Пентагон: Пет опција могућег америчког напада на Сирију (Видео)

00:20 30.07.2013.

Генерал Мартин Демпси представио пет опција америчке војне интервенције у Сирији – велики трошак, али и велики ризик.

У свом говору пред америчким Саветом Оружаних Снага при америчком Сенату које га је потврдило као врховног команданта за следеће четири године генерал Мартин Демпси је признао како у овом тренутку Асадове снаге остварују боље резултате на бојном пољу. Иако је највећи заговорник америчке војне интервенције у Сирији, Џон Мекејн, покушао да спречи именовање ген. Демпсеиа, то се није догодило.

У писму које је 19. јули упутио председнику Савету Оружаних Снага при америчком Сенату, Карлу Левину, представио је пет могућих опција америчке војне интервенције у Сирији које захтевају велики трошак, али и велики ризик и нагласио „како је он војник и одлуку о свему требају донијети политичари“.

У Америци у овом тренутку према независним истраживањима чак 70% Американаца не жели да се шаље оружје сиријским побуњеницима, а за „директну војну подршку сиријским побунејницима“ Галупова истраживања наводе како је 54% становништва против, те како су против војног уплитања већим делом Републиканци, док половина Демократа сматра како је то потребно учинити.
54% Американаца је против пружања директне војне помоћи сиријским побуњеницима, 37%

Пет могућности војне интервенције у Сирији по предлогу генерала Мартина Демпсија:

Прва опција је обука и војна подршка сиријској опозицији.
Увежбало би се опозицију у руковању оружјем и тактичком планирању војних акција. Пружала би им се обавештајна и логистичка потпора иу том се случају не би користиле борбене снаге. За ту је операцију потребно неколико стотина хиљада војника, а стајала би 500.000.000 $ годишње. За њену примену су потребне сигурне зоне ван Сирије и помоћ суседних земаља. На тај би начин опозиција побољшала своју борбену спрему, али и постоје бројни ризици; од екстремиста који би дошли у посед информација и вредног материјала, до могућих напада од стране сиријске војске. Име Сједињених Држава би се везало за ратне злочине јер не би било могуће контролисати све оне који би се користили помоћи која стиже из Вашингтона.

Друга опција предвиђа ограничене нападе са сигурне удаљености на сиријску војну инфраструктуру, ракетне системе и ратну морнарицу.
За њу је потребно на стотине авиона, бродова, подморница и других средстава. Трошак операције би зависио о трајању, али се процењује се на више милијарди долара. С временом би борбена готовост сиријске војске у великој мери била умањена и повећао би се број дезертера. Ризици друге опције су могућност да Асад распореди своје снаге на ширем територију и на тај начин умањи конкретан учинак напада, врши репресију, а колатералне штете, тј погибија цивилног становништва, би биле веће.

Трећа опција је класична зона забране лета (но-фли зоне), што значи да униште системе противваздушне одбране, авионе и ваздушне базе.
За спровођење ове опције је потребно на стотине авиона који би полетали из ваздушних база или с носача авиона, као и електронска обавештајна подршка. Цена ове операције би била 500.000.000 $ у самом почетку и милијарду долара сваки слиједећи мјесец. Резултат би био потпуно уништење Ассадових ваздушних снага, али је могуће да се насиље не би смањило. Асадове трупе би уместо авиона користиле пројектиле, артиљерија и сву врсту артиљерије. Не може се са сигурношћу рећи да би увођење зоне забране лета измијенило ток сукоба, а могуће је да понеки амерички авион буде оборен. У том би случају требала интервенирати посебна група за извлачење посаде.

Четврта опција је стварање такозваних тампон-зона на сиријском територију у близини јорданске и турске границе, а на којима би се опозиција могла организовати и увежбавати и тамо би се делила и хуманитарна помоћ.
За спровођење ове опције је потребно на хиљаде војника на терену, највероватније ван граница Сирије уз трошак од преко милијарду долара месечно. С овим решењем би се постигле три ствари: опозиција би побољшала своју борбену способност, дјелимично би се ублажила патња цивилног становништва и смањио би се притисак на Јордан и Турску. Ризици су већи од увођења зоне забране лета јер би Асадове копнене трупе због концентрисаности цивилног становништва могле убити већи број људи. Треба нагласити како би те тампон-зоне могле постати и оперативне базе сиријских екстремиста.

Циљ пете опције је употребом силе избећи пролиферацију хемијског наоружања, а за то је потребно уништити или спречити премештање дела арсенала сиријске војске.
Осим увођења зоне забране лета у којој би се користило на стотине авиона, бродова, подморница, служиле би и специјалне јединице на терену које би вршиле те нападе. Трошак ове операције је преко милијарду долара месечно и користи од ње би биле ограничене. Не би сво хемијско оружје завршило у рукама Вашингтона и врло је вероватно да би оно које не би запленила америчка војска пало у руке екстремиста. Ризици су исти као иу трећој опцији, али би се увећали због присутности америчких трупа на терену.

