Немачкој могло да недостаје чак 3,3 милиона стручних радника.
(Foto: Thinkstock)
„Недостатак стручних радника постаје све већи изазов за немачка предузећа“, изјавио је директор консултантске фирме „Прогнос“ Кристијан Беллхоф. Та фирма са седиштем у Базелу, настала издвајањем једног института Базелског универзитета, спровела је научно истраживање о тој теми. Закључак гласи: ситуација ће се на средњи рок драматично заоштрити. Тако би према тој студији, 2030. године Немачкој могло да недостаје око три милиона, а 2040. чак 3,3 милиона стручних радника. „Стручне радне снаге недостаје на свим подручјима, с обзиром на то да годишта у којима је било много деце полако одлазе у пензију“, закључак је „Прогноса“.
Иако се у међувремену не рачуна с тако великим смањењем броја становника, број људи способних за рад и даље ће знатно да се смањује – за преко 10 одсто до 2040. године, наводи се у управо објављеној студији. Уз то ће, због све јаче међународне конкуренције, промене навика и принципа куповине основних производа и дигитализације на готово свим подручјима економије, нека занимања изгубити на значају. Истовремено, на бројним подручјима убудуће ће недостајати стручњака, указују научници фирме „Прогнос“.
Они прогнозирају да ће бројна занимања из сектора контроле и обезбеђења у будућности полако да нестају. И возачи камиона и запослени на паковању пакета морају да рачунају да ће њихов посао убудуће да обављају роботи и аутомати. Исто важи и за књиговође, запослене у кредитним институцијама и посреднике у продаји некретнина – та занимања ће дугорочно да замене електронски системи. Али зато ће већ 2020, а још више 2030, да недостају менаџери, научници, инжењери, лекари, медицинско особље и неговатељи, а донекле и они који би радили у креативним занимањима и новинарству.
И Немачка влада се бави том темом
У извештају немачке владе о стању стручне радне снаге, како се сазнаје, оцењује се да је на том подручју, упркос одређеном напретку, потребно уложити још много труда. У једном интервјуу за лист „Нордвест цајтунг“ немачка министарка рада Андреа Налес захтева да се предузму мера против недостатка стручњака. „С обзиром на промену начина рада у будућности, пасивност би била груба грешка“, сматра та политичарка социјалдемократа (СПД). Она предлаже увођења „рачуна-шанси за запослене“. Свако би, независно о имовном стању, требало да добија новац који би могао да инвестира у своје даља образовање, предлаже министарка рада.
Како до посла у Немачкој?
И стручњаци „Прогноса“ предлажу мере за смањење недостатка стручне радне снаге. У студији се залажу за „офанзиву образовања“. Нарочито би, према њиховом мишљењу, требало да се подстиче струковно образовање како би се већем броју младих људи омогућило да стекну неко занимање. Код академског образовања је, оцењују, учињено већ много. За људе који већ раде потребно је „ефикасно, додатно образовање“, које би их припремало за нова занимања која настају применом интернета у фабричким халама. Осим тога, и женама и мушкарцима би, након породијског одсуства, требало олакшати повратак на посао. А и старије особе би требало да буду додатно мотивиане да дуже раде. Тим мерама би недостатак стручне радне снаге дугорочно могао да буде смањен на два милиона. Уз то би људи који не раде пуно радно време требало да буду подстакнути на продужетак радног времена.
У свим тим сценаријима већ је укалкулисано и то да у Немачку сваке године долази 200.000 миграната. О тому колико потражиоци азила који су у последње време дошли у Немачку могу да допринесу смањењу недостатка стручне радне снаге, у студији нема говора. Стање с недостатком стручне радне снаге Савезна агенција за рад још не оцењује као „драматично“. Њен Институт за истраживање рада и запошљавања (ИАБ) тренутно не сагледава да је недостатак толико велики, и говори само о недостатку у неким занимањима, рецимо у машинству, ауто-индустрији и информатици.