У свом писму генерал Демпси позива да се ове опције не размат засебно, него у оквиру шире стратегије којом се у сарадњи са савезницима и партнерима требају остварити политички циљеви. Врховни командант америчке војске наглашава ‘како није довољно само да промени равнотежу снага на терену, него треба бити спреман и на неочекиване последице војног уплитања, ау Сирији је пре свега потребно успоставити функционалну државу јер пример Ирака говори како пад 01:00 режима може ићи у прилог екстремистима’ .

Наглашавајући трошкове сваке опције генерал Мартин Демпси је у ствари Конгрес и Белу кућу ставио пред дилему: да ли у условима финансијске несигурности ићи у ребаланс буџета како би издвојили средства за интервенцију у Сирији? С друге стране, директно уплитање у сиријски сукоб би довело у питање борбену моћ америчких снага у другим деловима света као што је Далеки Исток и сл Генерал је у свом говору изјавио: ‘Ако се иде у рат, треба се припремити на оно што долази послије ‘.

Мартин Демпси: „Ако се иде у рат, треба се припремити на оно што долази после. Није довољно само променити равнотежу снага на терену него треба бити спреман и на неочекиване последице, јер пример Ирака говори како пад једног режима може ићи у прилог екстремистима“ Писмо врховног команданта упућено председнику Савета Оружаних Снага при америчком Сенату, Карлу Левину, узима у обзир све војне опције осим директног уплитања Вашингтона у смислу копнене инвазије како би се срушила влада у Дамаску и председник Асад. Након образложења сваке од пет опција, генерал Демпси је нагласио трошкове и то не само оне финансијске, него и могући губитак технике и људства.

Амерички председник Обама све до сада (ако изузмемо ратнохушкачку реторику) није исказао нарочиту жељу да учествује у рату у којем и нису у питању толико амерички интереси колико безбедност Израела, а коју је, да би апсурд био већи, Тел Авиву боље пружао Башар Ал- Ассад него сиријски побуњеници. И док у Сирији број жртава премашује 100.000 страдалих, толико очекивана америчка војна помоћ побуњеницима још није дошла, иако би тај потез за Америку представљао пуно мањи ризик од горенаведених опција.

Челници сиријске опозиције разочарани посетом Њујорку јер се Америка дистанцира од њихових циљева

У вези Сирије је Врховни штаб рекао своје и сад су на реду политичари и председник Барак Обама. Амерички државни секретар Џон Кери се већ 24. јула у Њујорку састао са представницима сиријске опозиције који нису били нимало задовољни са оним што су чули.

Наиме, Вилијам Даглас из вашингтонског бироа часописа МцЦлатцхи два дана након састанка челних људи из тзв. „Сиријске Националне Коалиције“ (СНЦ) с Џона Керија у својој колумни пише ‘како Ассад опоненти виде да се Америка дистанцира од њихових циљева и разочарање које због америчког става челници СНЦ-а нису могли прикрити’.

„Међународна заједница непотребно одуговлачи да предузме нешто, а екстремизам и хаос на терену јачају сваког дана. Ми осећамо као да нас међународна заједница вуче за руку како би нам рекла да смо остали сами“, изјавила је гласноговорница СНЦ-а Мариам Јалаби.

Амерички аналитичар наводи податак за који сматра да је врло индикативан и тврди ‘како је недолазак Салима Идрисса, војног заповедника сиријских побуњеника, у Њујорку више од пуког случаја’.

Амерички званичници су више пута нагласили како су незадовољни Идрисса, али МцЦлатцхи нуди другачију верзију: ‘Салим Идрисс, амерички савезник и командант сиријских побуњеника, који је све до сад био у више него пријатељским односима са америчким званичницима одлучио је прескочити посету Њујорку искључиво из разлога јер је сматрао како је то само губљење времена ‘.

Елизабетх О’Баги, аналитичарка која је као представница Стејт департмента у свакодневном контакту са Идрисса, тврди ‘како он осећа да Америка неће подржати сиријску опозицију на такав начин да би се за њега тај пут исплатио’.

Најиб Гхадбиан, специјални представник СНЦ-а за односе с Вашингтоном, изјавио је након сусрета:
‘Опозициони челници и даље остају отворени за разговоре са нашим америчким партнерима, а све како би се пронашла решења и начин на који би САД могле учинити више, а да не предузимају војну интервенцију ширих размјера. Ми увек очекујемо више од америчке администрације, међутим, вође опозиције су донеле одлуку како ће се против Асада борити са или без помоћи САД-а’.

Такозвана сиријска опозиција очигледно не успева да разуме како у САД-у такође постоје струје које заговарају интервенцију и оне који се таквој идеји опиру. Опозициони лидери који су у Њујорку ишли по било какву војну помоћ не желе да знате да је у САД-у пресудна и подршка јавности, а њу у овом тренутку, како због бројних злочина које над цивилним становништвом чине екстремисти, тако и због превеликих трошкова саме војне кампање, једва да даје нешто више од трећине Американаца.

Након излагања генерала Демпсија се и у Вашингтону као набољи избор ипак чини „Женева 2“, тј преговори на којима ће се лидере опозиције присилити да седну за преговарачки сто са представницима службеног Дамаска који се месецима залаже за такво решење, али без постављања предуслова.

Генерал Мартин Демпси пред Вијећем оружаних снага при америчком Сенату 18. српња 2013. (Интегрална верзија):